POVODOM NAJAVE DA CE, KRAJEM MAJA, ZASEDATI SKUPSTINA SRBIJE

Jos jedna lazna uzbuna

Redovnog zasedanja republickog parlamenta, ovog proleca, vise nece biti, pa se eventualno utvrdjivanje izbornih uslova moze ocekivati, u najboljem slucaju, vanredno, ako se ne zeli cekati redovno jesenje zasedanje

Od ocekivane, poslednje majske sednice Skupstine Srbije, za koju je narodu bucno najavljeno donosenje novog zakona o informisanju, vec sad je izvesno - nece biti nista. Redovnom tromesecnom prolecnom zasedanju parlamenta istice rok za dva dana, preciznije - 29. maja, tako da, tvrde upuceni, neke redovne sednice, dotle, ne bi moglo da bude, jer je, po skupstinskom Poslovniku, potrebno da prodje najmanje sedam dana od njenog sazivanja do odrzavanja.

Republicka Vlada bi jos i mogla da trazi da neki zakonski predlog, do kojeg joj je narocito stalo, udje u proceduru "po hitnom postupku", pod uslovom da je sednica blagovremeno zakazana. Sta se to, u medjuvremenu, dogodilo, kad se ni predsednik Skupstine, Dragan Tomic, dosad nije oglasio, iako je, zakljucujuci poslednju sednicu, za kraj maja najavio novu, i jos nalozio poslanicima da, za tu priliku, ne krecu na put.

Ne bi bilo prvi put da socijalisti naprave laznu uzbunu. Vlada, ocito, ne oseca neku preku potrebu da obelodanjuje zakone koje su njeni ministri nesmotreno pozurili da najave. Pokazalo se da ni u redovima SPS ne mogu da se sloze oko zakona o privatizaciji, a prica se da spisku podrzavljenih preduzeca hoce da pridodaju nova. Da li su im strajkovi zdravstvenih, prosvetnih i drugih radnika sirom Srbije do te mere pobrkali racune da sada ne mogu da se snadju, ili su ih, kako se vec zucka, sami proizveli ne bi li paznju javnosti skrenuli sa politicki osetljivijeg terena - mozda ce se vec u junu znati.

Ministarka informisanja, Radmila Milentijevic, koja je za nesudjenu majsku sednicu republicke Skupstine euforicno najavljivala nov zakon o medijima, kao da je nestala iz javnosti, a i panel sesije, na kojima je zapoceta rasprava o ulozi glasila u izbornom postupku, nekako su se izjalovile, kao da se odjednom shvatilo da je i to bilo preuranjeno.

Cinjenica je, medjutim, da se ovo iznenadno cutanje vlasti nekako poklapa sa predizbornim turnejama nekih njenih celnika po Srbiji, pa se postavlja pitanje da li ce uopste, i kada, biti utvrdjeni uslovi, recimo, za predsednicke izbore, za koje se jedino pretpostavlja da bi trebalo da budu tokom leta.

Isti uslovi i za revans
- Prosli mec je odrzan po ovim uslovima, neka isti uslovi vaze i za revans. To bi bilo dzentlmenski. Jer, cim Vlada uoci izbora intervenise izbornim zakonodavstvom ostaje sumnja da ona to radi sa nekim motivima koji idu njoj u prilog da bi obezbedila sebi pobedu. Dakle, ako mene pitate sta menjati u ovoj godini kada su izbori, odgovor bi bio: nista; da se vidi ko je sad bolji - vlast ili opozicija - kaze dr Dragoljub Popovic, dodajuci da to ne iskljucuje mogucnost da se, sledeci Gonsalesove preporuke, usavrsava izborno zakonodavstvo, narocito onaj deo koji se odnosi na zastitu izbornog prava.

Namerno odugovlacenje

U odsustvu zadovoljavajucih informacija, u opozicionim krugovima vec spekulisu da socijalisti namerno odugovlace sa sazivanjem sednice republickog parlamenta, kako bi usli u period njegovog vanrednog zasedanja, kada vaze za njih povoljnija pravila. Mala je verovatnoca, na primer, da bi demokrate tada konkurisale Vladi sa svojom, vec poznatom, verzijom zakona o svojinskoj transformaciji, od koje, inace, vec godinama ne odustaju. Ne zato sto ne bi htele, vec zato sto je, kako procenjuju njihovi poslanici, procedura komplikovanija kad je Skupstina u vanrednom zasedanju. Potrebno je, naime, da prikupe potpise najmanje trecine ukupnog poslanickog sastava da bi njihov zakonski predlog bio uvrscen u dnevni red vanredne sednice. To je tesko izvodljivo kad su "istomisljenici" iz drugih stranaka van Beograda, ili medjusobno zavadjeni.

Buduci da se zvanicnici ne oglasavaju, u opozicionim krugovima procenjuju da bi, mozda, vec na nekoj junskoj sednici, mogli da se nadju, pored zakona o informisanju, jos i onaj o privatizaciji i, eventualno, o lokalnoj samoupravi. Ocekuju se i izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima bi, kako se veruje, bio povecan broj izbornih jedinica, mada ne moze sa sigurnoscu da se tvrdi da bi to moglo da bude vec na prvoj predstojecoj sednici. Bar ne dok vlasti ne rese sta ce sa "otetim" mandatima.

Medjutim, prema redosledu predstojecih dogadjaja, prvi na tapetu trebalo bi da se nadje Zakon o izboru predsednika Srbije. Radikali su se, tim povodom, vec oglasili, zahtevajuci da se poveca obavezan broj potpisa za predsednickog kandidata sa 10.000 na 100.000. Bliska su im razmisljanja i pravnih strucnjaka, pa se, tako, ni profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu dr Dragoljubu Popovicu, koji se vec duze vremena proucava parlamentarni i izborni sistem, "ne svidja nacin kandidovanja kod predsednika Republike".

Ovakav sistem, prema njegovim recima deluje demokraticno, jer 10.000 potpisa nije veliki broj, pa ih je lako skupiti i kandidovati se. "U Rusiji, koja je ogromna zemlja, trazi se cak milion potpisa, ali mislim da je bolji sistem koji se primenjuje u Francuskoj - da odredjeni broj opstinskih odbornika i narodnih poslanika svojim potpisima predlozi predsednickog kandidata", smatra dr Dragoljub Popovic.

To potkrepljuje i sledecom racunicom: ako Srbija ima oko 200 opstina, i u svakoj od njih prosecno po 30-tak odbornika, zaci da ih, u celoj Republici, ima oko 6.000. Kad se tome doda 250 narodnih poslanika, onda je to brojka od oko 6.500 ljudi koji mogu da prikupe, recimo, 200-300 potpisa za neciju kandidaturu.

Osteceni kandidati

- Naravno, kazacete da bi bili osteceni kandidati koji su nezavisni, kao Seceroski, odnosno oni koji nastupaju bez podrske neke politicke stranke. Ali, u opstinskim skupstinama imate vrlo razlicite odbornike, ukljucujuci i onih stranaka koje nisu prodrle u republicku Skupstinu. Recimo, u Zrenjaninu, postoji nekakav Banatski forum, pa nezavisni odbornici... Prema tome, nije ni to nemoguce, da neka nestranacka licnost skupi potpise odbornika, a i bolje je - smatra dr Popovic, dodajuci da je predsednik Republike, ipak, isuvise visoka funkcija da bi se prepustilo postojecem nacinu kandidovanja, koji "unizava sam autoritet funkcije. To je namerno uradjeno da se vidi kako neko, eto, moze da "tuce svoje protivkandidate kojih ima mnogo". Treba, zakljucuje dr Popovic, misliti i na posledice kada se donose takvi propisi. Mi ih donosimo na brzinu, ne razmisljajuci o tome da treba da budu nepristrasni, neutralni, da mogu duze da traju, a ne samo da sluze za trenutnu upotrebu. Medjutim, uprkos konkretnim zamerkama postojecim izbornim propisima, ukljucujuci i onima o izboru narodnih poslanika, dr Dragoljub Popovic misli, u nacelu, "da bi bilo fer da se u njima sada ne menja nista".

M. Torov

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /