Princ Nikola Petrovic Njegos, arhitekta

Pitanje monarhije besmisleno je posmatrati van jednog demokratskog pokreta. Preduslov da se postavi pitanje monarhije je resenje demokratskog pitanja. Tesko je zamisliti nekog ko ima legitimitet i monarhisticke pretenzije da dodjeu ustvo kakvo je danas u Jugoslaviji

Nastasja Radovic

Nikola Petrovic Njegos, poznat crnogorskoj i srpskoj javnosti kao praunuk Nikole Prvog i jedini direktni potomak dinastije Petrovic, boravio je nedavno u Beogradu. Zajedno sa listom "Republika" i Arhitektonskim fakultetom u Beogradu organizovao je okrugli sto sa temom "Arhitektura, demokratija, grad i gradjanin". Sa sobom je doveo profesore jednog odarhitektonskih fakulteta u Parizu, studente arhitekture iz raznih francuskih gradova ali i potpredsednika grada Strazbura. Nikola Petrovic, osnivac i glavni organizator Cetinjskog bijenala, pokazao je nacinom na koji je prisutan na domacoj sceni - aktivno a ne pokroviteljski, jedan drugaciji i sasvim osoben vid "dinasticke samosvesti".

Za poslednjih mesec dana dva puta ste boravili u Jugoslaviji. Da li je osobit razlog vaseg sve cesceg boravka ovde, promena koja se desava, mislim tu i na Srbiju i na Crnu Goru?

- Da, na odredjeni nacin to olaksava projekte koje pokusavam da ostvarim i u Crnoj Gori preko Bijenala i u celoj Jugoslaviji - mislim na prethodnu Jugoslaviju jer se osecam upucenim i vezanim za sve ono sto se ovde desava. Naravno, otvaranje koje predstavlja ovaj protest u Srbiji i otpor u Crnoj Gori, elementi su koji olaksavaju realizaciju mojih projekata.

Da li Vas ove promene raduju i ohrabruju kao nekog ko potice sa ovih prostora?

- Apsolutno. Mislim cak da danas - mozda cu reci nesto sto vam izgleda ocigledno - imamo sanse da uradimo mnogo vise stvari, jer kao sto je rekao Zan- Pol Dole, ovo je drustvo koje polako prestaje da zivi. Postoji mogucnost, govorim i kao arhitekta, da se mnogo toga uradi. To me privlaci i kao arhitektu i kao coveka, svojim humanim aspektom.

Kada odete u Crnu Goru, kakav odnos prema Vama ima vladajuca partija?

- Slusajte, ja se ne bavim politikom, imam moralni angazman. Moj odnos sa Vladom Crne Gore je dosta slozen. Oni istovremeno nisu mogli ili nisu hteli da oponiraju ili da se suprotstave projektu Bijenala - sa druge strane nisu mogli da se prikljuce, da podrze Bijenale, jer smo mi, u Bijenalu, imali eticke a ne politicke stavove. Ne mozemo da organizujemo projekciju filmova ili izlozbe kao da se nista ne desava. Dakle, taj angazman nas je stavio u potpuno underground situaciju. Istovremeno, vlada se nikada nije stvarno suprotstavila Bijenalu. Sada je situacija malo drugacija. Sa jedne strane, Bijenale se dokazalo - sa druge strane rat je zavrsen, prestalo je masakriranje ljudi iako je mnogo problema ostalo nereseno. I jedan deo vlade, sada, podrzava Bijenale. Za mene je to dobro i mogu vam reci da ce u septembru biti Bijenala - zadovoljan sam jer je to veoma zanimljiv projekat na kojem smo dugo radili. Polemiku Djukanovic-Bulatovic ne vidim vezanu za Bijenale - mi radimo sa crnogorskim institucijama. Dakle, ako nas institucije vlade podrzavaju, mozemo lakse da radimo nego ako to nije slucaj.

Imate li kontakte sa crnogorskom opozicijom? Kakav je Vas utisak, sta ona cekuje od Vas?

- Tesko je upucivati poruke ako niste angazovani na politickoj sceni, kao sto ja ne bih zeleo da budem. Naravno, kao gradjanina mene interesuje politicki zivot u Crnoj Gori. Imao sam kontakata sa ljudima angazovanim u strankama, ali zar bi bilo u redu da ugledno ime Petrovic Njegos bude u sluzbi ma koje stranke? Od prvog dana moje jugoslovenske "plovidbe", morao sam da, protiv svoje volje, reagujem na razne politicke manipulacije. Ja sam vec jasno rekao da bi jedine okolnosti koje bi me naterale da se javno umesam bile one u kojima bi bila ugrozena osnovna prava u Crnoj Gori, ili ako bi se to isto desilo sa crnogorskim identitetom i ako bi tako Crnogorci postali gradjani drugog reda. U tom smislu sam za vreme rata podrzavao crnogorsku opoziciju jer je ona znacila jedini glas koji se digao protiv kriminalne politike srpskih nacionalista.

Ne znam sta opozicija zaista od mene ocekuje, mozda biste mogli to da pitate njih. Do danasnjeg dana, koliko mi je poznato, nijedna politicka partija nije javno iznela svoje misljenje o raznim pitanjima koja se postavljaju u vezi sa mojom porodicom.

Zalim najvise sto nije bilo moguce, imajuci u vidu rivalitet licnosti, stvoriti jedan demokratski front za ustanovljenje pravne drzave u Crnoj Gori, a to je jedini kontekst u kojem bih uzeo ucesce.

Vama ne treba krunski savet?

- Ne, mislim da ne...

Opozicione stranke u Crnoj Gori, uglavnom, nisu zadovoljne polozajem svoje republike i preferiraju nezavisnost. Jugoslovenskom federacijom nije sada zadovoljna ni vlast. Kako Vi gledate na taj problem?

Te reci, Jugoslavija, federacija, nezavisnost, izgledaju mi danas besadrzajne, toliko prazne koliko je to i Dejtonski mir iz kojega provejava hipokrizija svih onih koji su ga potpisali. Realni su: diktatura, etnicko ciscenje, beda, represija, mafija, kao i nesamerljiva tragedija cetiri i po miliona ljudi koji su isterani iz svojih domova i kojima se vise niko ne bavi jer to vise ne moze biti "upotrebljivo". Pri takvom stanju stvari, jedini ljudski dostojan angazman za mene je onaj u odbranu ljudskih prava, u borbi za stvaranje civilnog drustva, u obnavljanju veza sa susednim zemljama i medjunarodnom zajednicom, pocevsi od saradnje sa Medjunarodnim sudom, sto je jedina mogucnost da nekadasnji jugoslovenski narodi skinu sa sebe ljagu kriminalaca koji se kriju iza njih. Svest o nuznosti rada na deblokadi postojece situacije nije moguce stvoriti u paranoidnoj klimi straha, frustracija ili pritisaka mocnih. Svaka zajednica se mora osecati slobodnom da bi glas razuma mogao da se cuje.

U tom smislu Crna Gora bi morala da preispita sebe, da bi pronasla svoj identitet i videla svoju buducnost, bez presije svih onih koji, kao srpski nacionalisti, misle da je Crna Gora - Srbije. Oni su pravi unistitelji prve, druge, a danas jos i trece Jugoslavije. Ako su Bosna, Krajina, Slavonija, Kosovo, Crna Gora, Makedonija, za njih, Srbija - o kojoj Jugoslaviji oni hoce da govore? Zbog toga bi trebalo da se svi Crnogorci danas, bez obzira da li su u vlasti ili su u opoziciji, odupru nameri rezima u Beogradu da apsorbuje Crnu Goru.

Mislim da je taj otpor dovoljno jak i nadam se da ce Crna Gora jos jednom pokazati da nije lako progutati je. Ako taj otpor u Srbiji bude primljen i shvacen na pravi nacin - kao otvaranje a ne kao agresija, to moze da dovede do Milosevicevog neuspeha i da ima za rezultat pozeljnu perspektivu izlaska Jugoslavije iz corsokaka. To sve znaci da je ono sto se danas dogadja u Podgorici dobra vest za Crnogorce ali u gotovo istoj meri i za opoziciju u Srbiji a to znaci i za one Albance na Kosovu koji su demokratski nastrojeni.

Vasa pozicija bi se mogla posmatrati i kao pozicija potomka jedne znacajne dinastije. Kako generalno gledate na problem monarhija-republika?

- Mislim da je to pitanje koje nije moguce postaviti generalno. Ono se moze posmatrati samo u odnosu na datu konjunkturu. Rekao bih za sebe, da to pitanje postavljam kroz lupu ili u ogledalu demokratije. Nema smisla posmatrati ga van jednog demokratskog pokreta. Smatram da je preduslov pitanju monarhije - demokratsko pitanje. Tesko je zamisliti nekog ko ima legitimitet ili pretenzije monarhistickog tipa da dodje u drustvo kakvo je sada u Jugoslaviji. U suprotnom ce monarhija biti u sluzbi mafije ili neceg drugog, to nema nikakvog smisla. Dakle, jedino pravo, dobro pitanje je demokratija i borba za demokratiju. Mislim da ce monarh, ukoliko je inteligentan, ucestvovati u toj borbi. To je pravilo koje ja sebi postavljam sa svojim malim, skromnim mogucnostima i bez ikakve zadnje primisli. Za mene, demokratija znaci doci slobodno ovde, raditi stvari koje me zanimaju. A u slucaju kada se pitanje monarhije odnosi na mene - kada mi kazu hoces li da budes princ, ja im odgovaram da ja jesam princ. Ne mogu da biram ono sto jesam - to nije politicko pitanje. To je pitanje prepoznavanja svojih porodicnih korena i Crnogorci to, takodje, prepoznaju i prihvataju, sto ne znaci da cu sutra staviti krunu na glavu. Kao princ pripadam ovoj zemlji - jer ako sam princ to nisam sam stvorio vec je to istorija Crne Gore a ta istorija meni ne pripada, ona pripada Crnogorcima. I bas ti napori koje su oni cinili tokom generacija da bi omogucili dinastiji da nastavi, da se produzuje, to im, na neki nacin mora biti vraceno. Tako da sve ono sto ja, u stvari, mogu da uradim jeste da pomognem stavljajuci se u sluzbu Crne Gore, njenih interesa, njenog identiteta, njene kulture. Da sebe, dakle, stavim u sluzbu toga.

Preko Vaseg pradede kralja Nikole Prvog u srodstvu ste sa najvisim evropskim plemstvom. Vasa baba-tetka Jelena bila je poslednja italijanska kraljica, a njene sestre su udajom postale velike ruske kneginje. Vas znacaj, ovde, a posebno u Crnoj Gori, siri je od znacaja koji moze imati osnivac jednog umetnickog projekta. Porodica Karadjordjevic je cesto prisutna u javnosti. Gde i kako vidite sebe, svoju ulogu, uticaj...

- Ne mislim da sam bio odsutan iz javnosti tokom ovog nesrecnog perioda nase istorije; zeleo sam da ucestvujem kao obican covek sto sam uvek i bio, a ne kao princ. Ja nisam odrastao u aristokratskom okruzenju, moji roditelji su ziveli u teskim uslovima ali uvek uzdignute glave i to je ono nasledje koje su mi oni ostavili. Bliski su mi oni koji su branili ljudsko dostojanstvo u Jugoslaviji, u Bosni, u Hrvatskoj bez obzira koja je njihova religija i kakvo je njihovo etnicko i socijalno poreklo. Ovo dobro ime koje nosim na svom zivotnom putu pripada i njima i moja je duznost da ga stavim u sluzbu vrednosti koje je ono uvek predstavljalo.

Jedan deo rojalisticki opredeljene srpske opozicije zeli da vrati i ustolici Karadjordjevice. Vuk Draskovic je povratak Karadjordjevica ukljuco u svoj predizborni predsednicki marketing... Princ Tomislav je, nedavno, u intervjuu rekao da je njegovo misljenje i zelja da Jugoslavija na celu ima Karadjordjevice. Kao argument vise naveo je i svoje blisko srodstvo s dinastijom Petrovic. Kakvo je Vase misljenje o tome?

- Za mene je povratak na monarhiju, ma gde to bilo, neodvojiv od prethodnog povratka na pravnu drzavu. Nema ljudi koji su cudotvorci. Jedino ono drustvo koje je svesno svojih problema i ima volju da ih resi moze da ostvari svoju nuznu i duboku promenu. Mozete li zamisliti naslednika dinastije koji bi, recimo, bio postavljen na tron od strane istih onih ljudi koji su manje ili vise kompromitovani u ranijem komunistickom rezimu ili, sto je jos gore, u ovom danasnjem? Cini mi se da je pretenciozno i neproduktivno ponovno manipulisanje nacinom misljenja punim olako uzimanih klisea spasitelja i stereotipa nacionalista koji su vec razarali ovu zemlju. Nije problem u tome kako ovu bolest presvuci u nov kostim, vec kako se od nje izleciti. Ako Tomislav misli da moze uspeti u onome sto nije poslo za rukom Milosevicu, mislim da se on izgubio na tom putu; u stvari pravo pitanje je: Velika Srbija ili Demokratija? On je izabrao rdjav odgovor.

U Beogradu ste imali uvodnu rec na okruglom stolu o demokratiji, urbanitetu i arhitekturi. Doveli ste ugledne francuske gradjane, francuske studente, dosla je i vasa kcerka koja, takodje, studira arhitekturu. Cetinje vam je, rekli ste, na srcu, a kakav je Vas odnos prema Beogradu i Jugoslaviji?

- U ljudskom znacenju a ne administrativnom, osecam se sugradjaninom sa svim nekadasnjim Jugoslovenima i kao kod kuce sam u Beogradu, u Sarajevu, u Zagrebu, tim pre sto imam evropski pasos (jer imam dve nacionalnosti) i mogu u tim mestima da se krecem bez teskoca. Moji koreni su sa Cetinja i to je ono sto me vezuje za sva ova mesta. Osecam kao nesto sasvim posebno, duboke veze koje me povezuju sa Beogradom i Srbijom sto se odnosi koliko na porodicne relacije toliko i na prijateljstvo i zajednicki rad sa mojim prijateljima u Beogradu. I nista me nije vise uzbudilo, od pocetka ovog prljavog rata, nego budjenje gradjana u Beogradu i velikim gradovima Srbije. Siguran sam da nema te politicke formule koja bi mogla da unisti ove veze. Ali, u uzajamnom postovanju i slobodi svakoga! Konfederacija je mogla spasiti drugu Jugoslaviju i jos uvek moze trecu i moze biti ona odskocna daska za Evropu o kojoj mnogi sanjaju.