KLINTONOVA ADMINISTRACIJA UBRZAVA SPROVODJENJE MIROVNOG PROCESA U BOSNI

Medlin Olbrajt najavila da ce se naposredno americko prisustvo u Bosni protegnuti na jedan dugacak, cak veoma dugacak buduci period, iako postoji odluka o bezuslovnom povlacenju trupa 1. jula iduce godine. Srbija i Hrvatska ponovo apostrofirane kao potpaljivaci balkanskog rata. Zahtev od rukovodstva Republike Srpske da se Karadzic i Mladic izruce medjunarodnoj pravdi

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Medijska reagovanja - kao u ovom slucaju - mogu, ponekad, da budu pouzdan indikator raspolozenja javnosti. Novinskim naslovima u stilu "Olbrajtova kaze da SAD nece dozvoliti obnavljanje etnickih sukoba u Bosni", "SFOR prosiruje mandat - sprema se potera za optuzenim ratnim zlocincima?", "Nova Klintonova inicijativa na Balkanu", "Olbrajtova najavila poteze za ubrzavanje mirovnog zamaha u Bosni", "Od Milosevica i Tudjmana trazi se ispunjavanje dejtonskih obaveza" ovdasnji mediji propratili su juce plan novog i pojacanog americkog angazovanja oko mirovnog procesa u Bosni, koji je drzavni sekretar Medlin Olbrajt promovisala u svom njujorskom govoru na nosacu aviona (pretvorenom u muzej) "Neustrasivi". Rec je o planu cija je sustina da SAD, bez obzira na sve tekuce teskoce i pritiske sa strane, ostaju i dalje cvrsto opredeljene za dalju konsolidaciju BiH kao jedinstvene drzave sastavljene od dva ravnopravna entiteta - o planu koji je u Vasingtonu intenzivno pripreman u poslednjih mesec i po dana, pre nego sto ga je predsednik Klinton verifikovao u ponedeljak, na sastanku sa clanovima svog najuzeg kabineta u Beloj kuci.

"Mi danas imamo mogucnost da izgradimo Evropu bez zidova, mirnu i potpuno slobodnu. Ta vizija cini sustinu osnivackog akta novog partnerstva izmedju NATO i Rusije, koji ce predsednik Klinton potpisati sa ostalima u utorak u Parizu. Ali, ako zelimo da uspemo u pretvaranju te vizije u stvarnost, mi isto tako moramo da kompletiramo nasu misiju i u potpunosti sprovedemo Dejtonski mirovni ugovor", rekla je tim povodom Medlin Olbrajt u svom prvom politickom govoru posvecenom iskljucivo Bosni otkako je dosla na celo americke diplomatije, ne ostavljajuci pri tom nikakvu sumnju da odrzavanje mira na Balkanu predstavlja pitanje od vitalnog interesa za SAD, kao i da se, u to ime, nece dozvoliti obnavljanje medjunacionalnih sukoba na tlu nekadasnje SFR Jugoslavije.

Nova americka ofanziva u Bosni, kako je Olbrajtova detaljno objasnila preksinoc u govoru odrzanom u Njujorku, zapocinje prakticno vec iduce nedelje i kretace se na dva paralelna koloseka. Jedan pravac vezan je za prosireno dejstvo medjunarodnih mirovnih snaga (SFOR) koje ce - pored sprovodjenja vojnog dela Dejtonskog mirovnog ugovora - biti angazovane u "aktivnoj podrsci" obezbedjivanju uslova za nesmetani povratak izbeglica, kao i na nekim od projekata ekonomske obnove, sto ce se pre svega odnositi na uspostavljanje telekomunikacionih veza izmedju dva entiteta i civilnog vazdusnog saobracaja u BiH.

Kad je SFOR u pitanju, kljucna postdejtonska dilema bila je i ostala hoce li ove snage ostati na svojim sadasnjim polozajima i posle juna 1998. - kao i hoce li u medjuvremenu krenuti u poteru za onima koje trazi Medjunarodni tribunal za ratne zlocine? Na oba ova pitanja, u Njujorku i sedistu Pentagona u Vasingtonu dat je u cetvrtak dobro poznati - mada ne bas i sasvim do kraja precizirani odgovor.

"Neophodno je da se stvore uslovi da americke trupe napuste Bosnu bez straha da ce obnovljeni sukobi, koji ce ugroziti interese SAD, jednog dana zatraziti njihov povratak. Sugerisati, kao sto neki cine, da Amerika nije zainteresovana za buducnost Bosne predstavlja poziv da Amerika napusti svoju lidersku poziciju u Evropi. A, to bi poljuljalo poverenje saveznika i predstavljalo izdaju nasih odgovornosti i ignorisanje lekcije iz ovog veka" - rekla je na tu temu Medlin Olbrajt, u govoru koji je oskudevao u detaljima o tome kako Klintonova administracija prakticno namerava da udahne nov zivot Dejtonskom mirovnom ugovoru, ali je, s druge strane, bio prilicno jasan u najavi da ce se neposredno americko prisustvo u Bosni protegnuti na jedan dugacak, cak veoma dugacak buduci period.

Olbrajtova je tim povodom govorila u Njujorku o obezbedjivanju uslova za povratak izbeglica i prognanih i angazovanju inzinjeraca na uspostavljanju komunikacija i ostalim tehnickim poslovima, ali ne i o prosirenju ovlascenja SFOR na potragu za optuzenima za ratne zlocine. S druge strane, jedan visoki predstavnik Stejt dipartmenta obavestio nas je u cetvrtak da na ponedeljnickom sastanku Klintonovog kabineta "nije razmatrano pitanje zadrzavanja americkih trupa u Bosni posle juna 98. godine", sto je kod novinara ostavilo utisak da ta poznata odluka o bezuslovnom povlacenju kroz 13 meseci mozda i nije bas tako cvrsto zakovana kao sto nam se dosad cinilo - i sto je sekretar za odbranu Viljem Koen nedavno veoma decidirano potvrdio.

"Mandat mirovnih snaga u Bosni okoncace se, kao sto je predvidjeno, 1. jula 1998. i vlada SAD ne planira nikakvu misiju posle povlacenja SFOR" - rekao je tim povodom preksinoc predstavnik za stampu administracije Nik Berns, pokusavajuci ovim demantijem da otkloni sumnje da izmedju Stejt dipartmenta i Pentagona na tom terenu nije bas sasvim uskladjen korak. Drugi pravac najavljenog pojacanog americkog angazovanja na dejtonskom putu prema mirnoj i jedinstvenoj Bosni trasirace se (kako je najavila Olbrajtova) uz pomoc proverenog recepta obimne ekonomske i finansijske pomoci svima onima koji ispunjavaju odredbe dejtonskog sporazuma, odnosno - sankcija i blokiranja pristupa zapadnim institucijama za one koji budu nastavili da i dalje izbegavaju obaveze koje su prihvatili pre godinu i po dana.

Medlin Olbrajt posebno je u tom kontekstu preksinoc apostrofirala Srbiju i Hrvatsku kao zemlje u kojima je (kako je rekla) "jos uvek vrlo snazan ekstremizam koji je potpalio balkanski rat". Americki drzavni sekretar zatrazila je tim povodom od vlasti u Beogradu i Zagrebu da se posvete "izgradnji stvarne demokratije i postovanju ljudskih i manjinskih prava - kako za Albance na Kosovu, tako i za Srbe u Krajini" - kao i da, s druge strane, uklone "ogromne prepreke" za koje je upozorila da se njihovom odgovornoscu nalaze na putu Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine.

Olbrajtova je, s tim u vezi, u njujorskom istupanju posebno zatrazila od rukovodstva Republike Srpske da se Karadzic i Mladic izruce medjunarodnoj pravdi. "Bosanski Srbi trebalo bi da shvate da se sudjenje Karadzicu i Mladicu trazi ne zato sto su oni Srbi, niti zbog naseg politickog neslaganja ili zato sto drugacije gledamo na lekcije istorije. Mi zelimo da im se sudi, kao sto to trazimo za sve ostale optuzene, zato sto su oni optuzeni da su naredjivali masovni pokolj nenaoruzanih i bespomocnih ljudi" - rekla je tim povodom Medlin Olbrajt, pozivajuci Karadzica i Mladica da "prestanu da se skrivaju iza suknji" i da se pojave pred Haskim sudom "ukoliko im je zaista stalo do buducnosti Republike Srpske".