Pastoralna simfonija

Gordana Susa

Najnoviji pohod predsednika Srbije u unutrasnjost zemlje, medj' seljake, ugledne domacine te desetine minuta vesti i sati specijalnih emisija o tome na drzavnoj televiziji siguran su znak da je pocela predizborna kampanja vladajuce partije. Od sada pa do izbora, nema nikakve nedoumice, televizijskim ekranima teci ce med i mleko a po mogucstvu i psenica. Zato su prvi, za promotivne svrhe, izabrani seljaci. Poslednji, za poentiranje odabrani su radnici a najava da ce Srbija imati najvecu stopu industrijskog rasta u Evropi odjeknula je kao grom iz vedra neba. Za razliku od pre nekoliko godina kada predsednik nije imao toliko poverenja u radinost i umesnost svojih biraca "jer ako ne umemo dobro da radimo i privredjujemo, bar cemo znati dobro da se tucemo" ovaj put, hvala bogu, istice bas te osobine ostavljajuci uverenje da su Srbi u medjuvremenu naucili da rade i privredjuju pa nece morati da se tuku izuzev za proizvodne rezultate!

Za pocetak kampanje izabrao je novi Vladin plan, o povoljnijim kreditima za kupovinu poljoprivrednih masina, koji neodoljivo podseca na "Zajam za Srbiju", plan svedskog standarda i Jugoslavije kao Skandinavije, 10 hiljada dolara po glavi stanovnika, hiljadu stanova na Kosovu, novo naftno polje... Podelice On i njegova Vlada deset traktora i kombajna a ti bingo seljaci hvalice dobrobit takve politike.

Ovim putovanjem trebalo je da predsednik Srbije uspostavi "pozitivnu nulu" i neutralise negativan, po njega i vladajucu koaliciju, tromesecni saldo urbanih protesta i da dokaze da, eto, i On moze slobodno da se krece medju narodom, osmisljeno pokazujuci prednosti koje pruza njegova pastoralna simfonija u odnosu na prljav gradski rejv "petokolonasa".

Covek za cije je vladavine unisten i grad i selo, radnici pretvoreni u svercere, seljaci u krajkucase, nema velikog izbora izuzev da se vrati idilama i pustim obecanjima koja su ga pre deset godina dovela na vlast. Njegov tadasnji govor bio je nov u odnosu na establisment, danas se medjutim u njegovim izjavama prepoznaju otrcane fraze i obecanja koja nikada nije ostvario. Tada, u Srbiji nije bilo 300 hiljada satelitskih antena, nije bilo Interneta, alternativnih informativnih glasila, tada je njegovom tv dnevniku verovalo 90 odsto ispitanika a danas taj procenat ne prelazi ni trecinu te brojke. Pa ako uspe i ovaj put - svaka mu cast!