PIPS za gradonacelnika

Neprilicno je, mozda, za coveka koji je pisao filozofske rasprave i asistirao Jirgenu Habermasu da raspravlja o komarackim larvama i nedostatku meteoroloskih uslova da se odmah izvrsi zaprasivanje, ali niko Djindjica, uostalom, nije terao da se bavi politikom. Prvi covek grada objavio je rat dunavsko-savskim eskadrilama, ali i objasnio da taj ljuti boj mora da se vodi po izvesnim pravilima

Teofil Pancic

Onaj rimski imperator sumnjivih mentalnih sposobnosti - ili nesumnjivog smisla za cinizam - svojevremeno je proglasio konja senatorom. Danas se, u civilizovanom hriscanskom svetu, ne praktikuju te nastranosti starorimskih mnogobozaca, naprotiv: danas se senatori (poslanici) proglasavaju konjima (a ex- ministri krmcima)! U zemlji Srbiji, u skladu s njenom velicinom i znacajem, umesto konja u politiku se uvode - komarci! Te minijaturne letece krvopije postale su hit politicke sezone u prestonici, a i sire: gradonacelnik Beograda Zoran Djindjic proglasen je direktno odgovornim za cinjenicu da komarci postoje, da vole da grickaju ljude i domacu stoku & zivinu, te da rado zive i dejstvuju u Beogradu. Histerija je dosegla takve razmere da se na gradonacelnika povodom zujecih gnjavatora urusio cak i Teodor Andjelic, komentator drzavne "Borbe", dnevnog lista s najmanjim (tirazom) u SRJ. Tada je i gradonacelnik napokon uvideo da je djavo odneo salu, te je, u maniru rodjenog fajtera, izdao saopstenje.

Neprilicno je, mozda, za coveka koji je pisao filozofske rasprave i asistirao Jirgenu Habermasu da raspravlja o komarackim larvama i nedostatku meteoroloskih uslova da se odmah izvrsi zaprasivanje, ali niko Djindjica, uostalom, nije terao da se bavi politikom. Prvi covek grada objavio je rat dunavsko-savskim eskadrilama, ali i objasnio da taj ljuti boj mora da se vodi po izvesnim pravilima. U protivnom ce se, naime, desiti ono sto se zgodi kad muvu gadjate topovskim djuletom: muvu promasite, ali zato pogodite kucu. Nista nije vredelo: svi kojima je Srce Na Levoj Strani, a i oni kojima je ono otislo Svesno U Desno, poceli su krvnicki da se cesu, kukaju i zapomazu proglasavajuci ex-anarhistu ljudskim monstrumom koji hoce da ih pomori, da donese malariju u slobodarski Beograd; tumaraju gradom s vesto naglasenim podocnjacima (njihove zene i kcerke postadose im strucni konsultanti za maskiranje) zaleci se svima koji hoce da ih slusaju kako nisu spavali vec devet i po noci i kako im se zivot pretvorio u somnabulno ocajavanje u epicentru jata komaraca koji su agresorski upali u njihovu sobu i zujanjem obznanili vlasniku da ne nameravaju da se povuku pre sredine novembra. Raspravljanje o vatikansko-djindjicevsko-komarackoj zaveri protiv slobodoljubivog srpskog naroda postalo je stvar konvencije u naprednim kucama, a pokazivanje oteklina od uboda vec lici na spontane veteranske izlozbe ratnih rana.

Stvar uopste nije naivna i ne treba da zacudi ako se na sledecem zasedanju Skupstine grada na dnevnom redu nadje i pitanje poverenja gradonacelniku zbog neizvrsenog genocida nad vajkadasnjim srpskim neprijateljima iz mocvara. Doduse, gradonacelnikovi oponenti tesko bi se medjusobno slozili oko prave prirode Djindjicevog greha: socijalisti i JUL-ovci bi podsecali da je za poluvekovnog vakta komunisticko-socijalisticke vlasti u Beogradu pojam "komarac" bio spekulativna kategorija, da su odrasle i pozenile se citave generacije koje nikada nisu ni videle ni cule ziv primerak tog insekta, a sve zahvaljujuci tome sto su progresivni gradonacelnici znali svoj posao; odbornicki klub "Djeneral Danica Draskovic", medjutim, zamerao bi Djindjicu sto se i ovoliko zamajavao nekim tamo komarcima, kao prethodno ciscenjem grada i nabavkom autobusa, kad jos nisu resena krucijalna pitanja naseg zivota i rada: pet-sest ulica u Malom Mokrom Lugu jos nose stara imena, sve novoravnogorske strine, tetke, zaove, bratucedi, pasenozi i kumasini jos nisu zbrinuti na predsednickim, savetnickim i direktorskim polozajima, a i onaj gospodin iz Londona, brate, polako gubi strpljenje. Dr Vojislav Seselj bi mogao da doda i to da je Djindjic, u dosluhu sa svojim austrougarskim nalogodavcima, locirao "njegov" Zemun bas pored Dunava, pa tako Zemunci placaju proporcionalno veci danak u krvi sadistickom lordmeru, a sve na konto odmazde sto su, preko svojih predstavnika u zemunskim selima, glasali za Vojvodu.

Posle pola veka potpunog odsustvovanja komaraca, koji nisu smeli ni da pridju Gradu dok su ga cuvali Dijalekticki Materijalisti (oni sto se izrazavaju u rodnom dijalektu, a strasno vole i cuvaju materijalna dobra), ovo je ipak sok za krhki napredni organizam!

Komarci su u ovim krajevima vekovno politicko pitanje. Pazljiviji citaoci novina setice se da je pre dve-tri godine Ono Sto Je Nekada Bilo Vukovar (koji se, nismo zaboravili, nalazio na Dunavu) bilo izlozeno nevidjenoj najezdi komaraca. Lokalne vlasti u toj postvukovarskoj naseobini saopstavale su, terajuci rukom roj oko glave, da tu ne moze nista da se ucini: oni nemaju avione i sredstva za zaprasivanje, aeroplani iz Srbije ne smeju da prelaze na drugu stranu reke - jer se inadzijska medjunarodna zajednica, na sopstvenu stetu, tvrdoglavo drzala svoje odluke da je to druga drzava - a odgovarajuce opremljene letelice iz susednog Osijeka nisu bile dobrodosle. Pripustiti ih na postvukovarsko nebo znacilo bi, naime, simbolicno priznati hrvatsku vlast i teritorijalnu nedeljivost hrvatskih komaraca na celoj teritoriji od Umaga do Iloka, a to je (tada) bilo nezamislivo. Na Balkanu se, uostalom, svakodnevni zivot podanika uvek rado i lako zrtvuje u ime ovih ili onih simbola. Tako su Postvukovarci bili poluizjedeni od komaraca, ali su barem bili Svoji Na Svome. Sada su sve manje svoji na sve manje svome, ali zato su komarci i dalje tu, i nemaju nacionalnih predrasuda. To dokazuje da ce pametnije vrste ipak o(p)stati iza nas.

Videcemo sta ce nam doneti sutrasnjica na planu resavanja komarackog pitanja, kako konkretnog, tako i politickog. Poznato je da "i kuso i repato" (V. Draskovic) sprema PIPS za gradonacelnika, i mozda ce bas ovi krilati davezi biti jezicak na vagi. Ko zna zasto je to dobro.