Ponedeljak, 26. maj 1997.

TONCI MAJIC, PREDSEDNIK DALMATINSKOG KOMITETA ZA LJUDSKA

Duboke brazgotine naseg srama

Mi smo zemlja u kojoj se nista ne proizvodi, ali smo dobri u proizvodjenju neprijatelja. “Feral tribjun" informisao jedini sta se dogadja hrvatskim sugradjanima. Treba praviti razliku izmedju traga i brazgotine. Tudjman je ostavio ovo drugo

Posao etnickog ciscenja obavljen do kraja:
Tonci Majic

Rade Stanic

- Ljude je sada vrlo tesko ubediti da nam opasnost preti od Srba i svima je jasno da Srbija ima vlastitih gorucih problema i da je taj projekat, zamisljen u Karadjordjevu, manje-vise proslost. Sto se tice ksenofobije interesantno je da Hrvatska jos uvek nema prijatelja u svetu - u razgovoru za “Nasu Borbu", kaze Tonci Majic, predsednik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava. Pitanje o ksenofobiji u Hrvatskoj nadovezalo se na Majicevo ucesce na medjunarodnom skupu “Interkulturalnost vs. rasizam i ksenofobija” kojim je povodom i dosao u Beograd. “Slovenci su nasi najaktuelniji neprijatelji jer zele nesto malo mora u Piranskom zalivu, a mi ne damo, zatim, ne svidjaju nam se Italijani, svadjali smo se sa Nemcima, Francuzi i Englezi tradicionalno nas nisu razumeli i uvek su bili skloni Srbima - prema nasoj verziji, Amerikanci ne shvataju da su oni vise krsili ljudska prava nego mi, sta oni imaju nama govoriti, mada smo ih trebali kada je trebalo bombardirati Krajinu ili cistiti od Srba”, kaze Majic i dodaje.

- Mi smo naprosto zemlja u kojoj se nista ne proizvodi, ali smo zauzvrat dobri u proizvodjenju neprijatelja, ako ih nemamo dovoljno, smislimo nove.

Treba biti strpljiv

Tonci Majic je nasoj javnosti poznat kao aktivista koji je dobro nastradao stiteci Srbe izbacivane iz stanova, zaradivsi slomljenu nosnu kost, potres mozga i niz masnica od kojih je najuocljivija bila ona na oku. Kako kaze nas sagovornik, i pored losih iskustava sa prikupljanjem humanitarne pomoci iz organizacije koja je prethodila Komitetu, taj vid pomoci ljudima nije stran. I deo lekova koji stize u Srbiju iz Francuske rezultat je Majicevog rada, koji veli da mu nije bitno kome ide pomoc, “pa da je imao coveka od poverenja", slao bi je i u Zair ili druga ugrozena podrucja.

Delozacije su i dalje problem kojim se bavite iako su prestale?

- Jos su uvek nasi problemi i slucajevi radi toga sto se malo ko od iseljenih ljudi vratio u stan. Drzava se jos uvek plasi zameriti vojnicima jer prakticki ova vlast pociva na njima i policiji. I na to racunaju u buducnosti. Sudske presude su donesene, te zene i deca imaju pravo da se vrate u stanove, ali to niko ne realizuje. Drzava, da bi ostavila privid privida zakonitosti, zapocela je procese protiv njihovih muzeva da su svi odreda ratni zlocinci. I nakon godinu dana, postupci su zavrseni oslobadjajucom presudom jer ratni zlocinac nije lako ni da postanes. Drzava - ministarstvo odbrane je krenulo sa novim puskama: tuze te zene da sest meseci nisu boravile u stanu cime gube stanarsko pravo. I to ce isto tako pasti u vodu. Drzava naprosto dobija na vremenu.

Koliko Dalmatinski komitet i ostale organizacije mogu da uticu na vlast, odnosno drzavu, da ljudska prava postuje?

- Treba biti strpljiv. Ako ostanete u tom poslu dugo, videcete pomake i razlike. Tesko mi je reci koliki je udeo Komiteta, a koliko drugih hrvatskih organizacija, ali je cinjenica da nas nije bilo, istina nikada ne bi otisla do onih koji su poceli vrsiti pritisak na Hrvatsku, tako da se Hrvatska upravo zato sto sistematski krsi ljudska prava zavadila sa svojim tradicionalnim prijateljima Nemcima.

Od stedise do bogatasa

- Za sve te nacionaliste mislim da su im vlastiti narodi bili zadnja rupa na svirali. Jer, svi su oni zapoceli rat kao vrlo siromasni ljudi. Na primer, Tudjman. Ljudi koji ga poznaju iz vremena pre nego sto je dosao na vlast, opisuju ga kao vise-manje oronulog starcica koji je zimi docekivao goste zamotan u cebe da bi ustedeo nesto na struji. Danas je jedan od najbogatijih ljudi u Hrvatskoj, a moji evropski prijatelji me ispravljaju i kazu da je jedan od najbogatijih u Evropi. Svi oni su se obogatili za vreme rata. Svuda u svetu se bogacenje za vreme rata smatra necim sramotnim. Vode nas ljudi koji su potpuno amoralni, koji su se obogatili na nasoj nevolji. Normalno da ne zasluzuju nase postovanje niti poverenje.

Pobednicka velikodusnost

Da li u Hrvatskoj javno mnjenje moze da izvrsi neki uticaj na vlast u drzavi?

- Moze, prilikom glasanja. Ljudi najcesce nisu znali ili su zatvarali oci pred time sto se desavalo u njihovom susjedstvu i jedino je zahvaljujuci “Feral tribjunu” u ogroman broj ljudi saznavao sta se desava njihovim sugradjanima. Drzava nastoji kontrolirati medije, medjutim, sve teze uspevaju u tome jer ima puno malih radio-stanica koje niko ziv ne moze kontrolirati i neke od njih pocinju siriti infomracije vidjene iz naseg ugla. Ima i sve vise nezavisnih novina koje, istina, nisu toliko poznate, tirazne i uticajne kao “Feral”. Ali za sve njih se moze reci ono sto je receno u obrazlozenju nagrade koju je “Feral" dobio, a to je da je priznanje dobila novina koja je svesno isla protiv javnog misljenja.

Kakva je situacija u Krajini?

- HTV je snimala priloge u Splitu, i pitali su me kako ce se stvari razvijati u Krajini. Odgovorio sam da mogu samo zeljeti da se hrvatske vlasti konacno rese frustracija koje je kod njih stvarno stvaralo postojanje Krajine, da ce imati dovoljno pobednicke velikodusnosti da shvate da je rat gotov i da tim ljudima omoguce da zive normalno, jer su ostali miroljubivi. Ali ne znam na osnovu cega bih mogao ocekivati ja ili oni da ce tretman prema njima biti ista humaniji nego sto su ga imali njihovi sunarodnici u hrvatskim gradovima u prethodnim godinama. Imali smo najveci egzodus na ovim prostorima, ja mislim cak i od vremena Turaka. I mislim da ce to biti jedna tamna mrlja. Drzavni mediji jos uvek govore o jednom velikom tragu koji je ostavio predsednik Tudjman u nasoj istoriji, a ja kazem da treba praviti razliku izmedju traga i brazgotine. On je ostavio ovo drugo. Mi cemo imati vrlo brzo vise informacija i mi cemo se sramiti svega onoga sto se desilo kao sto ce se Srbi sramiti zbog onoga u Bosni.

Da li Tudjman ima nameru da etnicki ocisti Hrvatsku, od Srba i drugih nacionalnih manjima ili svede njihov broj na manje od pet odsto?

- On stvarno zeli ocistiti Hrvatsku od nacionalnih manjina. Pre svega Srba, jer ne misli da mu Italijani predstavljaju pravu opasnost. Mozda bi bili na drugom mestu, ali duboko ispod njih. Video je da mu ta antisrpska politika donosi glasove i on je krenuo na tom talasu.

Delozacije puta tri

- Vojnom tuzilastvu prijavljeno je 250 delozacija tih kriticnih godina (1993. i 1994) iz cega zakljucujemo da je brojka daleko veca i da se moze mnoziti sa tri. Bilo nam je zanimljivo kada se dogodio taj najbrutalniji nacin krsenja ljudskih prava - da zanemarimo ono sto se desavalo u Krajini - da je postojala naredba komandanta vojne policije Mate Lausica da vojna policija ne sme pomoci ljudima u stanu. Mi smo trazili prijem u Ministarstvu odbrane i zamenik ministra je pozvao Lausica i on je pred svedocima priznao da takva naredba stvarno postoji, da bi u maju iste godine, morao izdati naredbu po kojoj vojna policija mora izbaciti vojnike koji upadnu u stan. Vojnici su svega par dana posle toga pokusali upasti u stan racunajuci da ce to ici lako, pa je doslo antiteroristicko odeljenje koji su vojnike uspeli ubediti da imaju naredjenje da upotrebe oruzje i vojnici su napustili stan. Posle toga, incidenata nije bilo. Incident ti pomaze vise nego godine strpljivog rada u kancelariji.

Usamljeni borci

Sta to znaci za ljude koji zive na podrucuju Sremsko-baranjske oblasti?

- Jedino sto moze spasiti te ljude jeste nekakva stalna medjunarodna kontrola. Medjutim, pitanje je koliko je svet zainteresovan za ljudska prava jer baveci se ovim poslom shvatio sam da sve ono insistiranje, pre svega Amerikanaca, na zastiti ljudskih prava uopce nije iskreno. To je bio zgodan instrument, argument da se Ruse napada u vreme Istoka. Imam izvestaj u kome se kaze da se nakon propasti komunizma na Istoku stanje sa postivanjem ljudskih prava popravilo. Kod nekog ko se bavi ljudskim pravima to moze izazvati samo smeh. Mislim da tim ljudima niko nije spreman pomoci. Postoje ovi ipak usamljeni borci za ljudska prava koji su se rastracali po istocnoj Slavoniji, ali oni mogu sami biti promatraci.

U kakvoj situaciji su Srbi koji zive u hrvatskim gradovima?

- Situacija se popravila i sada je lakse biti nehrvat nego pre tri ili cetiri godine. Ali, ja se uvek vracam na staro objasnjenje. Oni su etnicki ocistili ustanove od nehrvata, i posto su ih sve otpustili nemaju koga vise otpustiti. Na pocetku rata su se sistematski rusile njihove kuce po hrvatskim gradovima, u predgradjima, pljackalo se, uzimalo, poslovne prostore takodje. Racuna se da je desetak hiljada sto kuca, sto vikendica, poslovnih prostora sruseno pre nego se Krajina desila. Posao je obavljen do kraja i kada se vise nema sta rusiti nemas pravo reci: e, tog problema vise nema. Taj problem ce postojati sve dok ti ljudi ne budu obesteceni. Ljudi cesto pitaju kada ce to biti, a ja im odgovaram ono sto znam da ce se desiti i u Krajini. Krajina je spaljena kompletno, kuce su srusene kompletno, jer su vlasti videle da se Srbi vracaju i zele da zive cak i u spaljenim kucama. Poprave krov i dalje popravljaju kuce. Sada vise na njima nema ni zidova. Medjutim, sve ce to manje-vise biti obnovljeno i obnovu ce platiti hrvatska drzava, to znaci hrvatski narod. Neko ce nam rado dati kredite, Amerikanci pre no Evropa, i to ce nasa deca vracati. Mislim da ce oni Srbi koji budu uporni da ce moci da se vrate.

Koji su jos oblici krsenja ljudskih prava u Hrvatskoj?

- Drzava uporno ne dozvoljava da se stvori neki veliki dnevnik koji bi bio slobodan naprosto zato sto ljudi mogu priustiti jednu dnevnu novinu, ali ne i tjednike. Jer je preskupo. Orijentirani smo na TV, a ako je gledate sticete utisak da ce 99,99 ljudi glasati za HDZ, a uz sve lopovluke glasa 20, 30 odsto. Osim toga, ono sto uliva nadu su male radio-stanice. Radio “101” u Zagrebu, za koga moji prijatelji kazu da nije disidentski, kazu da je i ljigav - cak i takva stanica je smetala vlasti. A protest zbog gasenja je varnica koja se mogla desiti u tramvaju, mala varnica koja je mogla prerasti u pobunu pa i u revoluciju. Izgleda da se to desilo samo zato sto je Tudjman bio na lecenju u SAD, ali je on odmah iza toga smenio ministra policije koji nije upotrebio silu da to rastrsi. Medjutim, sta bi bilo da je Tudjman bio u Zagrebu. Da su upotrebili gumene metke - nije vise ni javna tajna da ih masovno kupuju - jer se kane posle Srba obracunati sa nama. Tu je moglo biti djavla.

Kakve su perspektive gradjanskog drustva? Da li bi se nesto promenilo da na vlast dodje opozicija?

- Postoji prastara izreka s kojom se mnogi ne slazu - da svaki narod ima vlast kakvu zasluzuje, a ja obicno dodajem da ima i opoziciju i medije kakve zasluzuje. To sam primetio i ovde u Srbiji, medju Hrvatima sam dobro upoznat sa vasom situacijom i stanjem u vasoj opoziciji. Vidim da ta opozicija nije toliko zainteresirana za vlast bar vecina onih koji su dobili lokalnu upravu. Bas mi je jedan covek iz opozicije objasnjavao da su oni dobili sve privilegije koja vlast nosi, a istovremeno ne i odgovornost i to je ono sto vecini odgovara. Ima jedna druga stvar, koju sam istina, cuo u inozemstvu. Jedan nas uspesni poslovni covek razgovarao je sa covekom iz opozicije, ne jednim od ove trojke, vec jednim ispod njih i pita ga sto nameravate sa grejanjem uciniti i kaze ovaj, pa cuj, Milosevic nam je ostavio potpuno praznu kasu i mi i da hocemo ne mozemo napraviti nista. Kaze, ne mozemo uvesti grejanje, ali zato molimo boga da zima ne stegne, sada ce prolece pa ce to proci. Ovaj moj prijatelj je uporan pa kaze onda ce jesen pa zima, sta cete onda? A ovaj kaze, mi isto molimo boga da ne bude velike zime, uto ce doci izbori, pa, a ko zna da li cemo biti izabrani. Ako razmisljas na takav nacin, onda stvarno nisi zasluzio vlast. Mozda nije recit primer, ali ga moze ispricati i hrvatska opozicija.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /