RADIKALI U VOJVODINI: OD ZVEZDA DO TRNJA

Protiv svih, a ipak s nekima

Srpska radikalna stranka dobija u Vojvodini onoliko glasova koliko joj daju socijalisti i zato moze da deluje samo u okvirima koje joj oni odrede. Trenutno su je zaduzili za rat protiv koalicije “Zajedno" i autonomasa

Mihal Ramac

Pre cetiri godine u zgradi novosadskog “Dnevnika" uprilicen je prijem u cast predsednika Srpske radikalne stranke na kom mu je, u znak priznanja za “istorijske zasluge", urucena ratnicka sablja necijeg dede. Bilo je to vreme socijalisticko-radikalskog braka u ime naroda, vreme kad se deo stanovnika severne pokrajine klanjao samozvanom vojvodi, a manjinski deo plasio nevaljalu decu recima: “Ako ne budes dobar, doci ce Seselj i iselice nas!" Bile su to godine kad je izvesni Rade Leskovac tako cesto svracao u novosadsko dopisnisvo Tanjuga da su ga zvali “gost-urednik".

Oni koji su Vojvodjane smatrali umerenim Lalama bili su iznenadjeni izbornim uspesima radikala u Vojvodini 1992/93. godine. O 1992. ne vredi govoriti, jer je tada demokratska opozicija bojkotovala izbore. Godinu dana kasnije mnogi su bili zgranuti cinjenicom da je svaki cetvrti Novosadjanin glasao za SRS. Jedan ugledni profesor je za to imao zanimljivo objasnjenje: “Vojvodjani ne vole nijednu vlast, ali ne vole ni da budu protiv vlasti. Zato nisu glasali za Milosevica, ali ni protiv njega, vec za onog ko je s njim".

Draze pare nego subare

Uprkos veoma rasirenom uverenju da radikale podrzavaju samo kolonisti i njihovi potomci, Seseljeva stranka dobijala je mnogo glasova i od Srba- starosedelaca, pa i u onim sredinama gde tad jos nije bilo izbeglica. Uzgred, SRS je jedina stranka koja od pocetka ne racuna na glasove nacionalnih manjina i ne krije da nije odusevljena etnickim sastavom pokrajine. U ratno vreme je od toga imala koristi, ali posle rata Lalama je vise do para nego do cetnickih subara. Drugim recima, glavni problem radikala danas je u tome sto ne priznaju Vojvodinu, odnosno sto svojim zalaganjem za jedinstvenu i centralizovanu Srbiju odbijaju i one birace koji nisu za to da Vojvodina bude deo Srbije, ali im smeta neumerno cerupanje njihovog zavicaja.

Na lanjskim izborima radikali su doziveli fijasko u vecini vojvodjanskih opstina. U Novom Sadu su, primerice, dobili devet od 70 odbornickih mesta, u pokrajinskoj skupstini desetak od 120. Na saveznoj listi je, recimo, Maja Gojkovic izabrana zahvaljujuci proporcionalnom sistemu, dok na opstinskim izborima nije prosla, i to u Futogu, nekadasnjem uporistu njene stranke. U Skupstinu APV takodje je usla zahvaljujuci socijalistickoj izmisljotini - tri kandidata u drugom krugu. Ovaj primer navodimo zato sto je rec o potpredsednici SRS i obrazovanoj osobi iz ugledne novosadske porodice, kakvih medju radikalima nema mnogo. Radikali, naime, gube ne samo zbog promene politicke klime, vec i zbog toga sto njihovi kandidati - i tamo gde stranka ima pristalica - retko spadaju u krug cenjenih ljudi. Kad je rec o gospodji Gojkovic, biraci joj pamte i to sto se u Skupstini SFRJ mesecima smeskala sedeci pored Radomana Bozovica, usrecivsi otadzbinu za to vreme izborom Konticeve vlade, najurivanjem Cosica itd.

Devet glasova za svaki kvorum
Iako su u Skupstini Novog Sada spali na samo devet odbornika, radikali trenutno igraju ozbiljnu ulogu. Na poslednjoj sednici, kad se dogodio delimican raspad koalicije “Zajedno", oni su zajedno sa sestoricom socijalista doprineli formiranju novog kvoruma i, na taj nacin, opstanku gradonacelnika i dosadasnje gradske vlade. Koji dan pre toga oni su, uzgred, najavljivali zahtev za smenu Mihajla Svilara, ali su za to imali - samo svojih devet potpisa. Dakle, preostaje im da se slepuju ne samo uz bivse saveznike vec i otcepljeni deo SPO i Cankove autonomase. Pa ko da vise...

Zabrana ucesca na protestima

U vreme zimskih protesta vojvodjanski radikali dobili su iz Beograda strogu naredbu da se ne mesaju u ono sto ih se ne tice. Dakle, da ne zvizde Milosevicevoj izbornoj prevari. Deo stampe je tada objavio i faksimil Seseljevog uputstva nekim opstinskih organizacijama, u kojem se nalaze neposredna saradnja sa socijalistima. Cak i da se radilo o falsifikatu, odgovarajuca direktirva je postojala i zbog nje su, recimo, iz stranke istupili mnogi radikali u Backoj Palanci. Prebega je bilo i drugde. Izborni poraz i ponovno koketiranje sa rezimom prouzrokovali su i odustajanje radikala od zaplasivanja manjina i provociranja na skupovima ostalih, pretezeno autonomaskih stranaka. Jedino u Somboru je u poslednje vreme zabelezen slucaj da je grupa Seseljevih jurisnika ometala skup koalicije “Vojvodina". Nasilnog iseljavanja Hrvata iz Srema, u kojem su aktivisti ili pristalice SRS neposredno ucestvovali, nema od 1995. godine. U Banatu radikali nikad nisu bili narocito jaki, sad su gotovo umukli. U opstinama zapadne i severne Backe su zacutali, kako pod pritiskom vlasti, tako i zbog osipanja redova: sve je manje onih koji su spremni da se brukaju u svojoj sredini izazivanjem i vredjanjem Madjara i drugih manjina, odnosno “madjarona", kako se na njihovom jeziku zovu “manje kvalitetni Srbi".

Plakati izazova

Jedina vojvodjanska opstina u kojoj SRS ima (nategnutu) vecinu jeste Temerin. Tamo radikali vladaju na nacin slican zemunskom: mnogo krupnih reci i jos vise obecanja, u sta spada i najava dodele placeva izbeglicama. Posto je rec o opstini sa velikim brojem madjarskog stanovnistva, verovatno je ona radikalima prepustena radi eksperimenta. Ako zaista krenu da oduzimaju zemlju radi parcelisanja i ako to izazove vece nezadovoljstvo, republicka vlast ce po kratkom postupku smeniti opstinsku; u protivnom, njihovi metodi moci ce se primeniti jos ponegde.

Poslednjih nedelja valjda nema vojvodjanskog sela cije tarabe i zidovi nisu iskiceni slikama nasminkanog predsednickog kandidata koji lici na Seselja iz mladih dana. Svkako nije slucajno da su izlepljene i po onim mestima gde su radikali dobijali malo glasova, ali i tamo gde zive pretezno ili iskljucivo pripadnici nacionalnih manjina. Stoga nije cudno sto opet ozivljava strah kakav je vladao pocetkom devedesetih. Sta ce biti ako nam Milosevic namesti Seselja za predsednika - sve cesce se pitaju nesrbi. Zanimljiva je, mada ne mora biti opsta, pojava da se pomenuti plakati mnogo manje cepaju u manjinskim sredinama: ljudi ce, izgleda, radije trpeti nesto sto im nije po volji nego (bez potrebe) izazivati neprilike.

Kod vecine Vojvodjana, bili pristalice ili protivnici SRS, nikad nije bilo dileme jedino oko porekla Seseljeve stranke. Ovde u (onom) ratu cetnika nije bilo, predratni radikali bili su nesto sasvim drugo u odnosu na ove, pa su ljudi od pocetka znali za koga Seselj radi i kome je potreban. I onih godina kad je u Vojvodini najbolje stajao, samozvani vojvoda nije podrzavan od strane Milosevicevih protivnika, nego od onih koji su verovali da glasanjem za radikale pomazu Slobi da izdrzi u svojoj “istorijskoj misiji". Posto su na predsednickim izborima manjine mahom glasale za Ivana Djurica odnosno Milana Panica, mnogi Srbi smatrali su logicnim da, protivteze radi, glasaju za radikale i Milosevica. Tesko je reci za koga ce se takvi opredeliti ako sadasnji predsednik ne bude u igri, a ako se opet pojavi neko simpatican manjinama. Seselj sigurno racuna upravo na takvu mogucnost.

Samo cepanice
Zanimljiv slucaj prepricava se u jednom sremskom selu. Predsednik odbora SRS, inace poznati kabadahija, maltretirao je sve redom, pa i svoje sunarodnike. Kad ga je jedan komsija prijavio da mu krade drva, u miliciji mu je preporuceno da se snadje. Snalazljivi Sremac je do predvece cepao drva i ostavio ih na dvoristu, tik uz ogradu. Nekoliko cepanica je izbusio, gurnuo u rupu po metak i zakamuflirao je. Sutradan je kod komsije eksplodirao sporet (ili, u nekim pricama, pec). Dosla je milicija, pretresla nekoliko radikalskih kuca i pokupila gomilu “ratnog plena". Kradljivac drva kaznjen je zbog nezakonitog posedovanja vatrenog oruzja.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /