BRATISLAVA MORINA, MINISTAR ZA BRIGU O PORODICI I REPUBLICKI KOMESAR ZA IZBEGLICE

Ovo je pretezak teret za jednu osobu, kaze ministarka na dve funkcije i nada se da ce se jedne ubrzo osloboditi. Niko od izbeglica nije gladan. Nisam htela da potpisem smanjenje humanitarne pomoci

Safeta Bisevac
Marica Vukovic

Resavati probleme izbeglica i sve nedace sa kojima se susrece porodica u Srbiji boreci se za opstanak svojih clanova vec nekoliko godina su dva izuzetno teska posla. Time sto je jedan od retkih funkcionera koji je pristao da razgovara za "Nasu Borbu", kako je to sama istakla, Bratislava Morina, republicki ministar za brigu o porodici i republicki komesar za izbeglice, potvrdjuje da taj posao podrazumeva i suprotstavljanje mnogim neistinama i zloupotrebama, naglasavajuci da je to teret pretezak za jednu osobu. Stoga se nada da ce se brzo osloboditi jedne svojih funkcija.

Do kraja ovog meseca Ministarstvo za brigu o porodici treba da obelodani svoj Program rada, sto ce biti svojevrsna promocija novoformiranog resora Vlade Srbije. Sta sadrzi taj program i ko je ucestvovao u njegovoj izradi?

- Program su radili eminentni strucnjaci iz Ministarstva, sociolozi, psiholozi, doktori nauka. Namera nam je bila da Programom obuhvatimo sve one segmente u drustvu koji u proslosti nisu dovoljno razmatrani. Pre svega, to se odnosi na populacionu i demografsku politiku i uopste brigu o porodici. Pokazalo se da su protekla krizna vremena otudjila decu od roditelja, doslo je do porasta kriminaliteta, maloletnicke delikvencije, kao i broja korisnika droge, pa ce vazno mesto u nasim aktivnostima zauzimati suzbijanje ovih negativnih pojava. Opredelili smo se da koristimo znanje svih umnih ljudi Srbije, bez obzira na njihovu stranacku pripadnost i politicko opredeljenje. Mislim da ce biti mnogo toga lepoga i novoga u ovome Programu.

Nasi zakoni, kako i sami isticete, porodici i deci garantuju siroku lepezu prava. U praksi, na zalost, oni se ne sprovode. Sta ce Ministarstvo preduzeti da se to promeni?

Izbeglice ne gladuju

Ovih dana mnogo se prica o zatvaranju velikog broja narodnih kuhinja gde se, cesto, hrane i citave porodice. Da li je taj deo socijalne problematike u Vasoj nadleznosti?

- To nije u nadleznosti Ministarstva za brigu o porodici nego Crvenog krsta. Narodne kuhinje postoje svuda u svetu i zasto bismo se mi toga stideli.

U poslednje vreme se sve cesce govori o gladovanju i samoubistvima izbeglica. Da li ste, kao republicki komesar za izbeglice, uocili ove pojave?

- Niko od izbeglica, koliko znam, nije gladan. Mi smo takve podatke Milorada Muratovica iz Udruzenja izbeglica demantovali. On nas je posle i podrzao u demantiju i rekao da su ga krivo citirala sredstva informisanja. Humanitarna situacija jeste sada teza u odnosu na prethodne mesece, ali tvrdim da nije tacno da se bilo ko ubio zato sto je gladan. Budno pratimo ono sto se desava u kolektivnim centrima, a to sto me vi pitate, proizvod je onoga sto se u poslednje vreme primecuje. To bih ocenila kao zelju da izbeglice budu predmet stranackog nadmetanja i navodne brige nekih koji nikada nisu presli prag kolektivnog centra da vide kako ti ljudi zive ili im odnesu pomoc.

Tvrdite da Srbija cini sve sto moze kako bi pomogla izbeglice. Pojedini krajiski intelektualci i izbeglice tvrde da Srbija podosta zaradjuje na racun izbeglica. Pominju se cifre od 170 miliona maraka koliko svet izdvaja za kolektivne centre, a sto se, navodno trosi u druge svrhe.

- Ne znam kako ste mogli da dodjete do tih podataka.

To nisu nasi vec podaci izbeglica.

- Podaci koje iznosite ne odgovaraju istini. Da je srece da dobijemo toliko. Na ovo pitanje ne zelim da odgovorim, a da biste mi verovali da ne dobijamo toliko proverite u kancelariji UNHCR. Oni ce vam reci koliko SRJ dobija medjuagencijskim apelom koji se u Zenevi odredjuje za svaku godinu.

Da li Vi kao komesar mozete reci koliko dobija vas Komesarijat?

- UNHCR godisnje dodeljuje 12 miliona dolara nasem Komesarijatu. Imamo skoro hiljadu kolektivnih centara u kojima zivi blizu 100 hiljada ljudi za koje treba obezbediti 300 hiljada obroka dnevno. Mozete zamisliti koliko je ogromna razlika izmedju potrebnih i sredstava koja dobijamo od UNHCR, a koja pokriva Republika Srbija. Pitanje je da li cemo i tih 12 miliona dobiti, a kancelarija UNHCR je ovih dana trazila od mene da potpisem ugovor kojim se slazem da dodje do smanjenja humanitarne pomoci za izbeglice u Srbiji. Naravno da to nisam htela da ucinim, jer ne zelim da u tako necasnom poslu ucestvujem. Uvek sam i na svim sastancima trazila da se pomoc Jugoslaviji produzi, poveca ili bar da pomoc ostane na istom nivou.

Cini se da je nerazumevanje izbeglica i nadleznih drzavnih funkcionera dostiglo vrhunac tokom gradjanskih i studentskih protesta u Srbiji. Tada su izbeglice nazivane remetilackim faktorom koji podstice demonstracije.

- Nisam ucestvovala u takvim izjavama.

Okruzenje nicim izazvano

- Zelim da ovom prilikom kazem punu istinu, jer moju istinu izbeglice nisu mogle da cuju. Dala sam jednu izjavu, ali ona nije dobronamerno interpretirana. Kada sam govorila o toj guzvi u kojoj sam se slucajno nasla i okruzenju koje nicim nisam izazvala, rekla sam da mi je zao sto su pojedinci pokazivali izbeglicke legitimacije, jer, smatrala sam, ako imaju da pokazu revolt protiv nekoga, ja nisam ta osoba.

Znaci, nemio dogadjaj je plod pogresne novinarske interpretacije?

- Tacno. Bilo mi je zao zato sto je i moja porodica izbeglicka, i za vreme Drugog svetskog rata i sada posto je moj otac iz Republike Srpske, odnosno BiH. Ako bih imala nesto protiv bilo kog izbeglice, imala bih protiv sebe same.

Kako komentarisete izjave Vuka Draskovica o tome da ce, ako postane predsednik, vratiti izbeglice kucama i biti na celu izbeglicke kolone?

- Draskovic nije rekao nista novo. U toku su pregovori SRJ i Hrvatske o povratku izbeglica, pregovara se i na regionalnom nivou komesarijata za izbeglice, a i aneks sedam Dejtonskog sporazuma odnosi se na povratak izbeglica. Svi mi zelimo da omogucimo da se izbeglice vrate i drago mi je da se neko u opoziciji setio da nas podrzi u tome, ali ne na taj nacin da se ljudi pokupe i prevezu, vec da im se omoguci bezbedan povratak. Ne znam da li gospodin Draskovic zna u kakvom su stanju njihovi domovi, kako zive preostale izbeglice u Hrvatskoj i BiH.

Kada govore o krivcima za svoju tragediju, mnoge izbeglice pominju predsednika i rukovodstvo Srbije. Mislite li da srpsko rukovodstvo a i Vi, kao clan Vlade, snosite deo odgovornosti?

- To je pitanje bez presedana u negativnom smislu. Razumem da izbeglice u svojim razmisljanjima i tuzi za izgubljenim domovima i imovinom traze mnoge krivce, ne samo one koje ste naveli. Garantujem vam da niko u Srbiji nije narucio niti trazio izbeglice. Ko bi bio srecan da ima toliko nesrecnih ljudi u svojoj okolini koji, zeleli to ili ne, svoju muku i nesrecu sire oko sebe i pogorsavaju nas standard jer cak pet procenata bruto nacionalnog dohotka odlazi za izbeglice.

Srbija nije narucila izbeglice, ali ce ocigledno mnogi ostati ovde.

- Mi smo u Zenevi na poslednjem sastanku dali predlog nacionalnog plana. Izbeglice ce i dalje ostati velika briga naseg drustva, a ako kazemo da Srbija nije za izbeglice mnogo izdvajala, onda to nije istina. Gradjani Srbije su bili humani i nema institucije koja nije nekom humanitarnom akcijom pomogla.