ZASTO STAGNIRA PROIZVODNJA U DRZAVI SA “NAJVISOM STOPOM

Najpre propali spasonosni barteri sa Kinom i Rusijom, zatim se pokazalo da ni preferencijali EU nisu carobni stapic, da bi se sada finansijska injekcija proizvodnji i socijali ocekivala iz para od najavljene prodaje PTT

Da li ce prodaja PTT pomoci Milosevicu: Za “najvecu stopu rasta u Evropi" potreban je kes

Bojana Jager

Posle izjave predsednika Srbije da cemo imati dvostruko vecu stopu rasta od najvisih stopa rasta u Evropi, razvijene zemlje EU morace da posalju posebnu misiju da istrazi jugoslovensko privredno cudo. I da nauce kako se i pored spoljnjeg zida sankcija i “uprkos pokusaja destabilizacije nase zemlje pocetkom ove godine" ostvaruje razvojni bum, u prva cetiri meseca u vidu stope rasta (Milosevic, doduse ne rece i cega, rasta industrijske proizvodnje ili drustvenog proizvoda) od blizu osam odsto.

A vec to nije nimalo zanemarljiva razlika, jer proizvodnja moze da raste, a da se istovremeno ostvaruju ogromni gubici, kao u elektroprivredi, na primer, ili kao u trenutno najzaposlenijim kapacitetima u lon poslovima za inostrane partnere u tekstilnoj i obucarskoj industriji. U tom slucaju rast proizvodnje je statisticka zabava, ali ne znaci istovremeno i rast drustvenog proizvoda, a bez toga ne samo sto se ne oslobadja kapital za ulaganja, vec, sto je narocito nezgodno za drzavu, nema ni para za javnu potrosnju. Zato drzava sa najvecim rastom u Evropi ima pored brojnih privrednickih i stalne strajkove prosvetara, lekara...

“I Bog pomaze"

Upravo ove cinjenice objasnjavaju zasto u prvim ovogodisnjim mesecima belezimo vise statisticke stope rasta, odnosno zasto ce u narednom delu godine - suprotno - biti potrebna mnogo veca privredna aktivnost da bi politicari imali cime da se hvale. Stavise, april pokazuje i mesecnu stagnaciju industrijske proizvodnje, koja je u odnosu na mart niza za 0,1 odsto, samo sto je to manji sezonski pad nego sto se ocekivalo. Pomogao nam je, medjutim, “sam gospod Bog", jer je hladno vreme duze potrajalo, pa je produzetak grejne sezone povoljno delovao na sektor energetike, koja je u manjoj meri smanjila svoju aktivnost, a uticaj ovog sektora na indeks ukupne proizvodnje je znacajan.

Pomoglo je i statisticko preracunavanje. Kako se porucuje u “Konjunkturnom barometru" Ekonomskog instituta, u prvom polugodistu ukupan rast industrijske proizvodnje, u odnosu na isti period lane, mogao bi da iznosi nesto vise od sedam odsto. Medjutim, pored niske baze, treba imati u vidu da je statisticka promena pondera industrijske proizvodnje (na papiru) povukla navise ovogodisnju stopu njenog rasta za 2,5 odsto. Tako “ovaj prognozorani rast ne menja utisak o dugorocnoj stagnaciji industrijske proizvodnje, niti najavljuje njen snazan trajniji oporavak". Istom prilikom culo se da je industrijska proizvodnja prakticno na nivou poslednjeg kvartala 1994, da je postignuto “dugorocno ravnotezno stanje", a to znaci da je pri ovoj kolicini novca, pri ovoj inflaciji i uslovima trzisne konjunkture, to i neka njena objektivna granica rasta. Ili, bez nove inflacije vise ne moze.

Kiselica i “giganti"

Stvar, ipak, moze unekoliko da se preokrene. Najpre su propali spasonosni barteri sa Kinom i Rusijom, koji je trebalo da preporode proizvodnju i izvoz, a zatim se pokazalo da ni preferencijali EU nisu carobni stapic i ministri vec kritikuju privrednike da se slabo raspituju za nove uslove na ovom trzistu, sto ce reci da preduzeca ocenjuju da jednostavno nemaju sa cime da ga navrat-nanos osvajaju.

Sada je u izgledu ziva lova od najavljene skore prodaje PTT. Ekonomisti se jako plase na sta ce se ona potrositi u godini izbora i podizanja opstenarodnog morala. Pored sigurne isplate socijalnog mira, nesto ce svakako otici i na “ozivljavanje" privredne aktivnosti i na pumpanje stopa rasta, koje zato do kraja ove godine zaista mogu da budu relativno vise.

Stucnjaci se pri tome najvise boje tradicionalnih “bunara bez dna", preduzeca koja mogu da progutaju svaku finansijsku injekciju, a bez rezultata, naprosto zato sto su njihovi problemi strukturni i ne mogu se tako leciti.