Subota, 24. maj 1997.

PROMOCIJA KNJIGE "NOC I DAN" MIRE MARKOVIC U RUSKOM KRSTURU

Tople reci o "zlatnoj knjizi"

Rusinsko izdanje predstavljeno je probranoj publici koju su cinili mesni i opstinski clanovi i simpatizeri JUL-a, a dogadjaj dana u selu ipak je bilo nesto drugo - pad levog kraka krsta s crkvenog tornja

Mihal Ramac

"Izdavacki dogadjaj decenije" uveseljava orkestar
tamburica Doma kulture: Mira Markovic,
moderator promocije Zivko Soklovacki i Natalija Dudas

Ruski Krstur. - Olujni vetar je oko podneva otkinuo levi krak krsta na vrhu crkve. Dogadjaj kakav ne pamte ni najstariji mestani nezvanicne prestonice jugoslovenskih Rusina umalo da zaseni promociju rusinskog izdanja knjige "Noc i dan" Mire Markovic. Sa putokaza i zidova na ulasku u selo namernike posmatra bezizrazajno lice vojvode Seselja. Plakati su izlepljeni pre desetak dana. Cinjenica da ih niko ne cepa svedoci o miroljubivosti Rusina, mada se moze smatrati i propustom organizatora promocije. Jer, draga gosca sigurno nije bila obradovana sto joj je prvu dobrodoslicu pozeleo upravo lik onoga koga ona ne smatra ni muskarcem ni Srbinom. Plakata s njenim likom nigde nema, kao ni obavestenja o promociji, jer je ista zatvorena za javnost.

Odbor za docek postrojen je pred Domom kulture vec u sest sati, sat pre promocije. Domacinima i opstinskim funkcionerima uskoro se pridruzuju pokrajinski funkcioneri JUL. Reporteri "Nase Borbe" docekani su pitanjem "Otkud vi ovde?", a fotoreporter i dodatnom znatizeljom obezbedjenja (dovedenog za tu priliku iz prestonice) - "Ko ti je javio za promociju?", uz upozorenje da nije dozvoljeno snimanje izbliza. Glavni gosti stizu sa dva "audija" i, umesto pred Domom kulture, izlaze pred restoranom, stotinak metara dalje.

Najdrazoj gosci, ovom prilikom bez cveta u kosi, medju prvima prilazi Natalija Dudas, direktor izdavacke kuce "Ruske slovo". U restoran Kombinata "Prvi maj" moze se uci samo s pozivnicom. Srecom, poznanstvo s visokim funkcionerima JUL otvara sva vrata. Posto prisustvo izvestaca "Nase Borbe" nije bilo predvidjeno, urednik "Ruskog slova" zaduzen za red u sali sasvim ozbiljno, kao da se ne znamo sto godina, pita imamo li neka dokumenta. Zanima ga i sadrzaj novinarskog ruksaka, ali ne proverava ni jedno, ni drugo. Konobari ne postavljaju nikakva pitanja, a na vadjenje novcanika reaguju gotovo zacudjeno: "Zar veceras?" Prisutno je skoro kompletno rukovodstvo Rusinske matice, organizacije koje Rusine smatra posebnim narodom; na spisku pozvanih nema gotovo nikog iz Saveza Rusina i Ukrajinaca, koji drzi da su jugoslovenski Rusini deo ukrajinskog naroda. Dakle, podele nisu zaobidjene ni u ovako znacajnom trenutku za rusinsku kulturu. Iako dogadjaj nije javno najavljivan, tu je i televizija i dopisnici proverenih listova.

Prva rekla "ne" ratu

Promocija pocinje u sedam i pet. Pri ulasku gosce nekoliko prisutnih je ustalo, ali vecina ostaje da sedi. Moderator je Zivko Soklovacki, predsednik poslanicke grupe JUL u saveznom parlamentu. Orkestar Doma kulture svira "Vojvodjansko kolo". U prvim redovima su, izmedju ostalih JUL-skih kadrova, Ivan Sedlak, Jan Simak i Goran Latinovic. U uvodnom izlaganju autorka knjige predstavljena je, sasvim ozbiljno, kao "osoba koja je prva rekla 'ne' ratu, nacionalizmu i mrznji". Uzbudjenje je, medjutim, toliko da ova recenica nikog nije zasmejala.

Citanje prvog odlomka iz knjige, u kom se govori o tome da su uzrono obradjene njive - podsvesni odgovor vrednih ravnicara ratobornim montanjarima, nailazi na veliko odobravanje prisutnih. Natalija Dudas, koja je i jedna od prevodilaca knjige, govori da je rec o delu koje otvara mnoga ozbiljna pitanja i opominje da resenja "ove situacije" nema ni desnica, ni oni koji cutke cekaju da neko deluje umesto njih. Knjiga Mire Markovic, kaze Dudaseva, donosi "osecanje nade nama, ciji maternji jezik ima drugaciju melodiju". Govornica podseca da je knjiga nastajala u teskim vremenima u kojima je, izmedju ostalog, nekima smetala petojezicna tabla na prostorijama Drustva knjizevnika Vojvodine. Kao dokaz da je rec o fascinantnoj knjizi ona se poziva na neimenovane strane autoritete: zimus je, kaze, "u severnoamerickoj javnosti licno cula da je "Noc i dan" - izdavacki dogadjaj poslednje decenije 20. veka. Zatim se cita drugi odlomak iz knjige, posvecen opasnostima koje donosi svaki nacionalizam, u kom autorka istice da je prema muzu i deci uvek bila kriticnija nego prema ostalim ljudima. Seoskoj publici godi i ova prica.

