ZASTO JE IZBEGLICKI CENTAR U KRNJACI PRVO PROZVAN

U stacionaru kampa 648 zdravstvenih kartona - 23 dijabeticara, sestoro obolelih od epilepsije, 18 bolesnika sa malignim oboljenjima, hendikepirani, retardirani, psihijatrijski slucajevi...

Ogromna deponija, tik uz barake izbeglickog centra. Los put i uzak prilaz, Republicko ministarstvo za saobracaj navelo je kao razlog da jedna od linija GSP ne skrene po putnike iz kolektivnog smestaja za izbeglice u Krnjaci. Barake i male sobe u kojima je smesteno po nekoliko clanova porodice, kreveti na sprat. U zelji da se bar delimicno osecaju kao u domu, stanari obroke nose u svoje sobe.

Izbeglicki centar u Krnjaci, nazvan i “kamp obolelih", smatra se privilegovanim smestajem za izbegle. Mala ambulanta u njemu i blizina Beograda kao medicinskog centra, deluju kao neoborivi argumenti, koje koriste nadlezni. Republicki Komesarijat za izbeglice nudio je smestaj u Krnjaci pre nesto manje od dva meseca naprasno “nepozeljnim" gostima beogradskog hotela “Prag". Roditelji tesko obolele, mahom maloletne, hendikepirane dece, nisu zeleli takav “privilegovani" smestaj.

U stacionaru namenjenom tesko obolelim licima, koja zbog prirode bolesti odgovarajucu medicinsku pomoc ne mogu dobiti u drugim centrima u Srbiji, smesteno je oko 600 izbeglih lica, a ukupno ima 648 zdravstvenih kartona. Po recima jedno lekara u ambulanti dr Petrovic, u centru su smestena 23 dijabeticara, oboleli pre dve godine. Dvoje ima gangrenu, a deo njih i promene na bubrezima i krvnim sudovima. Na hemodijalizu redovno u Beograd ide devetoro izbeglih. Sestoro je obolelo od epilepsije, a sa malignim oboljenjima ih je 18. Hendikepiranih i retardiranih 21, i 16 ranjenika. Cak njih 46 su psihijatrijski slucajevi sa sizofrenom psihozom, od kojih je deo prebegao jos 1991. godine. Alkoholizam je takodje zastupljen, po recima dr Petrovic.

- U mogucnosti smo da samo teskim dijabeticarima i bolesnima koji idu na hemodijalizu, omogucimo poseban rezim ishrane. Pokusala sam da nabavim cvetne sadnice i ukljucim psihijatrijske slucajeve u radnu terapiju. Do sada nismo dobili nijednu sadnicu, ali zato, djubre se izbacuje svakodnevno - kaze dr Petroviceva.

Mali deo zdravih clanova porodica, 150 dece, oboleli, hendikepirani, psihicki promenjeni i starci, u “privilegovanom" kampu za obolele zive zajedno. Nedavno je doslo i do incidenta. Najverovatnije u nervnom rastrojstvu, Nada Rajakovc koja je deo rata provela u hrvatskim logorima pucala je i ranila svoju sedamnaestogodisnju cerku.

U malu ambulantu stize deo lekova, ali vecinu oboleli dizu na lekarski recept u Domu zdravlja na Paliluli. Pored sanitetskog materijala koji je nedostajao zbog spora Doma zdravlja i Komesarijata, nastalog jer su obe institucije polagale pravo na opremu koju je dobio centar, medicinska sestra pokazuje knjige u kojima vodi evidenciju bolesti. Obicne sveske i debeli rokovnik godisnjeg plana rada za neko preduzece, uz hemijsku, lenjir i volju osoblja ipak sluzi, da se evidentira teska bolest nekog od zitelja kampa.

- Ovde smo zaboravljeni. Poverenika nikad ranije pre Vas, nisam videla, osoblje Palilule kao da ne zna da im pripadamo, niko ne dolazi, pa cak ni patronazne sestre. Ne znam sta se desava, niko da dodje i kaze ovo vam je novi lek, ili ovaj mozes da das umesto onog. Niko, niko od kolega da dodje. Oko dva meseca bio nam je i telefon iskljucen - prica medicinska sestra u centru, sa novim poverenikom za izbeglice na opstini Palilula, Blagicom Stojanovic, inace clanom Izvrsnog odbora SO Palilula.

- PIM je izdao prostor 1993, a sa Komesarijatom za izbeglice imamo ugovor do 1998. Od septembra do decembra bilo je nekih kompenzacija, a od januara od Komesarijata ne dobijamo nista. Duguju nam 800.000 dinara. Hranu uglavnom kupujemo sami, dobijamo nesto i od donatora. Ali, kako vreme prolazi, u odnosu na 1993, svega je manje. Posiljkama lekova stalno se nekako gubi trag, a cak je jedan deo posiljke otisao na Pale - kaze Milan Zecevic, upravnik.

U dvoristu stanari prolaze pognutih glava i nose svoje serpice, bez prevelike zelje da o bilo cemu razgovaraju. Beograd u susedstvu, cini se kao jedina “privilegija" ovog kampa.