ODGOVORNOST DRZAVE U SLUCAJU DAFIMENT BANKE (3)

Visoke kamate isplacivane su iz novih uloga, monopolskog uvoza nafte, sverca i pranja para, kao i od gubitaka dinarskih stedisa

- Moram da priznam da sam u svom radu u ponecemu kopirala predsednika Republike Srbije. U pravom trenutku sisla sam u masu, obecala im "niko ne sme da vas krade" stekla njihovo poverenje i sada ne zelim da ih izneverim - izjavila je Dafina Milanovic u trenutku egzaltacije, na vrhuncu slave, dok je uzivala tretman srpske majke koja "hrani pola Srbije". Kao i kod njenog uzora neku godinu ranije, ova recenica je i kod Dafine pogodila cilj - narod joj je poverovao i poverio na cuvanje ne samo novac, vec cesto i zivotne sudbine.

To je vreme kad je veliki deo stanovnistva verovao da, usred sankcija, opste bede, hiperinflacije, masovnih prinudnih odmora, moze da se zivi od (rezultata) rada samo jednog "preduzeca" - Dafiment banke. Nije bitno sto se ne primaju ili kasne plate i penzije, sto su i tri marke u dzepu bile bogatstvo, kad je "mama Dafina", a posredno i drzava, omogucila svojim "pilicima" da lepo samo stanu u red i podignu pripadajuce im mesecno sledovanje. Ko je odoleo tom iskusenju (kako se kasnije ispostavilo, u stvari opstenarodnoj lutriji) smatran je za, blago receno, nepopravljivog skeptika, a sasvim retki novinari, bankari i ekonomisti koji su preporucivali oprez, optuzivani su za sabotazu.

Opstenarodna histerija

Nije se prosto znalo da li je unosnije stedeti devize, po kamatama od 15, 16, pa cak i 18 odsto mesecno, ili dinare sa kamatama koje su se stalno povecavale i u trenutku orocenja obavezno znatno premasivale stopu inflacije. Zavladala je opstenarodna histerija - cekalo se u redovima da se novac ulozi, i to ne samo ustedjevina, vec su prodavani automobili, kuce i stanovi, odlazile su u podstanare citave porodice, zanesene snovima o bogatoj buducnosti. Kad su se uverili da se kamate redovno isplacuju, ljudi su masovno prestajali da ih podizu, racunajuci da ce njihovo bogatstvo, metodom kamate na kamatu, po isteku orocenja narasti do neba.

To je bilo vreme veceg priliva od odliva po osnovu stednje, tako da su se one astronomske kamate delom mogle isplacivati i iz novih uloga. Drugim delom isplacivane su iz uvoza naftnih derivata (Dafina je tvrdila, a niko nije demantovao, da je za vreme ministrovanja Nikole Sainovica imala monopol), zatim sverca, pranja novca i kako objasnjava ekonomista Mladjan Dinkic, iz gubitaka dinarskih stedisa.

Kilometarski redovi

Svakog narednog meseca kamate su povecavane na 120, pa na 150, pa 195 i na kraju 280 odsto mesecno, sto je u trenutku objavljivanja zvucalo gotovo neverovatno.Ljudi su zato masovno prodavali devize na ulici (tamo su ih naravno docekivali Dafinini dileri) i ulagali u banku dinare. Kad je isteklo orocenje od sest meseci, sav novac je uredno isplacivan, jedino sto su, pod dejstvom hiperinflacije, te sume bile (tragi)komicne.

Narod je u ovo vreme toliko bio navalio na saltere banke, da se satima cekalo u redovima samo da se dobije broj za ulaz. Pola Srbije kampovalo je danima i nocima u dugim zmijolikim redovima, koji su u raznim pravcima vijugali od ulaza u ekspoziture banke. Onima koji nisu uspeli da docekaju ili kupe od tapkarosa magicni broj, pa se nisu na dan isteka orocenja pojavili ispred saltera, banka je te uloge automatski reorocavala. Ovo bi mogao da bude i smisao redova i brojeva, a ne otkazivanje terminala i neefikasnost, kao sto se tvrdilo. Zato valjda Dafina nije uspela da ispuni svoje obecanje i usavrsavanjem mreze eliminise guzve.

Saptaci

Ako eliminisemo vidovitost, Dafina i njen "bord direktora" u banci ( mahom polupismeni ljudi), nisu nikako mogli znati sami, bez pomoci nekoga iz centralnih monetarnih vlasti, ko bi im prisapnuo te kljucne informacije. Ove cinjenice su pojedinim analiticarima jedan od kljucnih dokaza za tvrdnju da je Dafina Milanovic zapravo sve vreme bila paravan, "opijum za narod", a da su konci povlaceni iz vrha vlasti.

Biljana M. Stepanovic