SOCIJALISTI - OPOZICIONA PARTIJA U NISU

Novo rukovodstvo SPS u Nisu, izabrano posle poraza na proslogodisnjim izborima i visemesecnih protesta gradjana zbog falsifikovanja narodne volje, naslo se u poziciji da mu se ne veruje cak i kad darove donosi

Nis. - U poslednjoj emisiji “Crno na belo" na niskoj Televiziji Pet gledaoci su kao ubedljivo najjaci “crni" utisak nedelje “proglasili" formiranje Pravnog saveta pri Gradskom odboru Socijalisticke partije Srbije koji u osnovi ima jedan sasvim plemenit zadatak: zastitu ljudi od politickog revansizma, progona i sikaniranja.

Analiticari politicke burleske na srbijanskim prostorima jednog dana bi iz ovoga mogli izvuci dvostruki zakljucak, sa potpuno istim naravoucenijem. Jedni bi mogli zakljuciti da su Nislije posle jada koji ih je stigao proteklih godina ozbiljni zagovornici sikaniranja onih koji to “zasluze". Drugi bi mogli oceniti da su gradjani smatrali veoma licimernim da upravo pripadnici niske SPS, koja je u predhodnom periodu opstajala zahvaljujuci autoritarnoj partijskoj disciplini, koja je “pojela" i sopstvenu “decu" ukoliko nisu pristajala na uzicu, istupaju kao moralni zastitnici progonjenih. Izvesno je da bi i jedni i drugi zakljucili da su socijalisti u ovom gradu, u ovo vreme, u prilicno nezavidnoj poziciji.

Novo rukovodstvo SPS u Nisu, izabrano posle poraza na proslogodisnjim izborima i visemesecnih protesta gradjana zbog bezocnog falsifikovanja narodne volje, naslo se u poziciji da mu se ne veruje cak i kada darove donosi. Za to bi pre svega moglo da zahvali predhodnom gradskom odboru na celu sa njegovim predsednikom Miletom Ilicem, koji je pripadnicima ove partije navukao odijum “lopova" ili “crvenih kmera" ili “mafije". Dodatna otezavajuca okolnost je sto je SPS u Nisu, po prvi put posle Drugog svetskog rata, kako kazu jedni, ili posle uvodjenja visestranackog zivota, kako tvrde drugi, postala opoziciona stranka.

Predsednik lokalnih socijalista dr Zivota Zivkovic kaze da novoj lokalnoj vlasti koalicije “Zajedno" zamera pojedina kadrovska resenja u javnim preduzecima i ustanovama pod gradskom ingerencijom, medju kojima su neka “cudna i na granici politickog ukusa". Mada navodi da je niska SPS raspravljala i o “slabostima" u sopstvenoj partiji koje su dovele do gubitka izbora, i da ce se sigurno i “disciplinski kazniti" oni koji su ucestvovali u eventualnim necasnim radnjama, Zivkovic smatra da su prozivke nekih bivsih celnika SPS od strane nove vlasti neprimerene. “Znate, ne postoje proizvoljne presude. Niko nije kriv dok mu se ne sudi i ne bude dokazano da je kriv", objasnio je novinarima.

Ponasanje SPS u novim politickim okolnostima mnogi ozbiljni kriticari ocenjuju kao prilicno dezorijentisano, neuverljivo i na granici pukog amaterizma. Mada su skloni da i ponasanje nove lokalne vlasti “zakite" istim epitetima, oni podsecaju da su socijalisti “programirani" da vladajua sada su van takvog programa, sto je daleko teze nego kada duze vreme nemate ama bas nista, pa dobijete “najnizu" vlast.

Cini se da se niski socijalisti u ulozi “prvi put opozicija" smatraju najsigurnijima kada novu lokalnu vlast optuzuju za revansizam. Mada ima procena da optuzbe za revansizam predstavljaju partijski dekret iz Beograda, koji sprovode “opozicioni amateri" sirom Srbije, utisak je da niskim socijalistima one posebno leze. Oni u takvim pricama mogu da pokazu i nesto vecu kolicinu animoziteta prema “Zajedno" koja ih je, kako je jedan od njih priznao u napadu iskrenosti, posle vremena gotovo apsolutne moci vec i pobedila i ponizila i na nekoliko narednih izbora.

“Nova vlast osim sto je neprincipijelna i diletantska pokazuje i stvarni revansizam prema politickim neistomisljenicima. Postupci prema referentima po mesnim kancelarijama, koji su razmesteni u druge i udaljene kancelarije, ne mogu se nazvati nikako drugacije nego nehumanim, osvetnickim i ponizavajucim", izrazio je svoje emocije pred novinarima, na ocigledno forsiranu temu, novi sekretar Izvrsnog odbora Gradskog odbora SPS Aleksandar Jankovic.

Upravo povremeno skidanje rukavica u duelu sa politickim protivnicima pokazuje da niske socijaliste ne treba smatrati potpuno bezopasnim. Najpre zato sto su ozbiljno ranjena politicka zver, koja je doskoro imala apsolutnu vlast u ovdasnjoj dzungli, a potom zbog podrske iz vrha SPS, koji se sigurno nije pomirio sa gubitkom “crvenog Nisa". Medju njima se povremeno mogu cuti i nezvanicni komentari kako je sadasnja lokalna vlast “samo elementarna nepogoda", koja bi mogla veoma brzo da prodje, ukoliko uspe ideja o prevremenim lokalnim izborima. Takodje se moze saznati i kako nisu pogubili sve “veze" i “svoje ljude" po drugim partijama, pa i onima u i oko “Zajedno", kao ni u preduzecima i ustanovama u gradu.

Izvesno je da u “zemlji cuda", kakva je Srbija, nista nije potpuna fatamorgana. Cak i ukoliko sadasnja lokalna vlast ubrzano ode sa politicke scene niski socijalisti bi morali da uvezbavaju opozicionarstvo, koje je sastavni deo nase politicke stvarnostim, da pred gradjanima ne bi bivali “apsolutno romanticni". Price o revansizmu su zasigurno pogresna politicka municija, s obzirom da nova lokalna vlast bezi cak i od onog sto neki nazivaju “zdravim revansizmom". Nijedan radnik ili sluzbenik nije izgubio posao, a “Zajedno" ne krece ni u razresavanje viska od preko 200 radnika u gradskoj upravi, koje je primila predhodna SPS vlast mimo propisa, nepotrebno ih gomilajuci u vec glomaznom upravnom aparatu.

“Ljudi iz vrha gradske vlasti pokusavaju da razbiju SRS, posto su socijalisti u Nisu potpuno pukli, i prakticno vise na postoje kao politicka snaga", ocenjuje predsednik Okruznog odbora SRS i narodni poslanik Dragoljub Stamenkovic. Mada povremeno kopiraju direktni i ofanzivni nastup radikala, izvesno je da im oni gotovo smesno stoje. Uprkos tome sto imaju 21 odbornika, a radikali samo jednog, bolje zvuce cak i kada potpuno argumentovane kritike iznose oprezno i izbalansirano, jer svako njihovo opoziciono moralisanje moze da izazove negativnu reakciju gradjana, koji i kroz povrsnije televizijsko anketiranje, umeju da pokazu da relativno dobro pamte.

Stoga je cak i njihov izlazak iz skupstinskog parlamenta okarakterisan kao ordinarna razmazenost onih koji do pre pola godine nisu ni priznavali da u Nisu postoji opozicija, a kada bi je na momente ugledali, videli bi u njoj “izdajnike i neprijatelje". Najveci protivnik socijalista “u ulozi opozicije" su ti isti socijalisti koji su bili na vlasti.

Z. Miladinovic