Pomeren rakurs socioloske projekcije

Potom govori Milan Todorov, direktor RTV Novi Sad. Po njemu, rec je o knjizi koja pomera rakurs socioloske projekcije i koju karakterise pronicljivost i retorsko-stilisticka doslednost. Taj "razgovor sa epohom", istice on, jeste "odbrana od opasnosti kolektivnog zaborava i samosazaljive amnestije" i stoga je njen pisac - "preuredjivac nasih mikrokosmosa". Sledi instrumentalna verzija pesme "Oj Moravo". Gosca sve vreme nepomicno sedi u procelju svecane sale podbocena cas levom, cas desnom, a cas s obe ruke. Povremeno se blago, jedva vidljivo nasmesi.

Nakon jos jednog odlomka, onog o srcu na levoj strani, rec dobija Selimir Radulovic, pomocnik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, nauku i kulturu i predsednik Drustva knjizevnika Vojvodine. Fascinantno izlaganje zavrsava recima da je u proteklih pet dana boravio u Pesti, Bratislavi i Pragu i da je sve vreme nosio i ovu "zlatnu knjigu". Po njemu, to je "algebra noci i dana, njen kljuc i njena istina", "knjiga intelektualne zebnje, intelektualne pronicljivosti i zapitanosti", slika "haoticnog i iracionalnog stanja naseg politickog zivota", koja svedoci o "cistoj, nepatvorenoj ljubavi prema domovini". Sledi citanje poslednjeg odlomka, posvecenog neravnopravnosti zene u proslosti i danas, pa rusinska pesma "Ej potoku". Moderator istice da knjiga donosi mir u misli i duse nasih ljudi, a onda rec dobija gosca.

Mirjana Markovic toplo zahvaljuje prevodiocima, tamburasima, glumcima koji su citali izvode iz knjige i Zivku Soklovackom ("Naftagas") za njegov doprinos objavljivanju knjige. Da ova knjiga nije prevedena na gotovo sve jezike nasih nacionalnosti, kaze, bilo bi kao da nije ni bila napisana. Ruski Krstur joj se, istakla je, dopao na nacin na koji joj se dopada Vojvodina, ravnica koja uvek deluje neagresivno i romanticno. Ovaj politicki i licni dnevnik je, kaze, pisala u vreme kad je jugoslovensku stvarnost dozivljavala kao noc, a buducnost - kao dan. Baveci se analizom i procenom dogadjaja, ona je bila svesna rizika koji donosi pisanje o dogadjajima u vreme njihovog trajanja, ali naglasava da je rizik " njen izbor".

- Pred nama je epoha povezivanja naroda i ljudi koja ce planetu uciniti globalnom i univerzalnom celinom - uverena je celnica JUL, u nadi da ce povezivanje poceti upravo na Balkanu. Druga misao koju smatra posebno znacajnom jeste ona o ravnopravnosti svih ljudi, koja je moguca uprkos svih prepreka sto joj stoje na putu. Trece i najznacajnije jeste da su mehanizmi za ostvarivanje pomenutih ciljeva - nauka i levica.

Zvanicni deo zavrsava se pesmom "Na te mislim" i zeljom da vlada mir, rad i sreca. Gosca i probrane zvanice ostaju u svecanoj sali, ostali prelaze u susednu, gde je priredjen prigodan koktel, koji se ne moze ubrojiti u raskosne. Obezbedjenje je neumoljivo: novinari i snimatelji moraju da napuste svecanu salu. Svi su rekli sta su imali, dodatnih izjava nema. Od domacina se saznaje da je gosca izricito odbila ponudu da ostane na veceri, pa i da se za uzi krug priredi intimni susret uz jelo. Svi prisutni su izuzetno zadovoljni sto im se ukazala prilika da licno vide i cuju prvu drugaricu Republike, pogotovo njene reci o ravnopravnosti ljudi i naroda.

U sredini koja je proteklih godina ne jednom bila uznemiravana svakojakim glasinama, ali i otvorenim pretnjama raznih dobrovoljaca iz okolnih sela, i koja ne zaboravlja nasilno iseljavanje svojih sunarodnika iz sela u okolini Vukovara, parole JUL o bratstvu, razumevanju i prosperitetu i reci Mire Markovic o izgradnji boljeg sveta imaju sasvim drugaciji odjek i znacaj. Ovdasnji ljudi vole da cuju svakog ko ih umiruje, osudjuje rat i velica rad, pa smatraju neumesnim pitanje zasto gosca nije vodila dnevnik i 1988. ili 1991. Posle polucasnovog caskanja sa saradnicima gosca izalzi, s velikim buketom. Cak i neki koji su pusteni u svecanu salu ostaju bez njenog potpisa u knjizi. Obezbedjenje posebno motri na snimatelja ovog lista: slikanja nema, ni slucajno.

Razilazeci se, domacini jos jednom pominju slomljeni krst na crkvi. Nije to dobar znak, kazu. Pogotovo nije dobro sto se poklopio s "ovim", dodaju. Knjiga "Dan i noc" je na rusinskom izasla pre nekoliko meseci u hiljadu primeraka, sto ce verovatno biti dovoljno za osamnaest hiljada Rusina. Predstavnici izdavaca odbili su da odgovore na pitanje kakva je traznja.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /