GOVOR AMERICKOG DRZAVNOG SEKRETARA MEDLIN OLBRAJT

Sugerisati, kao sto neki cine, da Amerika nije zainteresovana za buducnost Bosne predstavlja poziv da Amerika napusti svoju lidersku poziciju u Evropi, a Amerika nikada nece napustiti tu ulogu. Kada bi ucinili tako, to bi poljuljalo poverenje saveznika i predstavljalo izdaju nasih odgovornosti i ignorisanje lekcije iz ovog veka

Znam da je uobicajeno da se na ovakvom dogadjaju govori prvenstveno o “Nedelji flote" i o ovom cudesnom delu istorije - “Neustrasivom" - koji je pretvoren u zivi muzej. Ali, ja sam zamolila, i ta mi je dozvola pruzena, da govorim ne toliko o istoriji koja nas je oblikovala, vec o istoriji koju mi sada nastojimo da oblikujemo. I da se usredsredim ne toliko na prosle poduhvate nasih oruzanih snaga, vec na region - Balkan - u kojem te snage cak i u ovom trenutku obavljaju izvanrednu sluzbu.

Za dve nedelje bice pedeset godina otkako je drugi drzavni sekretar, koji je bio istinski “neustrasiv", objavio plan o rekonstrukciji posleratne Evrope, plan koji je Vinston Cercil nazvao “najcistijim aktom u istoriji".

Marsalov plan je bio inspirisan vizijom o mirnoj, demokratskoj i ujedinjenoj Evropi. Ona je bila zasnovana na lekciji, urezanoj u svest te generacije, da americka bezbednost i napredak ne mogu biti osigurani ako je Evropa slaba, nestabilna ili podeljena.

Spustanje “gvozdene zavese" duz evropske pozornice sprecilo je puno ostvarenje Marsalove vizije. Ali, odlucnost demonstrirana americkom predanoscu u predvodjenju sjedinjenog Zapada, stvorila je najveci vojni savez u istoriji i podstakla ekonomski oporavak koji je zaustavio komunisticke prodore u Evropi.

Evropa bez zidova

Ali, ako zelimo da uspemo i da pretvorimo nasu viziju u stvarnost, moramo takodje da dovrsimo nasu misiju i da u potpunosti primenimo Dejtonske sporazume za mir u Bosni. Kao i Marsalov plan, Dejton je poziv da se deluje u saradnji - u ovom slucaju, da se pomiri jedan narod i oporavi jedan region koji je unisten u najgorem nasilju u Evropi od vremena Hitlerovih poslednjih dana. Kao i ranija inicijativa, i ova zavisi od vojnika i civila koji rade zajednicki, od podrske drugih demokratija i od volje onih koji su kvalifikovani za pruzanje pomoci da u svoje ime ucine sve sto mogu.

Dejton je takodje zasnovan, kao i Marsalov plan, na jasnom pogledu o americkim interesima.

Stabilna, nepodeljena Bosna

Ispunjenje Dejtona bi umanjilo kosmarnu mogucnost ponovnog prosirenja medjuetnickih borbi sirom juzne Evrope, koje bi naskodilo saveznicima NATO, ponovo podelilo kontinent i stvorilo krizu koju Amerika ne bi mogla da ignorise i koju snage SAD ne bi mogle da obuzdaju bez opasnog rizika.

Dakle, obecanje iz Dejtona glasi da ce, kada napuste Bosnu, nase trupe to uciniti bez straha da ce obnovljeni sukobi, koji ce ugroziti interese SAD, jednog dana zatraziti njihov povratak.

Ispunjenje Dejtona bi takodje sluzilo americkim interesima u ujedinjenoj Evropi time sto bi ucinilo mogucom punu integraciju Bosne u evropske institucije, ukljucujuci Partnerstvo za mir.

Ono bi doprinelo regionalnom blagostanju, u cemu nasa ekonomija ima udela, i podrzalo zamah ka demokratskim vrednostima koje mi postujemo.

Ono bi ucinilo Amerikance bezbednijim tako sto bi pomoglo da se spreci da oblast unutar Bosne i oko nje sluzi kao baza za transnacionalni kriminal i obeshrabrilo obnavljanje balkanske rute za krijumcarenje droga.

Ono bi doprinelo nasoj bezbednosti stvaranjem jos jedne prepreke za mesanje od strane Irana.

I, ono bi sluzilo nasim interesima u vladavini prava, uspostavljanjem modela za primer u resavanju etnickih razlika na osnovama pravde i postovanja ljudskih prava.

Istorijski znacaj

Ne zaboravimo da je Dejton posthladnoratovska vododelnica. Zbog odluke predsednika Klintona da ce Amerika raditi na sklapanju i sprovodjenju mira, americko vodjstvo je naglaseno unutar NATO u Evropi koja se udruzuje.

U tome postoji istorijski znacaj. Danas je prakticno citava Evropa udruzila snage kako bi donela stabilnost u oblast koja je u proslosti razbila Evropu na delove.

Pored NATO, svaka od zemalja ucesnica - od Rusije preko Baltickih zemalja do centralnoevropskih i drugih drzava sirom sveta - ima zasluge u onome sto su postigli IFOR i SFOR. Svaka je doprinela svojim vrednim vojnim iskustvom, radeci rame uz rame sa Alijansom. I svaka ce iz operacije izaci sa jasnijim osecajem o tome sta nacionalni interesi iziskuju.

Bezbednosni ciljevi postignuti

Pre osamnaest meseci, zemlja je bila razbijena u komadice. Tri armije su bile ukopane duz miniranih borbenih linija. Od predratnih stanovnika, svaki deseti je bio ranjen ili ubijen. Od prezivelih stanovnika, polovina je proterana iz svojih kuca; osam desetina se oslanja na pomoc u hrani UN; devet desetina je ostalo bez posla.

Od tada, nasi pocetni bezbednosni ciljevi bili su postignuti. Borbe su prestale, snage su odvojene i smanjena je njihova velicina, primenjene su mere za izgradnju poverenja. Svo tesko oruzje smesteno je u barake. Americki program obuke i opremanja stabilizuje dugorocno bezbedno okruzenje marginalizacijom ekstremistickih uticaja, jacanjem bezbednosnih odnosa i davanjem sredstava za samoodbranu Federaciji.

Pored toga, instruktori SFOR i Specijalnih snaga su sirom Bosne zajednicki ucestvovali u programu za uklanjanje mina da bi stvorili mogucnost za resavanje ovog hitnog i ogromnog problema. Mine su uzasno i nezeljeno nasledje iz rata koje ce za Bosance ostati pretnja i tokom narednog veka, ali mi barem mozemo da im omogucimo nacin da pocnu da izlaze u susret toj pretnji.

Sve ovo je ucinilo mogucim pocetak tranzicije Bosne iz ratne zone u zonu preduzetnistva - posebno unutar Federacije koja okuplja bosnjacke i bosansko-hrvatske zajednice.

Pocetak demokratske integracije

Nazaposlenost je smanjena za polovinu. Plate rastu. Ekonomski rast je prosle godine iznosio 35 odsto. I inflacija je zauzdana.

To je odraz izuzetnog medjunarodnog napora, u cijem sprovodjenju vodecu ulogu ima Agencija za medjunarodni razvoj SAD i koji ukljucuje doprinose iz gotovo pedeset zemalja i desetak multilateralnih i privatnih volonterskih organizacija.

Politicki, proces demokratske integracije je poceo. Odrzani su mirni nacionalni izbori. Formirane su konkurentske politicke stranke. I formirane su institucije u kojima su zastupljene sve tri zajednice, medju kojima su i zajednicko Predsednistvo, Savet ministara i zakonodavna Skupstina.

Uzimajuci u obzir situaciju od pre 18 meseci, nije iznenadjujuce to sto su ostale vazne oblasti u kojima je napredak bio spor. Uz nekoliko izuzetaka, bosanski lideri nisu prigrlili istinsku politicku i socijalnu integraciju.

Kao rezultat, sloboda kretanja unutar Bosne bila je ogranicena. Povratku izbeglica i prognanih u oblasti u kojima bi bili etnicka manjina pruzen je otpor. Saradnja sa Sudom za ratne zlocine se nasla u teskom zastoju. A tripartitne institucije jedva da su pocele da dostizu svoj potencijal.

(Nastavlja se)