PRIPREMLJENA POLITICKA DEKLARACIJA ZA KONFERENCIJU O BIH 30. MAJA U SINTRI

Karl Bilt uputio poziv Milutinovicu i Granicu da ucestvuju na konferenciji. Medjunarodna zajednica nece tolerisati teznje entiteta da saradjujuci sa susednim zemljama podrivaju suverenitet BiH. Saradnja sa Tribunalom, kljucni deo opsteg procesa mirovnog sporazuma

Brisel, Beta. - Visoki predstavnik medjunarodne zajednice za BiH Karl Bilt pozvao je celnike iz BiH i sefove diplomatija SR Jugoslavije i Hrvatske, Milana Milutinovica i Matu Granica, da ucestvuju na ministarskoj konferenciji o "razmatranju napretka mirovnih sporazuma", saznaje Beta u izvorima Biltovog ureda u Briselu. Ministarska konferencija bice odrzana 30. maja u portugalskom gradu Sintra. Pored Milutinovica i Granica zvanicno su pozvani clanovi Predsednistva BiH Momcilo Krajisnik, Alija Izetbegovic, Kresimir Zubak, predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic, predsednik i potpredsednik Federacije BiH Vladimir Soljic i Ejup Ganic i predstavnici Saveta ministara BiH. U dokumentu sa osnovnim stavovima za konferenciju Upravnog odbora Saveta za sprovodjenje mirovnog sporazuma, koji je Bilt prethodno uputio vladama zemalja Kontakt grupe, ocenjuje se da su "mirovni sporazumi pretvorili Bosnu od zemlje u ratu u zemlju u kojoj nastaje mir". Bilt ocekuje da te osnovne postavke za "Politicku deklaraciju" sastanka u Sintri budu dopunjene stavovima zemalja Kontakt grupe. U dokumentu se upozorava da "glavnu odgovornost za postepenu obnovu bosanskog drustva posle uzasa visegodisnjeg rata imaju izabrane vlasti BiH i njena dva entiteta - Federacija i Republika Srpska". Medjunarodna zajednica ce biti spremna da pomogne "ponovnu izgradnju jedinstvene Bosne", kako se dodaje, "ali apsolutni preduslov za to je i dalje da sve vlasti u zemlji u potpunosti postuju mirovni sporazum". U predlogu "Politicke deklaracije" ministarske konferencije o BiH naglasava se da "medjunarodna zajednica nece trpeti obnovu neprijateljstava tokom narednih godina", i da je prisustvo Sfora do juna 1998.godine, jemstvo za to. Upravni odbor poziva Predsednistvo BiH da hitno uspostavi Stalni odbor za vojna pitanja kako bi se olaksao dijalog o obavezama bezbednosti za iduce godine, i trazi postovanje obaveza o smanjenju naoruzanja u BiH, navodi se u dokumentu.

Medjunarodna zajednica, navodi se dalje, nece tolerisati teznje u jednom ili drugom entitetu za razvijanje sema saradnje sa susednim zemljama, koje podrivaju suverenitet i nezavisnost BiH. U dokumentu se naglasava da "postojeci sporazumi sa Hrvatskom i SRJ moraju biti uskladjeni sa ustavom BiH" i da ce "Upravni odbor, posredstvom Visokog predstavnika, predloziti one izmene koje smatra nuznim", a predlozene dopune tih sporazuma mora podrzati Predsednistvo BiH uz nadzor clanova Upravnog odbora.

Medjunarodna zajednica nece prihvatiti "skretanja" od punog sprovodjenja ustavnih odredbi mirovnog sporazuma, i izrazava zabrinutost "sto i dalje postoje tela i organi koji vise nisu predvidjeni Ustavom BiH". Upozorava se da ambasadori moraju biti naimenovani najkasnije do 1. jula ove godine, jer zemlje Saveta za sprovodjenje mirovnog sporazuma i medjunarodne organizacije nece prihvatiti nikakav kontakt s ambasadorima BiH koji posle toga budu imenovani. Iako se "pozdravlja" uvodjenje ekonomskih zakona i drugih odluka kojima se "uspostavlja zajednicka drzava i otvara put stend-baj aranzmanu sa Medjunarodnim monetarnim fondom", zahteva se sprovodjenje "temeljne ekonomske reforme" i narocito "brze privatizacije", kao i "otvaranje granica BiH za trgovinu i komunikacije". Ponavlja se i snazan zahtev svih clanica Kontakt grupe i zemalja Saveta za povratak izbeglica, ali se podvlaci da medjunarodna pomoc za izgradnju stanova i lokalne infrastrukture uslovljena time da sve strane u Bosni sprovode mirovni sporazum. Naglasava se i velika vaznost odrzavanja lokalnih izbora 14. septembra i "pracenja sprovodjenja mirovnih dogovora za podrucje Brckog.

Predlog "Politicke deklaracije" skrece paznju na saradnju, kako strana u Bosni, tako i Hrvatske i SRJ, sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine kao "kljucnim delom opsteg procesa mirovnog sporazuma". "S tim u vezi posebnu zabrinutost izaziva stanje u RS, gde Radovan Karadzic, krseci i slovo i duh ranijih obaveza, i dalje utice i uzima ucesca u politickim odlukama entiteta". Upravni odbor ce, kako se navodi, "razmotriti preporuke Visokog predstavnika za preduzimanje mera koje bi mogle biti preduzete protiv lica koja saradjuju sa njim i koje i dalje prihvataju takvu ulogu Karadzica".

Upravni odbor je razmotrio izvestaj posrednika u pregovorima o sukcesiji drzava bivse Jugoslavije i podvlaci da je resenje tog problema "kljucni preduslov uklanjanje spoljnog zida sankcija", kao i za koriscenje ekonomskih sredstava koja bi resenjem pitanja sukcesije bila stavljena na raspolaganje zemljama regiona.