BRATISLAVA MORINA, MINISTAR ZA BRIGU O PORODICI I REPUBLICKI KOMESAR ZA IZBEGLICE
"Moja odgovornost? Pitanje bez presedana!"
Ovo je pretezak teret za jednu osobu, kaze ministarka na dve funkcije i
nada se da ce se jedne ubrzo osloboditi. Niko od izbeglica nije gladan. Nisam
htela da potpisem smanjenje humanitarne pomoci
Safeta Bisevac
Marica Vukovic
Resavati probleme izbeglica i sve nedace sa kojima se susrece porodica u
Srbiji boreci se za opstanak svojih clanova vec nekoliko godina su dva izuzetno
teska posla. Time sto je jedan od retkih funkcionera koji je pristao da razgovara
za "Nasu Borbu", kako je to sama istakla, Bratislava Morina, republicki
ministar za brigu o porodici i republicki komesar za izbeglice, potvrdjuje da taj
posao podrazumeva i suprotstavljanje mnogim neistinama i zloupotrebama,
naglasavajuci da je to teret pretezak za jednu osobu. Stoga se nada da ce se
brzo osloboditi jedne svojih funkcija.
Do kraja ovog meseca Ministarstvo za brigu o porodici treba da obelodani
svoj Program rada, sto ce biti svojevrsna promocija novoformiranog resora
Vlade Srbije. Sta sadrzi taj program i ko je ucestvovao u njegovoj izradi?
- Program su radili eminentni strucnjaci iz Ministarstva, sociolozi,
psiholozi, doktori nauka. Namera nam je bila da Programom obuhvatimo sve
one segmente u drustvu koji u proslosti nisu dovoljno razmatrani. Pre svega, to
se odnosi na populacionu i demografsku politiku i uopste brigu o porodici.
Pokazalo se da su protekla krizna vremena otudjila decu od roditelja, doslo je
do porasta kriminaliteta, maloletnicke delikvencije, kao i broja korisnika droge,
pa ce vazno mesto u nasim aktivnostima zauzimati suzbijanje ovih negativnih
pojava. Opredelili smo se da koristimo znanje svih umnih ljudi Srbije, bez
obzira na njihovu stranacku pripadnost i politicko opredeljenje. Mislim da ce
biti mnogo toga lepoga i novoga u ovome Programu.
Nasi zakoni, kako i sami isticete, porodici i deci garantuju siroku lepezu
prava. U praksi, na zalost, oni se ne sprovode. Sta ce Ministarstvo preduzeti da
se to promeni?
Izbeglice ne gladuju
- Posebno cemo raditi na ispravljanju jedne, rekla bih, nenamerne greske
da se na vreme ne isplacuju zakonom utvrdjena davanja deci i porodiljama, a
koja je prouzrokovana dobro poznatim razlozima. Sad smo dosli do toga da su
u mnogim krajevima decji dodaci jedina primanja porodice. Otkako je
formirano Ministarstvo mislim da je situacija donekle poboljsana. Oni koji
primaju dodatke osetili su to, mada ja o tome ne dajem zvanicne izjave. Pored
toga, vezano za ono sto ce Ministarstvo preduzeti da bi se povecao natalitet, u
pripremi je Zakon o planiranju porodice.
Ovih dana mnogo se prica o zatvaranju velikog broja narodnih kuhinja
gde se, cesto, hrane i citave porodice. Da li je taj deo socijalne problematike u
Vasoj nadleznosti?
- To nije u nadleznosti Ministarstva za brigu o porodici nego Crvenog
krsta. Narodne kuhinje postoje svuda u svetu i zasto bismo se mi toga stideli.
U poslednje vreme se sve cesce govori o gladovanju i samoubistvima
izbeglica. Da li ste, kao republicki komesar za izbeglice, uocili ove pojave?
- Niko od izbeglica, koliko znam, nije gladan. Mi smo takve podatke
Milorada Muratovica iz Udruzenja izbeglica demantovali. On nas je posle i
podrzao u demantiju i rekao da su ga krivo citirala sredstva informisanja.
Humanitarna situacija jeste sada teza u odnosu na prethodne mesece, ali tvrdim
da nije tacno da se bilo ko ubio zato sto je gladan. Budno pratimo ono sto se
desava u kolektivnim centrima, a to sto me vi pitate, proizvod je onoga sto se u
poslednje vreme primecuje. To bih ocenila kao zelju da izbeglice budu predmet
stranackog nadmetanja i navodne brige nekih koji nikada nisu presli prag
kolektivnog centra da vide kako ti ljudi zive ili im odnesu pomoc.
Tvrdite da Srbija cini sve sto moze kako bi pomogla izbeglice. Pojedini
krajiski intelektualci i izbeglice tvrde da Srbija podosta zaradjuje na racun
izbeglica. Pominju se cifre od 170 miliona maraka koliko svet izdvaja za
kolektivne centre, a sto se, navodno trosi u druge svrhe.
- Ne znam kako ste mogli da dodjete do tih podataka.
To nisu nasi vec podaci izbeglica.
- Podaci koje iznosite ne odgovaraju istini. Da je srece da dobijemo
toliko. Na ovo pitanje ne zelim da odgovorim, a da biste mi verovali da ne
dobijamo toliko proverite u kancelariji UNHCR. Oni ce vam reci koliko SRJ
dobija medjuagencijskim apelom koji se u Zenevi odredjuje za svaku godinu.
Da li Vi kao komesar mozete reci koliko dobija vas Komesarijat?
- UNHCR godisnje dodeljuje 12 miliona dolara nasem Komesarijatu.
Imamo skoro hiljadu kolektivnih centara u kojima zivi blizu 100 hiljada ljudi
za koje treba obezbediti 300 hiljada obroka dnevno. Mozete zamisliti koliko je
ogromna razlika izmedju potrebnih i sredstava koja dobijamo od UNHCR, a
koja pokriva Republika Srbija. Pitanje je da li cemo i tih 12 miliona dobiti, a
kancelarija UNHCR je ovih dana trazila od mene da potpisem ugovor kojim se
slazem da dodje do smanjenja humanitarne pomoci za izbeglice u Srbiji.
Naravno da to nisam htela da ucinim, jer ne zelim da u tako necasnom poslu
ucestvujem. Uvek sam i na svim sastancima trazila da se pomoc Jugoslaviji
produzi, poveca ili bar da pomoc ostane na istom nivou.
Cini se da je nerazumevanje izbeglica i nadleznih drzavnih funkcionera
dostiglo vrhunac tokom gradjanskih i studentskih protesta u Srbiji. Tada su
izbeglice nazivane remetilackim faktorom koji podstice demonstracije.
- Nisam ucestvovala u takvim izjavama.
Ne verujemo Hrvatskoj
Da li ce blizu buducnost Srbije obeleziti nov egzodus iz Sremsko-
baranjske oblasti ili povratak izbeglica kucama?
- Povratak, mislim. Nase izbeglice nisu izbirljive. One traze samo
bezbedan povratak, a to im ne omogucavaju ni UNHCR, ni Hrvatska. Prakticno
nicemu sto se dogovorimo sa Hrvatskom ne mozemo da verujemo, posto oni
narednim potezom anuliraju svaki dogovor. Sto se Istocne Slavonije tice,
situacija je tamo mnogo drugacija i ne verujem da ce doci do novog egzodusa.
|
Okruzenje nicim izazvano
A Vase izjave posle susreta sa studentima na Slaviji?
- Zelim da ovom prilikom kazem punu istinu, jer moju istinu izbeglice
nisu mogle da cuju. Dala sam jednu izjavu, ali ona nije dobronamerno
interpretirana. Kada sam govorila o toj guzvi u kojoj sam se slucajno nasla i
okruzenju koje nicim nisam izazvala, rekla sam da mi je zao sto su pojedinci
pokazivali izbeglicke legitimacije, jer, smatrala sam, ako imaju da pokazu
revolt protiv nekoga, ja nisam ta osoba.
Znaci, nemio dogadjaj je plod pogresne novinarske interpretacije?
- Tacno. Bilo mi je zao zato sto je i moja porodica izbeglicka, i za vreme
Drugog svetskog rata i sada posto je moj otac iz Republike Srpske, odnosno
BiH. Ako bih imala nesto protiv bilo kog izbeglice, imala bih protiv sebe same.
Kako komentarisete izjave Vuka Draskovica o tome da ce, ako postane
predsednik, vratiti izbeglice kucama i biti na celu izbeglicke kolone?
- Draskovic nije rekao nista novo. U toku su pregovori SRJ i Hrvatske o
povratku izbeglica, pregovara se i na regionalnom nivou komesarijata za
izbeglice, a i aneks sedam Dejtonskog sporazuma odnosi se na povratak
izbeglica. Svi mi zelimo da omogucimo da se izbeglice vrate i drago mi je da
se neko u opoziciji setio da nas podrzi u tome, ali ne na taj nacin da se ljudi
pokupe i prevezu, vec da im se omoguci bezbedan povratak. Ne znam da li
gospodin Draskovic zna u kakvom su stanju njihovi domovi, kako zive
preostale izbeglice u Hrvatskoj i BiH.
Kada govore o krivcima za svoju tragediju, mnoge izbeglice pominju
predsednika i rukovodstvo Srbije. Mislite li da srpsko rukovodstvo a i Vi, kao
clan Vlade, snosite deo odgovornosti?
- To je pitanje bez presedana u negativnom smislu. Razumem da
izbeglice u svojim razmisljanjima i tuzi za izgubljenim domovima i imovinom
traze mnoge krivce, ne samo one koje ste naveli. Garantujem vam da niko u
Srbiji nije narucio niti trazio izbeglice. Ko bi bio srecan da ima toliko nesrecnih
ljudi u svojoj okolini koji, zeleli to ili ne, svoju muku i nesrecu sire oko sebe i
pogorsavaju nas standard jer cak pet procenata bruto nacionalnog dohotka
odlazi za izbeglice.
Srbija nije narucila izbeglice, ali ce ocigledno mnogi ostati ovde.
- Mi smo u Zenevi na poslednjem sastanku dali predlog nacionalnog
plana. Izbeglice ce i dalje ostati velika briga naseg drustva, a ako kazemo da
Srbija nije za izbeglice mnogo izdvajala, onda to nije istina. Gradjani Srbije su
bili humani i nema institucije koja nije nekom humanitarnom akcijom
pomogla.
Nije zlato sve sto sija
Mnogi vam zameraju da dok posecujete izbeglicke centre nosite bunde,
zlato i previse raskosnu odecu.
- Sve je na meni, sem ovog lancica i prstena ili dva uglavnom bizuterija.
Nikada nisam obilazila izbeglice u garderobi kupljenoj po skupim buticima i
ekskluzivnim radnjama. A moram da vam kazem da kod mene dolaze, mada
retko, i izbeglice u bundama. Sto se zlata tice, ako na ruci imam prsten koji mi
je poklonio pokojni muz, zar treba da ga skidam ako idem u izbeglicki centar?
Inace zivim veoma skromno sa troje dece. Delim sudbinu svih gradjana Srbije i
nemam prihode da, kako kazete, raskosno zivim.
Da li to znaci da ne primate redovno platu?
- Tacno.
|
|