Hodocasce lajkovackom prugom

Vojislalva Vignjevic

Nenadano a neprecizirano, valjda zbog konspirativnosti i faktora iznenadjenja kako bi cela nacija pogadjala marsrutu, prekjucerasnje hodocasce sefa vladajuce partije i pretendenta na republicki (ili savezni) tron, moglo bi se tumaciti na vise nacina. Naime, ako bi se u pomoc prizvala narodna mudrost pomenutom prigodom inspirisana, odnosno izdvojena u jednoj staroj izreci "Prema svecu i tropar" lako je zakljuciti da je aktuelni socijalisticki "svetac" povukao jedini moguci potez. A za start i pocetak predizborne kampanje, obratio se seljacima sa "lajkovacke pruge" (bice i svih onih drugih, brzih, davno obecanih i odredjenih da nas odvezu u 21. vek), jer se ne moze izlagati riziku da se obraca gradjanima. Iz dva razloga.

Prvi lezi u tome sto su, podsetimo, uprkos izbornoj kradji, socijalisti morali predati lokalnu vlast opoziciji u najvecim srbijanskim gradovima, ukljucujuci i prestonicu, pa je pitanje da li bi u njima Milosevic mogao okupiti veci broj pristalica i sledbenika. Ni drugi nije tesko prepoznati ako se opet podseti na predsednikovo gorko iskustvo sa promasenim terazijskim kontramitingom proslog decembra.

Po ustaljenom, socrealistickom i agitpropovskom scenariju, Milosevic je, dakle, mogao otici samo u jedno od retkih preduzeca koje koliko-toliko radi i u kojem se ne strajkuje (poput arandjelovackog "Knjaza Milosa"), odnosno kod proverenog domacina da bi u seoskoj idili cuo "reci iz baze" o tome kako nas on (Milosevic) treba i dalje da vodi u svetlu i uspesnu buducnost. A jos uspesniju buducnost obecao je i sam predsednik tvrdnjom da cemo imati najvecu stopu rasta u Evropi?! Cinici bi tome dodali - ko prezivi, pricace...

Drugim recima, nacija (radnici, seljaci i postena inteligencija) mogu mirno spavati. Ali, ne lezi vraze, san im mogu (po)remetiti samo spoljni i unutrasnji neprijatelji, jedni s drugima u sprezi, kako bi "srusili sadasnji rezim u Srbiji". U toj (zloj) nameri "nisu uspeli niti ce uspeti" zato sto je "ovaj rezim narodni rezim", kako objasni Milosevic, uz dodatno pojasnjenje da se, doduse, isti moze menjati samo od strane gradjana na izborima. Sto je, podsecamo i ucinjeno, doduse samo na lokalnom nivou novembra prosle godine. Stara sintagma o narodnom naspram nenarodnih rezima, lansirana i cesto rabljena tokom "prelomnih, istorijskih trenutaka" minulih decenija u bivsoj nam drzavi zapravo je samo razrada cuvene Miloseviceve recenice sa pomenutog terazijskog mitinga:. Tudja ruka (citaj - ona koja nije njegova) nece upravljati Srbijom.

No, salu na stranu. Fakat je da je drzavni, politicki, ekonomski i nadasve socijalni ambijent u kojem ovdasnji rezim i partije bracnog para sa Dedinja docekuju republicke i predsednicke izbore najnepovoljniji od svih dosadasnjih na kojima su, do proslogodisnjih lokalnih izbora u Srbiji pobedjivali. Reformsko krilo vladajuce crnogorske partije, vec poodavno ispusteno iz Milosevicevih skuta, pobrkalo je i poremetilo racunicu izborne masinerije beogradskom rezimu do te mere da jos uvek nije izvesno da li ce i kako predsednik Srbije zameniti sadasnje radno mesto sa onim u Palati federacije. S druge strane, ma koliko se trudili da u svetu iskamce nasusno potrebne pare za penzije i plate, posebno onih slojeva stanovnistva koji se sve cesce odlucuju da strajkuju, pa i uprkos nekim signalima da ce delimicno u toj nakani i uspeti, socijalisti vise ne mogu vladati onako lagodno i bespogovorno kako su mogli u vreme kada je njihov vodja bio na vrhuncu moci kod kuce uzivajuci visoki medjunarodni rejting "nezaobilaznog faktora mira na Balkanu".

I iz navedenih razloga, verovatno, nije slucajno intonirana ali ni lansirana staro-nova pretnja o spoljnjim i unutrasnjim neprijateljima koju je predsednik odaslao hodocastvujuci. Mozda stoga najpre valja shvatiti kao nameru da se ionako izolovana zemlja jos cvrsce i vise izoluje. A da takva namera moze "piti vodu" vise nego ilustrativno pokazuje protekli period kada je uvodjenjem "nepravednih i nicim izazvanih sankcija" rezim namirivao svoje potrebe i Milosevic hranio svoju autoritarnu vlast i izazivanjem hiperinflacije i svim potonjim potezima kojima je iscrpljivan vec do krajnjih granica istanjen prag socijalne izdrzljivosti i ljudskog dostojanstva. I vracanje staroj taktici i politici talambasanja nacionalno-patriotskim strunama u vreme nacionalisticke euforije i rata na tlu bivse Jugoslavije tako prijatnom birackim usima, moze se uklopiti u scenario socijalista za pridobijanje glasova na predstojecim izborima.

Ma koliko apsurdno zvucalo, ni to sto im opozicija ide naruku, pa i pomaze totalnim promasajima u pokusaju da napravi nekakvu strategiju uoci izbora, posebno u koaliciji "Zajedno" koja je, kako stvari stoje, ne samo potrosila kredibilitet dobijen tokom gradjanskog protesta i tromesecnih demonstracija vec je i pred raspadom, socijalistima, svi su izgledi, dugorocno nece pomoci. Iz prostog razloga sto se ratom i sankcijama iscrpljen, ionako istorijski prevazidjen sistem, polako ali sigurno urusava. A vreme placanja racuna za krvavi raspad bivse SFRJ koji je izgleda najbolniji kada je rec o ispunjavanju dejtonskih obaveza, posebno saradnje sa Haskim sudom, sto se (da li slucajno) ovih dana potencira pa i povezuje sa imenom predsednika Srbije (i to ne samo u smislu njegove "kooperativnosti") i drugih aktera jugoslovenske drame, sve je blize. Stoga i ne bi bilo veliko iznenadjenje ako vlasnik cuvenog kanabeta na Andricevom vencu na kojem su se u "zlatno Vodjino doba" redjale mnoge uticajne i vidjene licnosti iz sveta, nastavi sa slicnim hodocascima po varosicama i kasabama Srbije.