U ISCEKIVANJU POJASNJENJA MIROLJUBA LABUSA O "NEMINOVNOSTI" DA DS PREKINE "SARADNJU" SA SPS

Tokom demonstracija, na javnoj sceni, lider DS je demantovao sve informacije o sastanku sa predsednikom Milosevicem. Nije, medjutim, demantovao pricu po kojoj je u avionu za Madrid rekao Vuku Draskovicu da se sastao sa Milosevicem. Vesna Pesic je vec znala, a kasnije to i javno saopstila

Iz vremena sloge: Lider koalicije "Zajedno" na mitingu u Beogradu

Sada vec bivsi potpredsednik Demokratske stranke Miroljub Labus, na petoj redovnoj Skupstini, predlozio je da se "odmah prekinu bilo kakvi razgovori sa Socijalistickom partijom Srbije, osim na okruglom stolu koji bi imao obavezujuci karakter". Labus, medjutim, nije zeleo da pojasni sta znaci da "treba odmah prekinuti razgovore sa vladajucom strankom". Labusa je i juce bilo nemoguce naci da precizira tu svoju izjavu.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic je u razgovoru sa novinarima tvrdio da je Labus mislio: na "poludijaloge RTS".

Kao svaka ambicioznija partija i DS je pokazala sve atribute politicke organizacije koja zeli vlast. Shodno programskim opredeljenjima kao "pragmaticna stranka" i Zoran Djindjic se tako ponasa od samog dolaska na celo DS. U tu pragmaticnost ukljucuju se i pregovori sa socijalistima, oko formiranja koalicione vlade, posle republickih izbora 1993. godine. Socijalisti su bili prinudjeni da traze partnera za formiranje vlade i izbor skupstinskih celnika. Dobro, upuceni tvrde da je Zoran Djindjic vec tada dogovorio ulazak u stranke u republicku vladu. Presudile su, medjutim, prevelike ambicije lidera DS koji je trazio premijersko mesto, sto predsednik Srbije i SPS Slobodan Milosevic nije hteo da mu prepusti.

Nakon tih pregovora, vladajuca stranka se odlucila na, za njih, bezbolniju varijantu da vladu narodnog jedinstva obrazuju sa Novom demokratijom i nekoliko "slobodnih" strelaca, poslanikom DS Slobodanom Radulovicem i nekadasnjim clanom ove stranke Radojem Djukicem. Ali su oni posle ulaska u vladu izbaceni iz DS.

U sastavu Vlade, nakon poslednje rekonstrukcije, nasao se jos jedan od bliskih ljudi DS - Milan Beko, koji je, preko "Spektre", osmislio predizbornu kampanju ove partije. Nas izvor tvrdi da i danas postoji odredjena bliskost izmedju Djindjica i Beka.

U Vladu narodnog jedinstva, formiranu pocetkom 1994. godine, novodemokrate su usle nakon dogovora Dusana Mihajlovica i tadasnjeg koalicionog partnera iz Deposa Vuka Draskovica, predsednika Srpskog pokreta obnove. Draskovicu je, takodje, bilo ponudjeno da udje u Vladu, ali posto "je u unutrasnjoj i svetskoj javnosti bio poznat kao veliki opozicionar", odlucio je da za pocetak to prepusti Novoj demokratiji.

Kasnije, odnosno krajem 1995. godine, SPO je bio prakticno na pragu ulaska u Vladu. U pitanju je bilo samo da li ce SPO da pripadne sest ili osam ministarskih mesta. Stvar se zakomplikovala posle jednog teksta u "Srpskoj reci" i vredjanja porodice Milosevic-Markovic, odnosno njihove dece Marka i Marije, jer predsednik Milosevic je tada u internim razgovorima rekao da bilo koji politicar moze da ima zamerke na njega i njegovu politiku, ali da ne dozvoljava vredjanje clanova svoje porodice. Nasi izvori kazu da je bracni par Milosevic-Markovic, nakon tog teksta, definitivno digao ruke od Draskovica kao moguceg koalicionog partnera, iako je u SPO vec bilo planirano ko bi koje mesto trebalo da zauzme. Novoj demokratiji, koja se u to vreme najvise zalagala za ulazak SPO u Vladu, saopsteno je da vladajuca stranka ne zeli saradanju sa "prevrtljivim" bracnim parom Draskovic.

Pragmaticnost DS, odnosno lidera stranke Zorana Djindjica, ponovo je aktuelizovano krajem prosle godine i pogotovo pocetkom ove, za vreme postizbornih demonstracija. Nasi izvori iz koalicije "Zajedno", ali i levog bloka, kazu da je Djindjic tada imao "redovne" kontakte sa nekadasnjim sefom poslanicke grupe SPS u Republickoj skupstini Miloradom Vucelicem, (sada potpredsednik ove partije), sefom Drzavne bezbednosti Jovicom Stanisicem... U javnosti se u poslednje vreme sve cesce spominje da Djindjic i dalje odrzava te kontakte.

Nasi izvori navode da je sastanak Milosevic-Djinidjic odrzan u januaru, a da je dogovoren za vreme boravka Djindjica u Becu. Posredovao je, kako kazu nasi izvori, Milan Beko. Sastanku je prisustvovao i Milos Aleksic, iz JUL-a.

Djindjic je od predsednika Milosevica trazio "samo" priznavanje rezultata izbora od 17. novembra. 1996. godine, a kao zamenu je ponudio povlacenje sa ulica i prestanak demonstracija.

Nas izvor navodi da je Vuk Draskovic u dogovoru sa Nikolom Sainovicem pripremio sporazum, koji je trebalo da potpisu predstavnici SPS, SPO, DS i GSS, a da za njegovo sprovodjenje bude garancija potpis predsednika Srbije Slobodana Milosevica. Sporazum je trebalo da bude potpisan onog dana kada su prebijeni demonstranti na Brankovom mostu. Prema nasim izvorima potpisivanje je sprecio neko iz Jugoslovenske levice. Umesto tog dokumenta, Milosevic je kasnije predlozio Leks specijalis.

Tokom demonstracija, na javnoj sceni, lider DS je demantovao sve informacije o sastanku sa predsednikom Milosevicem. Nije, medjutim, demantovao pricu po kojoj je u avionu za Madrid rekao Vuku Draskovicu da se sastao sa Milosevicem. Vesna Pesic je vec znala, a kasnije to i javno saopstila.

Mozda je Labus mislio samo na, kako kaze Djindjic, televizijske nastupe i konsultacije sa premijerom Mirkom Marjanovicem, oko zakona o lokalnoj samoupravi. Politicka pagmaticnost, medjutim, podrazumeva i neke odredjene poslove "ispod zita". Labusu je ostalo da pojasni na sta je mislio, ako ni zbog cega drugog, ono zbog imidza stranke kojoj i dalje pripada.

B. Cani