Sreda, 28. maj 1997.

UOCI REDOVNE GODISNJE SKUPSTINE SANU

U zizu prepiska Despic-Delor

Osim Skupstine zakazane za 5. jun, u SANU su u toku i izbori za redovne i dopisne clanove, koji ce se okoncati krajem oktobra, a uskoro treba da se donese i odluka o tome hoce li biti treceg izbornog "kruga" za potpredsednika SANU. Izjave Zaka Delora dobijaju sudski epilog

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti za 5. jun zakazana je redovna godisnja Skupstina, na kojoj ce se, kako se nezvanicno saznaje, razmatrati "samo rutinska pitanja, kroz izvestaje o radu". Otprilike u isto vreme prosle godine, odrzano je takodje redovno skupstinsko zasedanje na kome je predsednik Akademije, prof. dr Aleksandar Despic, u uvodnom slovu govorio o mogucim resenjima za kosovski "Gordijev cvor" sto je kasnije podiglo veliku 'prasinu' u javnosti. Hoce li biti slicnih iznenadjenja ovoga puta - ili ce sve teme biti analizirane u uobicajenom akademskom tonu i debati?

Prema izvorima "Nase Borbe", na ovom skupu nece se pokrenuti postupak na izbor potpredsednika Akademije iz oblasti humanistickih nauka i umetnosti, koji je pre tri i po meseca u dva maha neuspesno okoncan, jer nijedan od dvojice kandidata, nije dobio potrebnu vecinu. Po nekim informacijama, ukoliko Predsednistvo SANU uskoro ne odluci da zakaze treci 'izborni krug' u kome ce se ponovo glasati o kandidatima, akademicima Predragu Palavestri i Vasiliju Kresticu - to bi moglo da znaci da ce se sve odloziti do decembra naredne godine, kad ce se odrzavati izbori za novi Izvrsni odbor.

Spiskovi sa podrskom

Osim izbora za drugog potpredsednika Akademije, u ovoj nacionalnoj instituciji u toku su vec par meseci i izbori za nove clanove SANU, redovne i dopisne. Ko ce od predlozenih licnosti dobiti status akademika, znace se tek 23. oktobra, kad ce se glasati o kandidatima koji su pre toga prosli (tajno) glasanje po odeljenjima i dobili potrebnu vecinu. Do kraja maja se utvrdjuju predlozi kandidata, u junu se donosi konacna odluka po odeljenjima, a posle toga se o rezultatima obavestava Predsednistvo. Za sada su javnosti poznate (nezvanicne) odluke Odeljenja za jezik i knjizevnost i Odeljenja za istoriju.

Po dostupnim informacijama, od 14 nominovanih kandidata u Odeljenju za jezik i knjizevnost na listi predloga ostao je spisak sa osam imena, o kojima ce se ponovo izjasnjavati clanovi Odeljenja - na osnovu recenzija o svakom pojedinacnom kandidatu. Od poznatih imena, medju kojima su bili i Svetlana Velmar-Jankovic, Dusan Kovacevic, Vida Ognjenovic, Zoran Gluscevic... podrzane su samo kandidature prof. dr Svetozara Koljevica, kandidata za redovnog akademika i za dopisne clanove prof. Aleksandra Mladenovica, lingviste, Jovana Hristica, knjizevnika, prof. dr Nade Milosevic-Djordjevic, Milovana Danojlica, knjizevnika, prof. Ivana Klajna, prof. Novice Petkovica i prof. Bozidara Kovaceka, potpredsednika Matice srpske. Za potvrdu kandidature i odlazak u naredni izborni krug potrebna je dvotrecinska podrska akademika iz Odeljenja za jezik i knjizevnost.

Za predstojece izbore u SANU Odeljenje za istoriju nece imati svog kandidata za redovnog clana jer nijedan od kandidata, od dvojice dopisnih clanova, prof. Andrej Mitrovic i prof. dr Nikola Tasic, nisu dobili potrebnu, prostu, vecinu glasova. Od 14 nominovanih kandidata za dopisne clanove, petorica su dobila podrsku za ulazak u sledeci krug izjasnjavanja: prof. dr Milos Blagojevic, istoricar, vladika sumadijski Sava Vukovic, dr Dinko Davidov, naucni savetnik Balkanoloskog instituta, prof. dr Ljubomir Maksimovic, vizantolog i dr Petar Petrovic, arheolog.

Cosic: Nisam afirmisao etnicko ciscenje

Bivsi predsednik Izvrsne komisije EU je pre tri godine, takodje pred TV kamerama ustvrdio da je sustinski uzrok sukoba u SFRJ upravo ideologija nasilnog etnickog ciscenja, ciji je "autor," po njemu, knjizevnik Dobrica Cosic "ucesnik u izradi Memoranduma". Izvode iz odgovora Dobrice Cosica, koji je potom usledio, objavio je francuski nedeljnik "Minit". U tom dopisu Cosic je odgovorio na Delorove optuzbe, podsetio da je bio borac protiv nacizma, naveo da u knjigama koje je napisao nema nijedne autorske, sovinisticke ideje ili recenice koje bi afirmisale etnicko ciscenje - i odbio bilo kakav udeo u nastanku Memoranduma.

Francuska optuznica

Pored izbornih tema, ovih dana je SANU u zizi i zbog najave tuzbe protiv Zaka Delora francuskom sudu u Parizu. Bivsi predsednik Izvrsne komisije Evropske unije je 16. marta u udarnom terminu Prvog kanala francuske televizije optuzio SANU kao glavnog ideologa etnickog ciscenja i nacionalne, verske i rasne mrznje na tlu bivse Jugoslavije. Akademija, po njegovim tvrdnjama, godinama razradjuje ideologiju etnickog ciscenja i smrti. Posle ovih optuzbi, usledila je prepiska izmedju predsednika Akademije, prof. dr Aleksandra Despica i Delora, usledice i sudski epilog, a ugled Akademije ce pred francuskim sudom besplatno braniti advokat Vilijam Glodnadel, predsednik asocijacije "Advokati bez granica". Ovom advokatu vec je ustupljena sva potrebna dokumentacija, zajedno sa ovlascenjem za zastupanje SANU.

Predsednik SANU je u pismu bivsem predsedniku Izvrsne komisije EU izrazio cudjenje zbog iznetih kvalifikacija, naglasavajuci da SANU "u celoj svojoj istoriji nikada nije zastupala bilo sta sto bi se i priblizno moglo tumaciti kao sejanje mrznje i zla u odnosu na bilo koga, a pogotovu ne na nacionalne, verske ili rasne mrznje". Posto je Delor SANU optuzio i zbog Memoranduma iz 1990, predsednik Akademije je poslao francuski prevod ovog dokumenta Zaku Deloru i ponovio da Memorandum, "koga je pisalo nekoliko clanova Akademije, nikad nije postao zvanican dokument SANU".

Bivsi predsednik Izvrsne komisije EU odgovorio je na pismo, zahvalio se na tekstu Memoranduma, obecao da ce ga procitati, ali da ce prepustiti istoricarima da analiziraju ideje i dogadjaje koji su doveli do tragedije svih naroda bivse jugoslovenske federacije.

O. Nikolic

SPC: Pristrasno i neprimereno

Prema objavljenim napisima, nije prvi put da se u francuskim medijima optuzuju nacionalne institucije Srbije kao pokretaci i idejni tvorci etnickih ciscenja u poslednjem ratu na tlu bivse SFRJ. Tako se, na primer, povodom otvaranja Duhovne akademije "Sveti Vasilije Ostroski cudotvorac" u Srbinju, oktobra 1994, u francuskom "Liberasionu" pojavio tekst Helen Despic-Popovic, u kojem je taj cin protumacen tako sto su SPC i patrijarh Pavle optuzeni za etnicka ciscenja, rusenja dzamija, progon Muslimana...

Slicni napisi pojavili su se i u listu "Figaro", u kojem je SPC optuzena za fasizam. Ovaj list je kasnije objavio demanti SPC, dok "Liberasion" nije, pa je 1995. pokrenut spor pred francuskim sudom. Prema obavestenjima iz Kancelarije Svetog Sinoda, SPC je kasnije odustala od tuzbe "jer je shvaceno da se cela stvar vodi pristrasno i neprimereno".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /