PROF. DR DRAGOLJUB POPOVIC O NACRTU ZAKONA O LOKALNOJ

Parcijalnim resenjima se boljka ne leci

Ovaj dokument se, uz minimalne prepravke, uglavnom drzi postojeceg stanja, pokazujuci svu Vladinu konzervativnost u poimanju nekih stvari, a ne daje odgovor na pitanje da li ce i na pokrajinskom nivou srpska manjina na Kosmetu biti ovako zasticena kao sto se predvidja da to bude u opstinama

“Ceo zakon pokazuje konzervativnost sadasnje Vlade koja zamislja da ce Republika Srbija, odsad pa doveka, izgledati onako kako izgleda", kaze za “Nasu Borbu" profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Dragoljub Popovic, komentarisuci, “na prvu loptu", osnovna resenja Nacrta zakona o lokalnoj samoupravi, koje je pripremila republicka Vlada.

Popovic to obrazlaze, izmedju ostalog, cinjenicom da zakon posebno razradjuje mehanizam samouprave u cetrdesetak opstina u kojima pretezni deo stanovnistva cine nacionalne manjine, s ocitom namerom da manjinski srpski zivalj zastiti od njihove majorizacije, a da pri tom, kako primecuje, ne daje odgovor na pitanje: da li ce i na pokrajinskom nivou srpska manjina biti isto tako zasticena".

Slabo resenje

Osim toga, postavlja se i pitanje, na koje ukazuje Popovic: sta biva kad dva veca koja, po novom, treba da obrazuju skupstine tih opstina (jedno za srpsko- crnogorsko, a drugo za manjinsko stanovnistvo), ni posredstvom specijalne komisije, ne usaglase svoje odluke? U tom slucaju, predvidjeno je da Skupstina Srbije svojim privremenim aktom uredi pitanje o kojem nisu mogla da se usaglase dva veca, a to je, po oceni profesora Dragoljuba Popovica, “slabo resenje, iako na prvi pogled izgleda zgodno i demokraticno, jer se republicka Skupstina u ovom nacrtu zamislja onakvom kakva je danas. Socijalisti misle da ce uvek imati bojkot opozicije i da im se nikad vise niko nece suprotstaviti, pa ce brzo moci da donose akta". A dogadjace se, ukazuje Popovic, da ce se pred poslanicima naci i takva akta, kao sto je, recimo, vodovod u Gnjilanu, i slicni, cisto lokalni propisi, kojima republicki parlament uopste ne bi trebalo da se bavi.

Ne dovodeci u pitanje osnovno resenje sa dvodomim opstinskim skupstinama, jer ono “u nacelu i nije tako lose", profesor Popovic ukazuje da ga prva nece prihvatiti albanska manjina, jer ono nije kompletno. “Vlada i dalje zamislja da ce u Srbiji postojati samo opstine i dve asimetricne pokrajine, od kojih Skupstina Kosmeta uopste i ne radi, jer je suspendovana. Dakle, pokrajinska samouprava na Kosmetu trenutno ne funkcionise. Ako nista drugo, Albanci ce traziti ponovno funkcionisanje Pokrajine da bi pristali na, recimo, ovakva resenja", uveren je profesor Popovic.

- Medjutim, nisu opstine jedine teritorijalne jedinice na koje treba da bude podeljena Srbija. Zapravo, problem je u tome sto Srbija nije jednoobrazno uredjena. Ima jednu pokrajinu na severu, jednu na jugu, grad Beograd sa posebnim statusom, i ono izmedju, za sta niko ne zna sta je. Zato se mora poci drugim putem, da se jednim nacelnim resenjem u sklopu ustavne reforme Srbija regionalizuje. Koliko ce regiona biti o tome treba da odlucuju strucnjaci, a da li ce se bas tako, ili drugacije zvati, nije od presudnog znacaja. Onda bi i pokrajinama trebalo dati samoupravu i mozda ih podeliti na uze jedinice, recimo regione, pa onda dati opstinama.Ovako je veliki skok, jer Vlada ima okruge koji nisu samoupravne jedinice, nego su njene ispostave preko kojih moze efikasno da upravlja. Jedino tako i manjine mogu da nadju za sebe resenja i na drugim nivoima.

Najzad, kaze Popovic, “ne moze Srbija ostati samo sa Narodnom skupstinom. Moramo da imamo dva doma kako bi u onom drugom mogao da se resi izvestan broj problema kao, na primer, da se u njemu omoguci manjini da stavi veto, ili bar da zaustavi, ili odlozi, donosenje nekog zakona koji manjini ne odgovara. To bi moglo da funkcionise kao pravni, a ne samo politicki mehanizam. Osim toga, ako bi albanska manjina, zbog svoje brojnosti, izasla na izbore, ona bi, verovatno, ucestvovala u nekoj koalicionoj vladi".

To su sve samo neki od razloga zbog kojih prof. Dragoljub Popovic smatra da ne moze bolest da se leci na nacin kako je republicka Vlada predlozila. Jer to je, “manje-vise, prepravka postojeceg zakonodavstva". Cak, po njemu, nije presudno ni da li ce se u opstinama preci iz vecinskog u proporcionalni izborni sistem, tim pre sto, kako tvrdi, “proporciodnalni sistem uvek bolje predstavlja manjinu". To ilustruje primerom beogradske opozicione opstine Vracar, u kojoj bi bilo nelogicno da veliki broj glasaca Socijalisticke partije nema nijednog odbornika".

Regionalizacija - karika koja nedostaje
Regionalizacija je, dakle, zakljucuje prof. Dragoljub Popovic, “ona karika koja nedostaje da bi se zavrsila konstrukcija drzavne zgrade". Srbija, iako mala, ima mesovito stanovnistvo i vrlo nezdravu situaciju u kojoj jedna pokrajina funkcionise skoro bez ikakve nadleznosti, a druga nikako, i zato joj je potrebno elasticnije uredjenje. Na primer, trebalo bi je podeliti na nekoliko pokrajina koje, smatra Popovic, za razliku od svog novosadskog kolege prof. Dejana Jance, ne bi bile federalne, vec autonomne jedinice.
Na pitanje u cemu je razlika, nas sagovornik objasnjava da, “zbog sadasnjeg stanja medjunarodnog prava, federalna jedinica moze da se otcepi". Na to ukazuju ne samo jugoslovenski, cehoslovacki ili sovjetski, nego i primer Kvebeka, gde se dva puta vec glasalo o otcepljenju, a jednom ce se to i dogoditi.

Kruta resenja

Profesor Dragoljub Popovic ukazuje i na druge manjkavosti pomenutog Vladinog dokumenta, na koje se mogu, po njegovom sudu, ocekivati i “kritike sa stanovista evropskog poretka". Na primer, kad Vlada govori o “preteznom delu stanovnistva u nacionalno mesovitim sredinama, misli na vecinu od 50 odsto plus jedan. Tako je u Novom Pazaru vecinska muslimanska manjina, a u Priboju, gde takoce zive Muslimani, ali je vecinski srpski zivalj, Muslimani nece imati nikakvu zastitu. Ili, po ovom sistemu bi Albanci u Bujanovcu i Presevu verovatno bili zasticeni, ali tamo gde ih je, recimo, 45 odsto, tu ne bi imali nikakva prava. S druge strane Srbi bi bili zasticeni i kad bi ih bilo samo pet odsto.

Resenje bi, dakle, bilo da zakonodavac predvidi nizi procenat za dobijanje manjinskih prava, recimo 15 ili 25 odsto, ali bi, onda, razresenje sukoba izmedju dva veca u skupstinama opstina morao biti elasticniji. Ovako je, Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi isuvise krut - “ sekao je kao na panju i vec to ce biti predmet kritike", smatra sagovornik “Nase Borbe" prof. dr Dragoljub Popovic

M.Torov

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /