Ponedeljak, 26. maj 1997. |
DANAS U NOVOM SADU POCINJE 42. STERIJINO POZORJENedelja domaceg dramskog stvaralastva
Ovogodisnje Sterijino pozorje bice u znaku domace drame i premijera, od osam predstava cak ce sest biti praizvedbeKada se veceras podigne zavesa na sceni Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu bice to 42. pocetak Sterijinog pozorja, festivala domaceg dramskog stvaralastva, svojevremeno osnovanog u cilju razvoja ove vrste literature. Od nekadasnje prakse da se, kako je to bio red, jedna oblast politike, kulture ili bilo koje sfere drustvenog zivota, pomogne tako sto ce biti formirana komisija ili simpozijum stiglo se eto i do pete decenije jednog festivala ciji je znacaj tim veci jer na ovom prostoru ni drzave ne traju mnogo duze. Festival koji je zapoceo odlukom, preziveo ratne godine, raspad odredjenog kulturnog prostora, za kratko bio u opasnosti da bude “preseljen", dopunjen ili vec nekako “unapredjen" nastavlja da traje uprkos svemu. I dok se strasti oko Pozorja polako i privremeno smiruju, makar u vreme njegovog odrzavanja, nama ostaje da na njegovom pocetku bacimo makar i letimican “pogled u buducnost". Prvo, ovogodisnja selekcija Sterijinog pozorja bi se u najkracem mogla nazvati sezonskom. Od osam predstava koje ce Novosadjani videti u narednim festivalskim danima cak je sest praizvedbi. Ovogodisnje Pozorje otvara predstava “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti" Dusana Kovacevica (istovremeno i reditelj predstave), produkcija Zvezdara teatra, u kojoj se na efektan nacin preplicu realnost i umetnicka masta. Kovacevic je analizirajuci nadrealnu situaciju - mogucnost odigravanja predstave koja nece biti izvedena - jos jednom potvrdio da je jedini zivi srpski dramaticar koji konstantno pise relevantne pozorisne komade. Sledeceg dana na programu je predstava “Turneja" Gorana Markovica, koju je u Ateljeu 212 postavio reditelj Milan Karadzic. U ovom komadu glavni junaci su glumci posmatrani iz jedne sasvim neobicne perspektive kakvu valjda samo ovaj prostor i ovo vreme mogu “pruziti" - obilazak fronta. Putujuca glumacka druzina predstavlja grupu antijunaka kojima ce iznenadne okolnosti nametnuti sasvim netipicne dileme. Odredjeno tematsko osvezenje ce uslediti treceg dana festivala kada na Pozorje “dolazi" (ponovo ) Zvezdara teatar sa svojom predstavom “U plamenu strasti" Ivana M. Lalica u reziji Gorcina Stojanovica. Predstavom Aleksandra Popovica u reziji Egona Savina na 42. Sterijinom pozorju ucestvuje Srpsko narodno pozoriste iz Novog Sada. Domacini Pozorja ove godine na najznacajnijem domacem pozorisnom festivalu igra sada vec klasicni dramski takst “Mrescenjem sarana" koji se na Pozorju ponovo prikazuje u, razume se, drugom svetlu. Reditelj koji ove godine ucestvuje sa dve predstave je Milan Karadzic, koji je u Djecjem pozoristu u Podgorici rezirao predstavu “Novela od ljubavi" Stevana Koprivice, cime je ocuvana linija negovanja domacih komada pisanih za decu. Redovni ucesnik Pozorja u poslednje vreme je i somborsko Narodno pozoriste koje ce se publici ove godine predstaviti sa neobicnim tekstom Eugena Treceg Kocisa u kojem se na zanimljiv nacin kompariraju razliciti pravci dramske knjizevnosti. Na 42. Pozorju ce zatim biti prikazana predstava “Beogradska trilogija" Biljane Srbljanovic, koju je u Jugoslovenskom dramskom pozoristu rezirao Goran Markovic. Ovu pricu o poslednjoj emigranstkoj generaciji novosadska publika ce videti pretposlednjeg dana festivala, u nedelju 2. juna da bi takmicarski deo Pozorja bio zavrsen predstavom “Banovic Strahinja" Borislava Mihajlovica Mihiza u reziji Nikite Milivojevica, produkcija Budva Grad teatar.
Specificnosti 42. PozorjaZa razliku od nekoliko poslednjih godina ovogodisnje Pozorje, pored velikog broja novih domacih komada, karakterise potpuno odsustvo dramatizacija, ukoliko u tu kategoriju ne uvrstimo rediteljsku intervenciju Nikite Milivojevica na tekstu “Banovic Strahinja". Time se, ako je moguce suditi na osnovu trenutne situacije, mogu ocekivati bolji dani za domacu dramu.Samo letimican pogled na spisak ucesnika Pozorja sugerise jos jednu cinjenicu koju ne bi trebalo ispustati iz vida u procenjivanju buduceg pravca razvoja domace dramske literature, ulazak rata na velika vrata. Kako ce ta (fenomenoloska) cinjenica biti “svarena" nije moguce predvideti ali je sigurno da ce ratna tematika jos dugo biti predmetom umetnickog interesovanja. Vazno je primetiti da se u dramskim tekstovima ucesnicima Pozorja, pa i onima koji nisu pozvani, rat posmatra iz ugla egzistencijalistickih promisljanja. Onih koji se opredeljuju trenutno vise nema. Pored zvanicnog, na programu ovogodisnjeg Pozorja su planirane i paralelne aktivnosti. Prvog dana festivala ce biti otvoren 11. medjunarodni trijenale pozorisne knjige i periodike, zatim ce na dan odigravanja predstave “Mrescenje sarana", u cetvrtak 29. maja, biti otvorena izlozba-secanje “Aleksandar Popovic na Sterijinom pozorju", dok ce Medjunarodni simpozijum pozorisnih kriticara i teatrologa sa pomalo nadrealnom temom “Sudbina teksta u pozoristu danas" biti odrzan u subotu 31. maja. Paralelni program Sterijinog pozorja zatvara Simpozijum koji se svake godine odrzava u vreme trajanja festival nakon cega ce u utorak 3. juna biti proglaseni pobednici i urucene nagrade dobitnicima. Predstava koja se svake godine izvodi u cast nagradjenih ove godine izostaje, s obzirom da je pozoriste domacin, koje najcesce obavlja ovaj “zadatak", ulozilo odredjene prigovore na, kako saznajemo, selekciju festivala.
ProceneI na kraju nagrade. Najostrija konkurencija ce svakako biti u najznacajnijoj kategoriji Nagrada za najbolju domacu dramu. Tu ce po svemu sudeci biti tesno izmedju dva teksta “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti" i “Turneja" Gorana Markovica. Iznenadjenja su naravno moguca, narocito ako u rad zirija ukalkulisemo zelju za egzibicijom.Sto se rezije tice, najverovatnije je da ce ovogodisnji laureat biti Nikita Milivojevic dok ce najbolja predstava u celini, sudeci prema dosadasnjem obicaju, biti predstava domacina. Glumacke nagrade je naravno besmisleno predvidjati.
Z. Jovanovic
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |