Subota, 24. maj 1997.

PACIJENTI U CEKAONICAMA O GENERALNOM STRAJKU ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Muvaju se zbunjeni ljudi

Pominju neredovne plate i penzije, ali ne polemisu. "Lekari su nama potrebniji nego mi njima"

Trinaestog dana generalnog strajka zdravstvenih radnika u Srbiji, beogradski Domovi zdravlja su poluprazni. Tek ponegde, najcesce na Odeljenju opste medicine i pedijatrije, muvaju se zbunjeni ljudi, deca, starci, neznajuci kome i kako da se obrate. Medicinsko osoblje radi, ali i ljubazno pokazuje rukom na parce papira zalepljeno na salteru na kome pise: "Strajk! Primamo samo hitne slucajeve". Pacijenti uglavnom pomirljivo krecu u pravcu u kom ih lekari upute, neki pomalo negoduju, pominju svoje male plate i neredovne penzije, ali ipak pristaju na novonastalu situaciju jer znaju da ce se sutra ponovo vratiti u svoj Dom zdravlja. "Lekari su nama potrebniji nego mi njima. Zato se mi ne ljutimo... pa, mi moramo da se oslonimo na njih!", komentarise sama za sebe jedna starija zena u novobeogradskom Domu zdravlja.

Telohranitelji

- Mi strajkujemo, ali mi se cini kao da radimo punom parom. To je vrlo cudna stvar... Bez obzira na to sto su razlozi ulaska u strajk potpuno opravdani, ja ne mogu da ne primim neke svoje pacijente. Sta da radim, kad mi dodje dete, kad mi dodje neko kome je hitno potreban lek, a za vreme strajka ne smemo da prepisujemo lekove? Pa, juce mi je dosla zena koja je polomila ruku... naravno da je morala da pocne da radi i fizijatrijska sluzba - prica o strajku jedna beogradska lekarka, dok je pacijenti, puni nade da ce ipak biti pregledani, cekaju. Na njene reci nadovezuje se medicinska sestra koja kaze: "Znate li kako moze u zdravstvu da se organizuje strajk? Samo ako postavite profesionalne telohranitelje pred vrata, pa da nikom ne daju da prodje... I to ne policajce, jer bi njih pacijenti savladali, nego bas telohranitelje...

- Zdravstveni radnici i treba da strajkuju. Oni zasluzuju platu i treba da je dobiju na vreme. Isto tako mislim i o prosvetnim radnicima, jer su te dve profesije za nas znacajne. Prosvetari nam vaspitavaju decu, a medicinari nas lece. Moja doktorka mi uvek pomogne i sramota je da ne bude nagradjena - kaze Zagorka Djordjevic, koja je dosla u Dom zdravlja da bi joj ponovo lekari prepisali lek, zato sto je novi propis da se za vreme strajka recepti pisu direktno a ne preko indiga. Sitnica zbog koje pacijenti koji su recept dobili i pre strajka, moraju da cekaju. A sa druge strane, takva ista sitnica ne spada u minimum procesa rada koji lekari moraju da ispostuju...

- Mislim da je trebalo da se lekari organizuju drugacije, da ne obustave rad, vec da formiraju neku jaku delegaciju koja bi od drzave trazila maksimum. Ovako, ova situacija mi izgleda kao odnos majke i deteta, u kome dete od majke trazi nesto iako ona to nema ili ne moze da mu da. Licno smatram da i njih i prosvetne radnike treba nagraditi, a kako ce ta visina da se krece, to neka se dogovore.. Ali, naravno, to se ne moze postici generalnim strajkom. Ja mislim da strajk nije resenje, vec samo uporni razgovori sa vladom. Sta da radimo kad smo svi u jednoj teskoj i zalosnoj situaciji - iznosi svoje misljenje Mirko Mirkovic, penzioner iz Novog Beograda. Na nase pitanje da li je za vreme strajka imao problema sa lecenjem u svom Domu zdravlja, on kaze: "Rad lekara je sada povrsan, sve rade na brzinu, nezainteresovani su za pacijenta... Ne zelim nikoga da kritikujem, ali ovo nije resenje za njih, a ni za nas...

Znamo i mi...

- Znamo i mi da strajk nije resenje. Posebno zbog toga sto nam se cini da je strajk fingiran, da je dogovoren kako bi vlada imala jos vise vremena da nadje pare za plate, jer ih nema! Ovako, kroz strajk i stalno prekidanje i nastavljanje pregovora, oni traze vreme za sebe... Problem je u tome sto niko u ovoj drzavi nema hrabrosti da kaze gradjanima: "Nemamo vise para. Drzava je toliko osirotila da ne mozemo svi da imamo besplatno lecenje!" dobacuje jedna doktorka u prolazu, ne zeleci da se predstavi.

Da se bar neko nadje

Medicinsko osoblje se trudi da rad u ovakvoj "strajkackoj situaciji" nekako uskladi. Na Odeljenju za opstu medicinu rade po dva lekara, ispred cijih vrata stoji po desetak pacijenata. Svi znaju da bi da nema strajka red bio manji i da bi brze zavrsili pregled, ali svi i cute. Niko nema zelju da ulazi u polemike.

- Strajk sigurno, po mom misljenju, nije resenje da se ova situacija resi. Jer, kako da strajkujete kad je u pitanju necije zdravlje? Sada je najveci problem nabavka lekova, jer vi ne mozete da nabavite lek, ako nemate velike pare. Ja, recimo, ne mogu nigde da nadjem "prilazid plus" koji kosta 89 dinara. Trosim dve kutije mesecno, a pored tog leka koristim i druge i treba mi oko 400 dinara mesecno. Taj lek "Galenika" ne proizvodi od januara, a od februara meseca ga nema u apotekama... - prica Ankica Vrhovec, srcani bolesnik, koja mesecima ne moze da nadje lek koji joj je neophodan.

Pacijenti kojima su potrebne doznake za bolovanje uglavnom to resenje i dobijaju, iako to nije u minimumu procesa rada. Doktorka koja je posla na svoj deo dezurstva u toku jucerasnjeg dana kaze: "Pa, kako da nekome ne dam doznake, kada znam da i on ne radi, da nema platu, da se muci isto kao i ja... Sta drugo da uradim, nego da mu dam taj papir koji mu treba, pa nek' se bar neko od nas dvoje snadje...

S. Milicic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /