NOVI DOKUMENTI O ODGOVORNOSTI DRZAVE U SLUCAJ DAFIMENT

U jednom strogo poverljivom izvestaju tadasnje Narodne banke Srbije od 16. aprila 1993. godine kaze se da obaveze banke za servisiranje mesecne kamate po deviznoj stednji 127,4 miliona maraka, sto kumulativno sa glavnicom, po isteku orocenja iznosi 1,845 milijardi maraka

Dafiment banka i njene stedise ponovo se izgleda, vracaju iz klinicke smrti - prvo je drzava resila da i ove uloge uvrsti u svoje obaveze i fakticki ih izjednaci sa starom stednjom, a potom su stedise posle nekoliko godina relativne tisine, resile da se reaktiviraju i (nadaju se masovnim) okupljanjima pokazu da su jos zive i da na svoje pare nisu zaboravile.

Okupljanja ciji je pocetak najavljen za danas trebalo bi da preduprede ocekivani Predlog zakona o isplati stare devizne stednje, koji ce, bar prema nezvanicnim najavama, obuhvatiti i stednju kod Dafiment banke. Ono sto je svakako izvesno, jeste da ce ova kategorija stedisa morati da zaboravi na astronomske kamate zbog kojih su, inace, svojevremeno i ulagali u ovu banku i u najboljem slucaju zadovolji se domicilnim kamatama. Moze se pretpostaviti da ce mnogi od njih biti srecni da dobiju i samo glavnicu, posto su se vec oprostili od svojih para. Promena koja se sada dogodila prilicno je simptomaticna, pogotovo posle cetiri godine totalne tisine monetarnih vlasti u zemlji, koje ne samo da nisu dugove Dafiment banke priznavali za svoje, vec su se na svaki nacin pravile da taj problem za njih i ne postoji.

Ma koliko se u nastanku fenomena, a narocito potonje afere Dafiment banke vlast trudila da pokaze kako sa tim nema nikakve veze, a ako i ima, ona nikako nije saradnicka, jos manje saucesnicka, protekle cetiri godine pokazale su da stvari ne stoje bas tako. Na kraju se pokazalo da je svojevremeni krunski dokaz o umesanosti drzave u ovu “pljacku stoleca" - fotografije celnih funkcionera u zemlji, zajedno sa vec antologijskom slikom ondasnjeg i sadasnjeg saveznog premijera Radoja Kontica u zagrljaju Dafine Milanovic - ispao jos i najlabaviji.

Kontrolisane informacije

Vlast se do sada nijednom nije potrudila da obelodani o kojim je sumama novca rec, koliko je i za sta uzela drzava i kako su te pare na kraju upotrebljene. U svakoj iole demokratskoj zemlji, gde se vlast kontrolise i polaze racun “njihovim velicanstvima" poreskim obveznicima, ovako nesto bilo bi nezamislivo, ali je ovdasnje gradjane iskustvo naucilo da takve postupke vlasti tretiraju kao sasvim normalne.

Svi podaci do kojih je javnost dosla, bili su ili nezvanicni, ili su nosili oznaku “strogo poverljivo", pa su kao takvi, na neki nacin, ipak dospevali do javnosti. Nas list je u prilici da citaocima predoci jedan od takvih “strogo poverljivih" autenticnih dokumenata, odnosno izvestaja o kontroli rada Dafiment banke. Takvih kontrola bilo je vise, ali se pokazalo da njihova svrha nije obavestavanje javnosti, vec samo politickog establismenta.

Izvestaj pod kljucem

U pomenutom izvestaju dalje se kaze: “Na osnovu procenjenog stanja devizne i dinarske stednje s ugovorenom kamatom na dan 31. 3. 1993. godine, a uzimajuci u obzir strukturu te stednje prema rocnosti izvrsena je procena dospeca buducih obaveza banke sa dva aspekta: prvi, procenom obaveza banke do roka dospeca sa pretpostavkom mesecnog podizanja kamate i drugo, procena obaveza banke sa pretpostavkom da se ukupna glavnica i kamata podize po isteku roka dospeca (dakle, metodom kamata na kamatu, op. aut.). Po prvom aspektu, za servisiranje mesecne kamate po deviznoj stednji potrebno je 127,4 miliona maraka, sto kumulativno sa glavnicom po isteku orocenja iznosi 1,845 milijardi maraka. Po drugom aspektu ukupne obaveze banke po isteku orocenja iznosile bi 2,341 milijardi maraka".

Ovi zvanicni, a tajni, podaci slikovito govore koliko je para zapravo bilo u opticaju, odnosno koliko je izvuceno iz legendarnih “carapa i slamarica" ovdasnje stedljivog stanovnistva. Gde su sve ove pare na kraju zavrsile do sada nije otkriveno, ali je jasno da ih famozna Dafina, sve i da je htela, nije mogla sama potrositi. U tome su joj mnogi drzavni i paradrzavni organi svesrdno pomagali, ali se dostupni podaci opet ne slazu sa konacnom sumom. Mi cemo pokusati da te, za sada raspolozive podatke prezentiramo javnosti, u nadi da ce i zvanicne vlasti, kako monetarne tako i politicke, jednog dana izneti svoje, svakako najcelovitije informacije. Dok taj dan ne dodje, postoji nada da ce bar svojevremeno formirani Anketni odbor Skupstine Jugoslavije konacno obelodaniti podatke do kojih je, posle opsezne “istrage" dosao i time ispuniti zadatak zbog koga je i stvoren.

Biljana M. Stepanovic

(Nastavlja se)