EVROPA I BOSNA - BILTOVA ANALIZA LEKCIJA PROSLOSTI I IZAZOVA BUDUCNOSTI

Umesto “gvozdene zavese" balkanski “pojas siromastva i beznadja"

U govoru pred Holandskim udruzenjem za medjunarodne poslove u Hagu Karl Bilt rekao da ce jugoistocna Evropa biti najveci izazov zajednockoj evropskoj spoljnoj i odbrambenoj politici, u kojoj ce se “suociti sa pitanjima rata ili mira, zivota ili smrti"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Na dan kada je, potpisivanjem “Osnivackog akta" o specijalnim odnosima NATO i Rusije, u Parizu i formalno okoncan hladni rat, Karl Bilt je u Hagu upozorio na novu liniju podele koja prolazi delom starog kontinenta. Ne vise pravcem Sever-Jug (“od Gdanjska na Baltiku do Trsta na Jadranu" - kako je to definisao Cercil u svom cuvenom govoru u Fultonu); vec od zapadnog dela Balkana ka njegovom jugo-istoku: “od Bosne, Crne Gore i Albanije, preko Srbije i Makedonije, do Bugarske i Rumunije". A to sto se proteze nije nova “gvozdena zavesa" vec, po Biltu, “pojas siromastva i beznadja". U tom cemo se pojasu, upozorio je Bilt, “suocavati sa pitanjima rata ili mira, zivota ili smrti, ciji ce se ishod duboko odraziti na prakticno sva evropska drustva. Jugoistocna Evropa bice najveci izazov zajednickoj (evropskoj) spoljnoj i odbrambenoj politici u godinama koje dolaze".

Biltov preksinocni govor pred Holandskim udruzenjem za medjunarodne poslove u Hagu bio je naslovljen “Evropa i Bosna: lekcije proslosti i pravci za buducnost". Osnovna lekcija, po Biltu, jeste da je Evropa bila nemocna u suocavanju sa jugoslovenskom krizom i ratovima... jer nije imala zajednicku spoljnu i odbrambenu politiku. Odnosno, ako je i imala neku politicku strategiju za resenje krize, nije bila spremna da je u kriticnom trenutku podupre odgovarajucim vojnim instrumentima. Taj kriticni trenutak u jugoslovenskoj krizi je, po Biltu, bilo bombardovanje Dubrovnika i razaranje Vukovara. Da je Evropa tada imala hrabrosti za ogranicenu vojnu intervenciju kojim bi se to zaustavilo, uz paralelnu poruku Zagrebu da od priznanja nema nista dok ne resi pitanje srpske manjine u Hrvatskoj, mogli su se - po Biltu - stvoriti uslovi za politicko resenje, kojim bi se istovremeno spasila i Bosna.

Pored toga, ispostavilo se da je “evropska politika iza koje u punoj meri ne stoje sve zemlje-clanice, podjednako neefikasna kao i jedinstveno podrzana evropska politika... koju direktno ili indirektno podrivaju ne-evropski akteri". Iz nekoliko primera koje je Bilt, tim povodom, naveo (neuspeh Lisabonskog sporazuma i odbacivanje Vens-Ovenovog plana) proizlazi da su takvu - “podrivacku ulogu" - u retkim prilikama kada su Evropljani uspevali da se o necemu medjusobno usaglase, igrali Amerikanci. Iz cega sledi jos jedna Biltova bosanska lekcija: evropski napori nisu dovolji ukoliko nemaju bezrezervnu podrsku kako Sjedinjenih Drzava tako i Rusije. Kao sto, uostalom, ne bi imali efekta izolovani napori bilo koje od tih sila, imajuci u vidu dokazanu sposobnost strana u konfliktu da “igraju na razlike izmedju razlicitih aktera na medjunarodnoj sceni".

Americko angazovanje po pravilu - “prekasno i premasivno"

Bilt, naravno, nema nista protiv americkog angazovanja u pitanjima znacajnim za evropsku bezbednost, ali smatra da bi bilo pogresno kada bi se Evropljani u tom domenu oslonili iskljucivo na SAD i “nastajucu americko- rusku srdacnu antantu koja se razvija pod kisobranom NATO". Jer, primecuje Bilt, americke intervencije po pravilu dolaze “prekasno i premasivno", tako da potiskuju iz slike sve ostale aktere koji su angazovani na istom poslu. Upravo to se, po njemu, dogodilo i dogadja u Bosni: da su Amerikanci 1993. ili 1994. podrzali ustavne i teritorijalne aranzmane koji su tada nudjeni, Bilt je uveren da bi rat jos tada bio zavrsen, uz “ustedu" hiljada zivota i stotina hiljada izbeglica, a ni “rane ne bi bile tako duboke kao sto su sada". A kada su se, konacno, 1995. godine angazovali, Amerikanci su to ucinili sa “velikom snagom i energijom, ne vodeci uvek racuna o cinjenici da se uspeh bosanske operacije moze obezbediti samo koalicionim naporima".

Zajednicka spoljna politika Evrope mora imati “svoje lice i glas"

Tako da je sada stvoren utisak apsolutne americke dominacije mirovnim procesom, mada je ucesce Evropljana neuporedivo vece ne samo u finansiranju rekonstrukcije Bosne, vec i u angazovanim vojnim snagama, naravno ako se imaju u vidu kombinovani efektivi zemalja-clanica EU. Uprkos tome, kaze Bilt, “tokom moje dve godine na Balkanu bio sam svedok opadajuce, a ne rastuce, evropske uloge". Politicka vidljivost EU u Bosni je, po njemu, “krajnje ogranicena". Kao ilustraciju, navodi da je ukupno osoblje Komisije koje u Sarajevu koordinira ogroman evropski napor na rekonstrukciji... manje od osoblja angazovanog samo u informativnom sektoru Ambasade SAD.

Ukoliko ne izvuce pouke iz svog bosanskog fijaska, Evropa rizikuje da ga ponovi. Da to, naime, postane “matrica": evropska nesposobnost da se suoci sa konkretnim situacijama, kombinovana americkom pocetnom nespremnoscu da se angazuju, rezultirace situacijom u kojoj ce pre ili kasnije masivna intervencija SAD postati neminovna. To, po Biltu, nije u interesu ni EU ni SAD. A jedini nacin da se spreci ponavljanje takve “matrice", jeste “kovanje istinski zajednicke spoljne i odbrambene politike EU".

Za to je, najpre, neophodan mehanizam koji ce biti u stanju da “analizira, planira, koordinira i deluje u svim spoljno-politickim pitanjima od zajednickog interesa za zemlje-clanice EU". Dalje, neophodna je i “vojna dimenzija" koju, po Biltu, moze da obezbedi Zapadnoevropska unija zbog cega bi je trebalo sto je moguce vise integrisati sa EU. (Za to su se, inace, u aktuelnim pregovorima o reviziji Mastrihtskog ugovora zalagali Francuska i Nemacka, ali su odustali zbog otpora Britanije i neutralnih evropskih zemalja, ukljucujuci i Biltovu Svedsku.) Konacno, zajednicka evropska spoljna politika bi morala da ima i “svoje lice i glas" sto bi, po Biltu, moglo da se obezbedi imenovanjem specijalnih ili visokih predstavnika za specificne misije i regione, koji bi delovali i govorili u ime EU i koristili ne samo pomenute “zajednicke mehanizme", vec i “kombinovane izvore zemalja-clanica".

Kombinovana strategija integracije
U pomenutom “pojasu siromastva i beznadja" , kako je Bilt uveren, Evropljani jos dugo vezbati svoju zajednicku spoljnu i odbrambenu politiku. S tim izazovom se Evropljani mogu suociti “samo kombinovanom strategijom integracije - u regionu, kao i izmedju regiona i ostatka Evrope - kojom ce se postepeno prevazilaziti napetori, problemi i konflikti". Tri su, po Biltu, osnovne kompomente takve strategije".
Prva je “vojna komponenta". Bilt podseca da 1990. nije bilo spoljnih snaga u regionu, a da su sada prisutne u Madjarskoj, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Albaniji. Po njemu, “nema i nije moguca kratkorocna vojna strategija izlaska... ciji rezultat ne bi bio znacajan politicki kolaps". Nema, dakle, druge nego da se “oblikuje koherentna bezbednosna struktura za citav region, koja ce ukljuciti stacioniranje spoljnih snaga na kljucne pozicije, kako bi bile u stanju da odvrate svaki pokusaj - bilo kog u regionu - da pribegne agresiji, ratu ili nasilju vecih razmera".
Druga je “ekonomska komponenta" koja ce, po Biltu, dobijati na znacaju kako se “normalnost bude postepeno vracala u region". U tzv. regionalnom pristupu Bilt prepoznaje "zacetak ekonomske strategije", ali smatra da EU treba da ispolji mnogo vise “smelosti i vizionarstva u svom pristupu zemljama regiona, da otvori perspektive za znacajna ulaganja u trans- evropske mreze, uspostavljanje carinskih unija i sirenje jedinstvenog trzista na region".
Konacno, nuzna je i “politicka kompomenta" evropske strategije za “pojas siromastva i beznadja". A to, po Biltu, znaci spremnost Unije da deluje i preuzme odgovornost za resavanje konflikata i otvorenih problema u regionu, ukljucujuci i aktivno politicko prisustvo u liku Specijalnih ili Visokih predstavnika EU.
“Za neuspeh 1991. imali smo izgovor: nismo imali vremena da razvijemo instrumente za post hladno-ratovske situacije. Nemamo, vise, luksuz tog izgovora kada se radi o problemima ovog regiona u godinama koje dolaze" - zakljucio je Bilt svoj haski pledoaje za zajednicku spoljnu i odbrambenu politiku EU.