Dan mladosti kao politicki ritual

Nepoznata u drugim socijalistickim zemljama, ovdasnja tradicija stafeta, vezana za proslavljanje Titovog rodjendana postaje u posleratnom periodu uporiste novog kulta. Dan Predsednikovog rodjendana, poistovecen sa Danom mladosti, praznovan je kao masovni ritual njegovog podmladjivanja

Bojan Jovanovic

Vodje revolucionarnih pokreta nakon ostvarenih pobeda, po pravilu, postaju dozivotni drzavnici mesijanskog oreola koji zraci oko kulta njihove licnosti. Posebno obelezje takvog kulta zavisi od kulture i tradicije zemlje u kojoj se on stvara. Iako je Tito rodjen 7. maja, za datum njegove rodjendanske proslave odredjen je 25. maj cije je znacenje Dana mladosti prikrivalo formiranje njegovog kulta. Spektakularne pripreme, obim i sadrzaj praznicnih svecanosti davali su Danu mladosti obelezje najveceg godisnjeg politickog rituala.

Prva stafetna trcanja u cast 53. rodjendana Marsala Tita organizuju se vec u maju 1945. godine. Ovom inicijativom i novom formom izvrsena je svojevrsna asimilacija predratne sokolske tradicije stafeta i njihovog svecanog predavanja na Oplencu. Nepoznata u drugim socijalistickim zemljama, nasa tradicija stafeta vezana za proslavljanje Titovog rodjendana postaje u posleratnom periodu uporiste novog kulta.

Uvedena inicijativom kojom se legitimisala nova vlast, stafeta u cast Marsalovog rodjendana uspostavljala je kontinuitet sa starom ritualnom praksom, ali je svojom formom i manifestnim ciljem posluzila kao efektno sredstvo potiskivanja i osporavanja dotadasnje tradicije. Odlukama o ukidanju dotadasnjih i utemeljenju novih tradicija iskazivala se sve naglasenija moc partije u drustvu, ekonomiji i kulturi.

Ritual podmladjivanja

Zapocet naizgled bezazlenim stafetnim trcanjem, put u obecanu buducnost se ubrzo zavrsio kultom Titove apsolutne vlasti u cijoj su senci venuli, ne samo proklamovani komunisticki, vec i osnovni ljudski ideali slobodnog, demokratskog i humanog zivota. Zasnivajuci se na vrsti blaze, "mekse" represije, kult ove vlasti je iskazao svoje pogubne posledice u negativnoj kadrovskoj selekciji vrsenoj prema kriterijumu lojalnosti i poslusnosti, potiskivanju kriticki opredeljenih, strucnih, sposobonih i marljivih pojedinaca. Neposredne implikacije doslednog visegodisnjeg primenjivanja ovog partijskog kriterijuma ogleda se u rastakanju drustvenih, moralnih, kulturnih i ekonomskih vrednosti. Nase najvece samoobmane proisticale su iz efikasnog mehanizma drustvene lazi koja je kulminirala spektakularnim bljeskom najveceg godisnjeg rituala vezanog za proslavljanje Titovog rodjendana. Ove velike rodjendanske proslave nadmasila je samo Njegova spektakularna sahrana.

Klica katastrofe

Nekadasnja Stafeta i Dan mladosti iskoristili su polet jedne mladosti da bi do kultnih visina uzneli Titovu vlast. Zvrsetak Njegovog bioloskog trajanja oznacio je i pocetak ukidanja ovog rituala koji mu je prvenstveno i bio namenjen. Brzom ukidanju doprinela su i naknadna osvescenja koja su ucinila transparentnim sadrzaj kultne neupitnosti. U tom procesu osvescenja veoma bitnu ulogu je imala i epizoda prihvatanja podmetnutog nacistickog predloska za idejno resenje plakata proslave Dana mladosti 1987. godine. Slucajno otkriveno podmetanje je sprecilo njegovu realizaciju ali je ukazalo i na njihovu izrazitu ikonografsku slicnost i medjusobnu zamenjivost likovnih, znacenjskih i ritualnih elemenata.

Sagledavajuci ritualnu praksu i mitsku realnost Dana mladosti, naziremo i jednu novu istinu o nasoj proslosti. Spektakularnost proslave Titovog rodjendana sadrzala je kao svi spektakli i klicu katastrofe. Katastrofa kojom su zavrsili nasi majski sletovi, sazeto opisuje nasu sadasnju drustvenu, politicku i ekonomsku stvarnost. Iluzije u kojima smo ziveli verujuci u njih iznova, nakon svakog velikog godisnjeg spektakla, pokazuju iz sadasnje perspektive svoju pravu istinitost i vrednost u imaginarnom muzeju istorije iluzija. Zato se njihova realna savladanost i prevazidjenost pokazuje samo u nemogucnosti njihovog ponovnog ozivljavanja u bilo kojoj, slicnoj ili drugacijoj formi.