Ludi dedin svet

Goran Stefanovski “Hi-fi” adaptacija i rezija Hajdana Baletic, scenograf Darko Nedeljkovic, kostimi Zora Mojsilovic, muzika Vlatko Stefanovski, igraju: Enver Petrovci, Andreja Sepetkovski, Ljiljana Medj|esi, Dara Sukovic, Mirko Pavlovic, Mirko Stojkovic, Igor Filipovic; produkcija Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljona Veljkovic

Komad Gorana Stefanovskog “Hi-fi” rediteljka Hajdana Baletic postavlja na scenu tako sto prvo vrsi njegovo vremensko i geografsko prilagodjavanje, da bi u drugom planu preinacila njegovu osnovnu strukturu pomerajuci ovu surovu pricu o sukobu dva mentalna sklopa u pravcu njegove stilizacije i poetskog razigravanja. I jedno i drugo je bilo sasvim nepotrebno.

U drami Gorana Stefanovskog osnovni sukob je ostvaren na nivou razlike svesti dve generacije ili konkretno u prici o dedi i unuku. Prvi je predstavnik one vrste ljudi koja smatra da svet treba menjati, da svaki covek mora imati ideale i ako postoji neko ko misli drukcije treba ga prevaspitati, dok je drugi, to jest unuk Mateja, mladic koji je, povlaceci se u dedin stan, okupio zanimljivu i sebi slicnu skupinu ljudi

Tek sto je odrobijao kaznu zbog ubistva Boris (Enver Petrovci) zatice u svom stanu jednu prilicno neobicno drustvo svoga unuka koje ne samo da ne razume vec duboko prezire. U pricu je ukljucena i Matejina majka, predstavnik japi generacije koja je u medjuvremenu iznajmila stan svome prijatelju Turcinu kako bi, naravno, ostvarila prihod. Kada se deda napokon pojavi njen predlog ce biti da malo prevaspita njenog sina, povrati ga iz ludila i, jednom recju, napravi coveka od njega.

Da bi dedinu desetarsku logiku ucinio sto vidljivijom i do maksimuma podvukao generacijsku razliku, Stefanovski pazljivo bira Matejino drustvo, jednog Amerikanca, Rusa, siromasnu radnicku cerku, Matejinu devojku, i jednog Turcina, koje definise kao krajnje bezazlene ljude koji se u zivotu rukovode svojim licnim interesima. Osvetljavanjem Borisove bolesne psihologije koja Matejine prijatelje ocas posla prevodi u prototipove, predstavnike naroda i klasa kojima pripadaju Stefanovski postize tragicnu dimenziju ove price sa strasnim posledicama. Deda ce naime poceti da radi po svojim zatvorskim metodama. Rasterace Matejino drustvo, njega vezati i moriti gladju sve u nameri da ga prevaspita.

U inscenaciji ove zanimljive price Hajdana Baletic medjutim vrsi nepotrebno prinacavanja i prilagodjavanja u skladu sa ratnim posledicama na nasem prostoru koje su, buduci mestimicne, delovala prilicno nasilno. Univerzalna prica o sukobu generacija je sasvim dovoljno konkretizovana i jasno vidljiva tako da je naknadno ucitavanje lokalnih specificnosti pre otkrilo nejasno rediteljsko teziste negoli preciznu idejnu liniju koja se mogla razvijati u skladu sa osnovnim motivom ovog komada. Drugo, scenski prostor Centra za kulturnu dekontaminaciju Paviljona Veljkovic, gde je ova predstava izvedena, zahteva posebnu paznju i mastovitost. On moze biti shvacen i kao ambijentalna celina, sto ovom prilikom nije bio slucaj, ili kao klasican scenski prostor, kako je ucinila Hajdana Baletic, koji je za nju bila nesavladiva enigma. Nepotrebno komplikovanje mizanscena, kombinovanje razlicitih pozicija kao i nejasno definisano scenografsko okruzenje preuzeto iz ranijih projekata Paviljona Veljkovic, bitno su usporili ritam predstave koja je pored toga bila opterecena nejasnim izletom u stilizaciju i poetizaciju kojoj ovde nije bilo mesto.

Mada na prvi pogled moze zvucati paradoksalno, glumacka ostvarenja u predstavi “Hi-fi” su bila sasvim dobra. Enver Petrovci uspesno prati transformaciju svog junaka od bezazlenog i dobrocudnog starca, preko dedice zainteresovanog za svet mladih do lika ludaka koji ne moze da se odupre bolesnoj potrebi zlostavljanja onih koji misle drukcije. Andrej Sepetkovski svog Mateju tumaci sa lakocom koju mu pored nesumnjivog talenta omogucuje i generacijska bliskost sa junakom ove price postizuci da odbrana prava na licni izbor bude obavezujuca, kao sto su Ljiljana Medjesi i Dara Sukovic bile sasvim konzistentne u odbrani svojih principa.

Dodajmo na kraju da je muzika Vlatka Stefanovskog bila vise nego zvucni dodatak ovoj predstavi uspevajuci da se izbori sa “ulogom” vezivnog tkiva i “pokrivaca” brojnih zatamnjenja koja joj je namenila rediteljka.

Zeljko Jovanovic