O NAMERAMA TVORACA ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI U SRBIJI

Buduci da se opstinama prepusta da odredjuju izborne jedinice, to znaci da bi svaka mogla da ih ukroji po svojoj meri, smatra prof. dr Dragoljub Popovic

Tekst Nacrta zakona o lokalnoj samoupravi, koji je pripremila Vlada Srbije, u startu je izazvao podozrenje javnosti da krije nameru socijalista da poniste opstinske izbore. Prve reakcije bile su bas onakve, kakve su diktirali tvorci ovog dokumenta. Prvo su ga pompezno najavili; u istom saopstenju za javnost proglasili ga strogo poverljivim, da bi ga isto vece distribuirali strankama i odabranim novinarima. Dok je za neke redakcije jos bio “pod embargom", jer redovnim putem nisu mogle da dobiju ni osnovnu informaciju o njemu, u drzavnim medijima oglasio se njegov autor, potpredsednik republicke Vlade prof. Ratko Markovic, predstavljajuci ga narodu.

Smatra se da se “ovako ponasaju oni koji nemaju cistu savest, koji nesto smeraju". Na primer, da izdejstvuju vanredne lokalne izbore, ne bi li, uz novu matematiku, povratili “otete" opstine. Medjutim, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Dragoljub Popovic, ne deli takav utisak. Bar ne da je svrha dokumenta da, prelaskom sa vecinskog na proporcionalni sistem, ponisti dosadasnje lokalne izbore. Jer, i kad se ponudjeni papir strucno analizira, nista ne upucuje na takav zakljucak. Sve se, uglavnom, svodi na pretpostavke.

Nista otvoreno

- Uostalom to cemo tek da vidimo. Da bih mogao da odgovorim na ovo pitanje, morao bih da imam rezultate prvog kruga opstinskih izbora. Onda bismo ponudjene norme mogli da pustimo kroz filter i da utvrdimo kako bi izgledala raspodela To se moze matematicki izvesti. Na primer, u opstinama kao sto su Vracar i Stari grad, gde je najizrazitija prednost opozicije a gde je SPS izgubila sa nulom, tu malo sta moze da se promeni. Tu bi, svakako, postojala socijalisticka opozicija. Ali ne bi mogla da uzme vise od, recimo, trecine mesta.

Na pitanje da li vlasti mogu na ovaj nacin da nateraju Albance da izadju na izbore, profesor Popovic odgovara da ne mogu, pogotovo sto bi “Albancima vise odgovaralo da su izasli na izbore po sadasnjem zakonu".

Da li ste iz zakonskih odredbi mogli da prepoznate nameru socijalista, na koju opozicija ukazuje, da tako “prekroje" izborne jedinice po opstinama, kako bi sebi osigurali vlast?

- Odredjivanje izbornih jedinica je, po novom, prepusteno opstinama. To, prakticno, znaci da bi opozicija to trebalo da radi tamo gde ima vlast. I obrnuto, naravno. Dakle, moguce je ukrojiti izborne jedinice u svoju korist, a na stetu politickog protivnika, ali ne cini mi se da je to svrha ovog zakona. Po novom je predvidjen Dontov sistem, po kome bi trebalo napraviti izborne jedinice tako da se u svakoj bira najmanje tri, a najvise - pet odbornika. Dobar primer je opstina Vracar koja ima 60 opstinskih odbornika. To znaci da bi tu opstinu trebalo podeliti u najvise 20, a najmanje 12 izbornih jedinica.

Nije li to, suprotno tvrdnji socijalista, ipak neko zaobilazno usitnjavanje izbornih jedinica?

- Kad se bira manje odbornika na jednom mestu, onda je blize vecinskom sistemu, a ako se bira vise - onda je blize proporcionalnom. Sa tri odbornika je, dakle, najblize vecinskom.

Van igre

Bicu vrlo jasan. Ovaj poziv premijera opoziciji bila je Vladina ideja da se okrugli sto izbaci iz igre, da se zaobidje.

Nije li to neka srpska varijanta okruglog stola?

- Nije, jer kod okruglog stola (u cemu, na izlasku iz komunisticke ere, imaju iskustvo Poljska, Madjarska, Bugarska) mora da postoji dogovor Vlade i opozicije o pravilima igre koja, onda, postaju obavezna i kao takva ozakoni ih Skupstina. Medjutim, da bi se to postiglo, potrebno je da postoji strana Vlade i strana opozicije. Kod nas, kad se kaze “okrugli sto", onda se misli na lepezu misljenja kao ono sto gledamo na televiziji, ili na Panelu. Da bismo mogli da organizujemo “okrugli sto", potrebno je da se opozicija slozi, bar taj glavni deo opozicije, sa, mozda, jos nekim sitnijim strankama i da onda oni postave svoje zahteve, a da, s druge strane, bude Vlada i, eventualno, njeni saveznici - objasnjava prof. dr Dragoljub Popovic

M. Torov