MAJKL GREJEM, PREDSTAVNIK EVROPSKE KOMISIJE U SRJ

EU je sada mnogo obazrivija prema unutrasnjim zbivanjima u ovoj drzavi i prema pitanju demokratizacije uopste. Uvek smo bili zabrinuti zbog mnogih stvari ovde, sto je vecinom bilo u vezi sa regionalnom situacijom, ratom u Bosni i potrebom da se situacija stabilizuje. Dogadjaji sa lokalnim izborima ucinili su nas osetljivijim na potrebu za demokratijom i mozda dali visi nivo prioriteta svim nasim naporima da se podrze procesi demokratizacije

Aleksandar Djordjevic
Filip Slavkovic

Britanac po nacionalnosti, Majkl Grejem je posle 14 godina sluzbovanja u Evropskoj komisiji - izvrsnom telu Evropske unije - januara prosle godine imenovan za otpravnika poslova Delegacije Evropske komisije u Beogradu. Kao ekonomista po obrazovanju, pre mesec dana je docekao da Evropska unija odobri trgovinske preferencijale, Saveznoj Republici Jugoslaviji.

O polemici koja se izmedju vlasti i opozicije povela oko zasluga za donosenje ovih mera, Grejem kaze da se EU rukovodila prvenstveno interesima zemlje, a ne politickih grupa.

- Mere uvedene zbog zemlje a ne zbog bilo koje grupe. Zapravo, slusali smo poruke vlade o tome, ali su na nas i to veoma snazno, uticale tvrdnje opozicije da ce preferencijali pomoci zemlji.

Naravno, posebno smo uzeli u obzir ekonomsku situaciju zemlje i to su za nas bili sasvim dovoljni argumenti.

Ne mislim da smo odlukom da uvedemo preferencijale igrali stranacko- politicke igre - to nam nije bila namera. Hteli smo da stvorimo pozitivnu dinamiku i to je sustina dokumenta o politici usvojenom na poslednjem zasedanju Saveta ministara EU. Sustina tog dokumenta je pokusaj da se trasira ruta kojom ce se vlasti SRJ i mi sami - dokument se odnosi i na vlasti u Hrvatskoj i BiH - kretati korak po korak putem progresa.

Ideja je da stvorimo pozitivnu dinamiku - ako vlada u Beogradu nacini mali korak i mi nacinimo mali korak, sto bi zajedno trebalo da nas vodi ka vecem prosperitetu, regionalnoj saradnji i regionalnoj stabilnnosti.

Da li je vlada, od kako su usvojeni preferencijali, nacinila pozitivne korake?

- Relativno malo. Jos cekamo. Ocigledno, ako pogledate unazad, imali smo demonstracije, Gonsalesov izvestaj, zahtev za prihvatanje rezultata lokalnih izbora. Ovo poslednje je na kraju ucinjeno i mislim da je to bila glavna odluka u korist usvajanja preferencijala.

Gonsalesov izvestaj je pobrojao jos nekoliko stvari - dijalog opozicje i vlade, pitanje izbornog zakona i nezavisnosti sudstva. Bilo je mnogo price o tim temama ali osetnog pomaka unapred po ova tri pitanja nema.

Pocetkom ove nedelje iz Brisela je u Beograd stiglo upozorenje da bi se trgovinske mere mogle revidirati.

- Tacno. Saopstenje iz Brisela je u saglasnosti sa stavom da ce se pomno pratiti razvoj pitanja koja sam pomenuo i da ce, eventualno, mere biti revidirane. To znaci da ako vlada pokusa da se povuce iz onoga sto je obecala preferencijali vise nece biti odobreni. To bi bila politicka odluka pa je tesko proceniti kada ce biti doneta i reci da bi to bio pravi odgovor na krsenje Gonsalesovog izvestaja. Upozorenje, dakle, postoji

Mislite li da je upozorenje ozbiljno shvaceno u Beogradu?

- Nadam se. Da budem iskren, mislim da jeste. Mislim da sama cinjenica da su prihvaceni rezultati lokalnih izbora znace da ono sto je vlada rekla i uradila pokazuje da odnose sa EU shvata ozbiljno.

Trgovinski preferencijali su samo korak ka ugovoru o siroj saradnji. Da li imate utisak da Beograd namerava da produbljava odnose ili ce zadovoljiti sa ATM?

- U deklaracijama ovdasnjih vlasti istice se da oni zele prosirenje odnosa sa EU, ali da bi se do toga doslo potrebne su izvesne promene. Te promene jasno su pobrojane u dokumentu sa poslednjeg zasedanja Saveta ministara EU. Da li su oni spremni da naprave promene i zaista stvore uslove za razvoj odnosa, tek ce se videti.

Jedna od Gonsalesovih preporuka bila je da se otvori dijalog vlasti i opozicije. Poslednjih meseci nekakav pseudo-dijalog se vodi u studijima drzavne televizije. Da li je to dijalog koji se ocekuje?

- Nije. To je registrovano kao pomak, kao pozitivan signal, ali sigurno nije ono sto Gonsalesov izvestaj podrazumeva pod dijalogom

Druga preporuka odnosi se na stvaranje fer uslova za izbore koja podrazumeva i nepristrasnost medija i njihovu otvorenost za sve politicke aktere.

- Deklaracija EU je pomenula neke pozitivne strane svega toga. Debata u parlamentu...

Iako opozicija nije u parlamentu?

- Bili su pozvani. Naravno, uslovi pod kojima su pozvani bili su neodgovarajuci - uslovi su kasno ustanovljeni, vladajuce stranke su automatski bile u vecini... Ipak postoji neki stepen debate na TV.

Fundamentalni problem je sto vlada stalno prica da zeli da postane deo EU, da dostigne evropske standarde - slobodne i fer izbore, ljudska prava, manjinska prava i sve te visoke ideale - ali ono sto je znacajnije je da se nije razmisljalo o uslovima koji daju mogucnosti da bi se ti ideali dostigli.

Tendencija ove vlade je da kaze: "Dobro, mi pokusavamo da to postignemo i ako pogledate nas ustav i zakone situacija nije tako losa - znamo da nismo savrseni ali ni drugi nisu, dakle sve je u redu".

E, tu je, mislim, sustinski nesporazum. Jer ako se vratimo na te uslove realna situacija je jos daleko. Tu se radi o podeli vlasti, javnosti donosenja odluka, odgovornosti ljudi na visokim mestima. Recimo, ako imate dobar zakon o manjinama ali nemate odgovornost za policiju na Kosovu ili ako imate dobar Ustav, ali ne i podelu vlasti izmedju sudstva, policije i izvrsnih organa - onda sve to moze da izgleda lepo ali je realnost sasvim drugacija. Vi onda zivite u virtualnoj realnosti.

Dakle, postoji potreba za progresom na ovim prostorima. Ali mi se necemo ozbiljno angazovati na tom putu ako vlada nije spremna da napreduje u ovim stvarima, sto bi nam omogucilo da krenemo pravim putem.

Kosovo je jedna od najvecih kocnica. Sta EU ocekuje da SRJ preduzme na Kosovu?

- Ockujemo da vlada uspostavi pravi dijalog sa Albancima na Kosovu i da se napregne da postigne zajednicki prihvatljivo resenje. Ne zagovaramo promenu granica. To je jasno. Ne podrzavamo nezavisnost Kosova i to smo mnogo puta naglasili ali ocekujemo da dve strane - Beograd i Pristina - nadju zajednicki prihvatljiva resenja. Rezultate ne zelimo da preujediciramo, ali mozemo da kazemo da to mora da bude nesto prihvatiljivo za obe strane i da zadovoljava potrebe i aspiracije i kosovskih Albanaca i kosovskih Srba i Srba uopste.

EU je trazila da uspostavi misiju u Pristini ali je to odbijeno. U cemu je problem?

- Mislim da je to jos na dnevnom redu i to je jos jedan od nasih stalnih zahteva vlastima u Beogradu. To nije namera koja bi trebalo da je negativna po vlasti Beogradu. U interesu svih je da EU ima pristup sopstvenom, objektivom, izvoru informacija, posebno na Kosovu, gde situacija nije bas jasna.

Da li spor oko kancelarije u Pristini ima veze sa tim sto predstavnik SRJ u Briselu nije na nivou ambasadora i sto ste vi kao predstavnik Evropske komisije u Beogradu takodje u rangu otpravnika poslova?

- Sarl de Gol je na jednoj konferenciji za novinare rekao: "Odgovoricu vam odmah, ali vam necu odgovoriti na to pitanje". Salu na stranu, to je sigurno jedan od faktora, ali ne bih zeleo da uspostavljam apsolutne veze. O tome se odlucuje na visem nivou.

Jedan od stavki Gonsalesovog izvestaja govori o slobodi medija i slobodnom pristupu svih partija medijima...

- Mislim da se to odnosilo na drzavne medije, a posebno na RTS. To znaci da se na RTS uvede takav sistem uredjenja, koji ce omoguciti minimum fer odnosa i otvorenosti.

Da li je RTS sada minimalno otvorena?

- Na zalost, mislim da do tog stupnja jos nismo dosli..

Bili smo pomalo iznenadjeni nacinom na koji je RTS izvestavala o nasem dokumentu o trgovinskim preferencijalima, jer je samo jedan njen deo predstavljen javnosti. Receno je da je to jednostavo korak napred u priznavanju napora Beograda na sprovodjenju Dejtona, stabilizaciji regiona, itd.

Nije ulozen napor da se narodu prikazu rezerve koji su u deklaraciji iznete. Tu prvenstveno mislim na cinjenicu da se mere mogu revidirati i da su one u vezi sa potpunom primenom Gonsalesovog izvestaja u svim njegovim aspektima.

Dosta ste govorili o angazovanju EU u podrsci nezavisnim medijima. Da li je pitanje nezavisnih medija danas vaznije nego pre jer do kraja godine treba da se odrze izbori?

- Da. Nas program pomoci nezavisnim medijima je zapravo deo programa pomoci procesu demokratizacije u kome su nezavisni mediji samo jedan aspekt. Gledamo da pomognemo svaki proces koji doprinosi izgradnji gradjanskog drustva, koji pomaze demokratizaciji. To bi moglo da se odnosi na sudstvo, lokalnu vlast, na mnoge stvari, ali uvek u kontesktu demokratizacije i izgradnje gradjanskog drustva.

Do sada je aspekt medija bio najdominantniji ali nije jedini i pozdravljamo bilo kakav dobar projekat i medija i snaga koje pokusavaju da izgrade gradjansko drustvo u ovoj zemlji.

U Gonsalesovom izvestaju se, osim medija, pominje i sloboda sudstva i izmena izbornog zakona. Kakv je stav EU o tome sada kada se govori o izborima?

- To su velikim delom unutrasnje stvari. Medjutim, kada se radi o dugorocnoj integraciji ove zemlje u evropski sistem, vlasti bi trebalo da dostignu evropske standarde i postuju svoj Ustav i zakone pa i da stvore famozne povoljne uslove - podelu vlasti s posebnim osvrtom na sudstvo.

Treba posebno osigurati nezavisno sudstvo, sto je ocito bila i sustina demonstracija zbog izborne prevare. U sudstvu je bilo neobicnih dogadjaja i stekli smo utisak da je i tu postojao protestni pokret.

Mi sa velikim interesovanjem pratimo formiranje Nezavisne asocijacije sudija i bili smo veoma zabrinuti pretecim pismom koje im je uputio sudija Balsa Govedarica.

Posle iskustva s krizom koja je nastala zbog lokalnih izbora, da li ce EU budnije motriti na sledece izbore?

- Da, mislim da ce se veoma budno pratiti posle onoga sto se desilo u novembru. EU je sada mnogo obazrivija prema unutrasnjim zbivanjima u ovoj drzavi i prema pitanju demokratizacije uopste. Uvek smo bili zabrinuti zbog mnogih stvari ovde, sto je vecinom bilo u vezi sa regionalnom situacijom, ratom u Bosni i potrebom da se situacija stabilizuje.

Demokratija je bila ono sto se nalazilo iza svega toga, u smislu da samo demokratija koja dugorocno dobro funkcionise moze da donese stabilnost u region i integraciju koja je potrebna. Dogadjaji sa lokalnim izborima ucinili su nas osetljivijim na potrebu za demokratijom i mozda dali visi nivo prioriteta svim nasim naporima da se podrze procesi demokratizacije.