Petak, 23. maj 1997.

JUCE U BEOGRADU NASTAVLJENI PREGOVORI JPTT I VLADE SRBIJE SA

Ugovor o kupoprodaji pred potpisivanjem?

“Net Vestov" strucnjak Tanja Poter potvrdila “Nasoj Borbi" da se u pregovorima “nazire pozitivan ishod". Za prodaju 49 odsto srpskih telekomunikacija vlada Srbije trazi oko 1,5 milijardi maraka. Eksperti saglasni u proceni da se tesko moze ocekivati kes placanje

Delegacija italijanske drzavne kompanije za telekomunikacije STET, ponovo je juce bila u Beogradu, gde su nastavljeni pregovori sa predstavnicima vlade Srbije i Javnog preduzeca PTT “Srbija" o prodaji 49 odsto srpskih telekomunikacija ovom italijanskom partneru, potvrdila je juce “Nasoj Borbi" Franceska Impegra, portparol STET.

Razgovorima su prisustvovali i strucnjaci londonskog “Net Vesta", komercijalne banke koju je republicka vlada angazovala za finansijskog savetnika u ovom poslu. Tanja Poter, “Net Vestov" strucnjak za odnose sa javnoscu, potvrdila je nasem listu da su razgovori juce nastavljeni i ocenila da se mogu okvalifikovati kao “konstruktivni pregovori kojima se nazire pozitivan ishod", sto ce reci da se moze ocekivati potpisivanje ugovora. Jedan italijanski izvor cak tvrdi da je tokom jucerasnjeg dana kompanijom STET prostrujala vest kako je ugovor potpisan, odnosno da se njegovo potpisivanje ocekivalo tokom jucerasnjeg nastavka pregovora.

Ukupna vrednost telekomunikacija procenjena je na tri do cetiri milijarde maraka, sto znaci da vlada Srbije za prodaju 49 odsto ovog sektora trazi oko 1.5 milijardi maraka.

Mobilna telefonija nije u paketu

Italijanski izvori tvrde za nas list da STET od vlade Srbije nije izricito zahtevao da u paketu sa telekomunikacijama dobije i licencu za mobilnu telefoniju, odnosno uvodjenje GSM sistema. U prvoj fazi pregovora izmedju STET i vlade Srbije govorilo se o mogucnosti da STET preuzme sadasnje poslove Mobtela, ali je takav scenario napusten. Druga varijanta je bila da se italijanskom partneru dâ licenca za mobilnu telefoniju, tako da bi STET, u tom slucaju, bio drugi mobilni operator u Srbiji. Najvise izgleda, medjutim, saznaje “Nasa Borba", ima treca opcija, prema kojoj bi STET bilo ponudjeno pruzanje drugacijih usluga iz oblasti nefiksnih telekomunikacija, tipa celularne telefonije, kakva u Srbiji jos ne postoji.

Domaci strucnjak za PTT sisteme rekao je za “Nasu Borbu" da se prilikom procene vrednosti domacih komunikacija poslo od svetskog standarda prema kome jedan prikljucak vredi oko 1.500 dolara. S obzirom da u Srbiji ima oko dva miliona prikljucaka, doslo se do cifre od tri milijarde.

Ovaj ekspert kaze da vlada Srbije ne moze da ocekuje da dobije toliko novca, s obzirom da ovakve transakcije nose i rizik. “Doduse, ovo vazi samo zbog toga sto se vlada odlucila na ovakav nacin prodaje. Da se islo na tender, mozda se moglo dobiti i vise", komentarise ovaj strucnjak za nas list. Ceska je, preko medjunarodnog tendera, uspela da dobije vise od 2.500 dolara po prikljucku, a strucnjaci se slazu da su telekomunikacije u Srbiji na visem nivou tehnoloske razvijenosti od ceskih, u vreme kada je tako pripremana i realizovana privatizacija.

Pritisak na diplomate u Beogradu

Vest da se pregovori o prodaji telekomunikacija privode kraju i da bi vlada Srbije mogla dobiti milijardu i po maraka u kesu, sto prevazilazi ukupnu novcanu masu u zemlji, dakle dovoljna za finansiranje predstojecih izbora animirala je vise domacih grupacija koje, kako “Nasa Borba" saznaje u diplomatskim krugovima u Beogradu, pokusavaju da ubede diplomatski kor da intervenise kod svojih vlada kako bi uticale na odlaganje sprovodjenja aranzmana do kraja godine. U tom smislu, u diplomatskim krugovima se tvrdi da za tako nesto postoji mogucnost, uz pozivanje na spoljni zid sankcija, na osnovu koga bi vlade mogle “savetovati" kompanijama u svojim zemljama da odloze strateska ulaganja u Jugoslaviji.

Jos cvrsci konsenzus, medjutim, postoji o proceni da se tesko moze ocekivati kes placanje za kupovinu telekomunikacija, kako je to trazila srpska strana. Sanse za tako nesto umanjene su i zbog finansijske moci same italijanske kompanije, koja je prosle godine ostvarila ukupan prihod od 1,7 milijardi dolara. Doduse, poznato je da je STET ucestvovao u vecini medjunarodnih tendera koje su raspisivale istocnoevropske zemlje pred prodaju svojih telekomunikacija i da je uvek izlazio sa kes ponudama, ali redovno ispadao iz igre. Jedan domaci izvor cak upozorava da ne treba slepo verovati eventualnim kes ponudama italijanske kompanije, jer se, kao u slucaju Rusije, dogadjalo da STET naknadno obavestava partnere kako nije u stanju da ispostuje sve odredbe ugovora, pa je ugovor sa Rusijom i raskinut.

U ovdasnjim krugovima se cak tvrdi da jos nema uslova za prodaju telekomunikacija, jer za tako nesto nije dovoljan samo Zakon o sistemima veza na nivou Republike, s obzirom da su, po Ustavu, telekomunikacije u nadleznosti Federacije, “No, ako se ima u vidu kako je vodjena cela ta stvar oko prodaje dela PTT sistema, ne moze se reci da je prodaja nemoguca, jer uvek postoji mogucnost pozivanja na neki drugi zakon."

T. J.
V. M. M.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /