Dug vec u pelenama

Bojana Jager

Duzan i ruzan kao ova drzava. Moderan nacin da drzava ne prizna sopstveni bankrot, da isto tako ne prizna bankrot svojih banaka ili drzavnih i drustvenih preduzeca jeste - javni dug. Sve stvorene obaveze koje neko nema odakle da plati treba da spakuje u javni dug, prenese ih drzavi, a ova potom na grbacu svih svojih podanika, pa da duznici ocisceni i lepo umiveni, a amnestirani od svake odgovornosti, krenu u nove ekonomske pobede.

Predlogu da stara devizna stednja postane javni dug (sto ima rezona jer je za nju garantovala drzava) pridruzuju se ideje da taj tretman dobiju i dugovi i sporna potrazivanja banaka (a to nisu nista drugo nego dugovi privrede) a svetlo dana ugledao je i predlog zakona o pretvaranju agrarnog u javni dug Federacije. Zasto da se isti recept ne primeni i na metalce, i oni su zaduzeni, i na sve sto nosi oznaku drustveno ili drzavno, odnosno nase, a da jedino dugovi gradjana ili grupe gradjana ne dodju u obzir.

Duznicka farsa potvrdjuje cinjenicu da je do sada ovaj rezim (i sistem koji je on ustanovio) ziveo na racun prethodnih generacija i na raubovanju nasledjene imovine, ukljucujuci i onu koju je ova drzava konfiskovala od predratne. Izraubovano je sve - putevi, pruge, elektrane, ustanove drustvenog standarda, drustvena preduzeca su uglavnom pojela svoj kapital itd, a usput, naravno, zivelo se na kredit i na racun nevracanja obaveza, kako prema inostranstvu tako i prema svojim gradjanima.

Sada je red da se curak okrene naopako, pa da se zivi na teret buducih generacija. Sve dugove drzavnih banaka, koje ne smeju da propadnu i njihovih komintenata, drzava ce odloziti na desetak, petnaestak godina i obavezati sadasnje osnovce da ih vrate kako umeju i znaju.

Posto na mladima svet ostaje, mi nasim klincima ostavljamo zaista siroko polje za dokazivanje, da krenu od nule, jer je sve upropasceno, potroseno i zaduzeno. Svaki takav klinac mogao bi u okviru ocigledne nastave da vezba matematiku na sledeci nacin - da pokusa da izracuna koliko ce u “svetloj buducnosti" od preko 24 milijarde maraka duznickih obaveza prema inostranstvu i deviznim stedisama (hajde da preskocimo agrar, potencijalne metalce i ostale komintente) pasti njemu na dusu da zaradi i u ime drzave vrati. Do tada ce vec svi direktori konkretnih preduzeca i banaka i politicari koji su nam krojili guber biti u zasluzenoj solidnoj penziji, a sve Dafiment i trange-frange afere bice odavno zaboravljene.

Ma ko vracao stvorene dugove - mi ili nasa deca - preduslov je uvek isti, da se za to osposobi jugoslovenska privreda. A to je vec prica o ekonomskim reformama. Sto se duze bude odlagala, garanti za javni dug selice se iz osnovne skole u zabaviste.