STA JE POKAZALA ANALIZA O NOSIOCIMA GUBITAKA U JUGOSLOVENSKOJ PRIVREDI PRAVLJENA ZA SVETSKU BANKU

Medju 34 preduzeca, na koja otpada preko 70 odsto lanjskih neto gubitaka ukupne jugoslovenske privrede, nalazi se 21 preduzece iz elektroprivrede, jedno iz proizvodnje nafte i gasa, jedno iz hemijske industrije, a skoro sve su javna preduzeca

Bojana Jager

Duboka kriza nelikvidnosti u jugoslovenskoj privredi posledica je drasticnog pogorsanja finansijske situacije u poslednje tri godine, a rezultirala je manjkom od 41 milijarde dinara dugorocnog kapitala, uglavnom istopljenog u privredi. Pri tome srpska vlada duboko razmislja koja velika preduzeca, pored javnih, da u duhu novog zakona o privatizaciji stavi pod okrilje svojih posebnih programa i vlasnicki i poslovno ih transformise. Ako prouci studiju, koju je izradila grupa domacih ekonomista po narudzbi Svetske banke, sto bi narod rekao - kasce joj se samo - sta je rak rana ukupne privrede i odakle se siri virus gubitaka i nelikvidnosti.

Pomenuta analiza pokazala je da samo 215 preduzeca, a sva spadaju u velika i drustvena, sa gubitkom od 9,3 milijarde dinara, imaju za 600 miliona dinara veci negativni bilans od neto gubitaka (8,7 milijardi dinara) ukupne jugoslovenske privrede u lanjskoj godini. I da nemaju istovremeno ni dinara dobitka, objasnjava dr Jovan Rankovic. U tim preduzecima su skoncentrisani i najveci gubici i najveci nedostatak obrtnih sredstava, s obzirom da im nedostaje 18,6 milijardi dinara dugorocnog kapitala za finansiranje zaliha i osnovnih sredstava. Na njih, dakle, otpada 44 odsto deficita u obrtnim sredstvima cele privrede.

Politicke bajke

Unutar ove kriticne grupe perjanice gubitasa su 34 preduzeca, na koja otpada 50 odsto od lanjskog bruto gubitka jugoslovenske privrede i koja sa 70,7 odsto ucestvuju u neto gubicima privrede. Njihovi gubici teski su 6,18 milijardi dinara, a nedostaje im najmanje deset milijardi dinara dugorocnog kapitala, koji je kroz te gubitke pojeden. U ovoj grupi nalazi se 21 preduzece iz oblasti elektroprivrede, jedno nafte i gasa, jedno iz hemijske industrije, a u pitanju su sve velika preduzeca i skoro sve javna preduzeca, dakle, ona kojima je drzava poslodavac.

Drzava im je odmeravala cene i druge uslove i preko njih je odrzavala lazni standard osiromasenog stanovnistva. U gubicima ovih preduzeca skrivena je i istina o dubini ekonomske recesije. Informacija Elektrodistribucije Vojvodine, na primer, o tome da sada prodaje privredi tek 25 odsto od nekadasnjih kolicina struje, objasnjava koliko su kapaciteti neiskorisceni. U tako kapitalno intenzivnim objektima mali rad ne moze proci bez visokih gubitaka. Istovremeno, treba imati u vidu da su svi domaci kapaciteti ove vrste debelo izraubovani. Rok otpisa opreme je u normalnim prilikama pet do sedam godina, a to je upravo period u kojem se kod kuce nista nije investiralo. I oni kapitalni objekti koji rade, ne samo da se raubuju, vec proizvode skupo i na teret profita.

Apsurd

Resenja, kakva su recimo dotacije, koje je dobila zeleznica, nisu moguca, ne samo zato sto tih para ima manje nego potreba, vec zato sto se sredstva za takve dotacije mogu osigurati samo na teret ostale privrede i njenog uvlacenja u gubitke. Resenje je, istice dr Rankovic, da se zatvori ono sto ne moze da opstane, da se proda ono sto moze da nadje platezno sposobnog kupca i da se privuku strani investitori koji bi preuzeli ovakva preduzeca i osposobili ih da rentabilno posluju. Privatizacija po receptu "Bekovog zakona" je apsurd, jer ce ove firme i dalje malo raditi, produkovati gubitke i gusiti se u nestasici kapitala, tvrdi ovaj ekonomista.