U ocekivanju raspleta novosadske koalicione zavrzlame

Nakon koalicione stodnevice dominantno raspolozenje u Novom Sadu je razocaranje. Novosadjani su ocekivali mnogo od nove vlasti a mesec i po dana su samo svedoci svadja oko gradskih fotelja. Nakon svega sto se u novosadskoj vlasti dogodilo, sasvim zvanicno bi se moglo reci da su Novosadjani u tramvaju bez sina

Zuzana Serences

Opozicionoj novosadskoj sujeti svakako je godila cinjenica sto je upravo ova varos, nakon jesenjih izbora u Srbiji, prva ustolicila opozicionu vlast. Upravo u Novom Sadu koalicija "Zajedno" je zabelezila najvecu pobedu, pa se osetila laka doza prepotencije; sve u maniru "sta mozemo kad smo tak'i". Konacno, u Novom Sadu je potpisan prvi koalicioni ugovor "zajednasa". Mislilo se, stvoreni su svi uslovi za stabilnu vlast.

Ultimativna opomena

Ipak ce ova vladajuca garnitura ostati upamcena po unutarkoalicionim svadjama oko prerasporedjivanja gradskih fotelja. Posle sto dana vlasti jedan koalicioni partner drugom je preko novina uputio "prvu opomenu" u vidu ultimativnog zahteva za novom, "pravicnom raspodelom pozicija". Pocetkom aprila je novosadski SPO po drugi put zaigrao na kartu sirokih mogucnosti matematicke kombinatorike sa porukom da "ne mogu dopustiti da demokrate vladaju Novim Sadom". Igra enigmatike od tada traje. U medjuvremenu se pokazalo da u novosadskoj SPO deluje vise struja. Tako u ovom trenutku niko ne zna kakve su sve partnerske, koalicione i gradonacelnicke kombinacije. Vode se novi pregovori, ociti su alhemicarski pokusaji da se uprkos svega dodje do resenja.

Nakon koalicione stodnevice dominantno raspolozenje u Novom Sadu je - razocaranje. Novosadjani koji su ocekivali mnogo od nove vlasti mesec i po dana samo su svedoci svadja oko gradskih fotelja. "Sada vise nije vazno ko je kriv", izjadao se ovih dana jedan od gradskih funkcionera, "ali je strasno da smo razocarali sugradjane. Dolaskom na vlast pobudili smo velike nade Novosadjana, a sledilo je razocaranje".

Po strani su ostala predizborna obecanja kako ce se Novom Sadu posle pada socijalisticke vlasti povratiti status grada, dakle, povecati budzetski prihodi. Sada jos niko ne govori kako ce povratiti status grada. Ili, najavljivano je formiranje gradskog informativnog centra, sa zdravorazumskom filozofijom da Novi Sad, kao grad drugi po velicini, na veliku sramotu nema nijedno lokalno glasilo. Medjutim, od lokalnih novina zasad jos nista, jos manje od televizije. Jedino se ponesto "zucka" o lokalnom radiju. Usred sadasnjih medjustranackih svadja oko vlasti, postavlja se pitanje kada ce radio poceti sa programom, jer je kriza vlasti, po nekim informacijama, naterala neke potencijalne deonicare da odustanu od ulaganja.

Treba se setiti i rezultata istrazivanja javnog mnjenja medju Novosadjanima pocetkom marta, po kojem su novi gradski celnici dobili tek prosecnu skolsku "trojku". To je govorilo o prvim znacima nezadovoljstva i ucincima nove vlasti. Svakako da su tome pripomogle neskrivene ambicije novih vlastodrzaca da, suprotno predizbornim obecanjima, celnike javnih i komunalnih preduzeca postavljaju po sopstvenim kadrovskim listama, a ne na osnovu javnih konkursa, koji bi nezavisno od stranackih preferencija valorizovali strucnost. Seca novosadskih direktora u javnim preduzecima javno je najavljena, ali jos ne pocinje, zbog silne zauzetosti svadjama i prepucavanjima o strateskoj preraspodeli vlasti! Novosadskim hronicarima nije promakla ni cinjenica da su upravo oni koji su pre godinu dana radosno slavili sto su "minirali" socijalisticki naum da ingerencije o dodeli gradjevinskog zemljista prebace sa skupstine na izvrsni odbor - sada ucinili isto, pa ce i sami mozda biti u tome "minirani" kakvim novim medjustranackim sporazumom.

Politicka laboratorija

Kada je krajem aprila Vuk Draskovic upitan o nezvanicnim glasinama o postojanju vise struja u novosadskom sedistu stranke kojoj predsedava zlovoljno i ne bez cinizma, doslovno je odgovorio: "Postoje nezvanicne informacije da se novosadski SPS preselio u tramvaj i da taj tramvaj nema sina, pa sta". Nakon svega sto se od tada u novosadskoj vlasti i oko nje dogodilo, sasvim zvanicno moglo bi da se kaze kako su u "tramvaju bez sina" Novosadjani. Oni jos uvek strpljivo slusaju svadje, nadaju se i cekaju - urazumljivanje.