DA LI CE NOVI ZAKON O KONCESIJAMA UBRZATI DOLAZAK STRANOG KAPITALA U SRBIJU

Izuzev u slucajevima kad sama Vlada ima interesa, propisana procedura primorace eventualne koncesionare da na odobrenje posla cekaju godinama, smatra dr Radoje Prica

Sudeci prema prvim ocenama novousvojenog Zakona o koncesijama, Srbiju, kada je u pitanju ulazak stranog kapitala, ocekuje bar 30 godina samoce. To je naime, maksimalan rok na koji se mogu odobriti koncesije, a koje izmedju ostalog mogu biti odobrene za istrazivanje i eksploataciju mineralnih sirovina, izgradnju puteva, pruga, aerodroma, komunalnih objekata, telekomunikacija, ali i koriscenje vec izgradjenih objekata kao i za obavljanje delatnosti od opsteg interesa.

"Zakon je sveobuhvatan i relativno jasan. Moja glavna primedba jeste da je procedura za dobijanje koncesija takva da bi ovaj zakon mogao nazvati zakonom po kome ne bi trebalo da se odobri koncesija", izjavio je za "Nasu Borbu" Radoje Prica, advokat iz Beograda. Prema njegovim recima, prema proceduri propisanoj zakonom, na dobijanje koncesija bi trebalo cekati godinama, a izuzetak ce predstavljati slucajevi kada se radi o posebnom interesu za Vladu Srbije. Prema Zakonu, zainteresovano lice daje Vladi Srbije predlog za davanje koncesije, preko novoformirane Agencije za ulaganja u delatnosti od interesa za Republiku. Agencija, zatim, na osnovu stava Vlade, donosi predlog za donosenje koncesionog akta, koji zatim odobrava Vlada Srbije. Posle sprovedene javne licitacije, Vlada odredjuje koncesionara, sa kojim zatim sklapa Ugovor o koncesiji.

Prevelika ovlascenja Agenciji

"Ovim zakonom je obezbedjena potpuna javnost rada Vlade Republike Srbije", izjavio je Branislav Ivkovic, resorni ministar gradjevine, obrazlazuci zakon u Skupstini Srbije. Ovu tvrdnju potkrepio je cinjenicom da se i akt o koncesiji, kao i odluka o koncesionaru objavljuju u Sluzbenom glasniku Srbije. Upravo na (ne)javnost rada uticace cinjenica da je zamenjen stav po kome akt o koncesiji donosi Narodna skupstina, sadrzanom u nacrtu zakona koji je upucen javnim preduzecima. Kako akt o koncesiji donosi Vlada, javnost ce tako biti obavestena samo o onim predlozima za davanje koncesija koje Vlada oceni pozitivno, ali ne i onom koje ne dobiju prolaznu ocenu. Mogucnost zalbe na odluku Vlade nije predvidjena.

Objekti koje koriste Javna komunalna preduzeca, ciji je osnivac drzava, ili lokalna samouprava, kao i sama preduzeca, mogu, kako stoji u Zakonu, biti data u koncesiju, samo ukoliko se utvrdi da nisu korisceni racionalno.

"Sta znaci racionalno poslovanje? Ta preduzeca mogu i poslovati racionalno, ali da nemaju sredstava da svoje poslovanje unaprede", tvrdi Prica. Kako racionalnost poslovanja utvrdjuje Vlada ili Agencija koja moze dati i negativan predlog o davanju u koncesiju, nije iskljuceno da ce se ovo narocito negativno odraziti na javna komunalna preduzeca u gradovima gde je pobedila koalicija "Zajedno".

Interesovanje za ulazak stranog kapitala u Srbiju, putem koncesija, prema izjavi ministra Ivkovica postoji, jer je u prethodnih godinu i po dana Vlada Srbije imala kontakte sa predstavnicima firmi iz Amerike, Grcke, Francuske, i Italije. U tim "informativnim rezgovorima", ucestvovale su kako velike firme koje su putem koncesija angazovane u drugim zemljama, tako i one "neozbiljne".

Zakon nije dovoljan

Tako je Ceska, koja nema zakon o koncesijama, privukla vise milijardi dolara direktnih investicija, a Bugarska, kao zemlja visokog rizika, iako sa prilicno dobrim zakonskim resenjima, vrlo malo.

"Zakon sam po sebi nije garancija da ce koncesija i biti", tvrdi Prica. Prema njegovim recima, ni Zakon o koncesijama iz 1990. godine, cije su neke odredbe proglasene neustavnim, nije sam po sebi predstavljao prepreku da se zakljuce ugovori o koncesijama.

O ocekivanjima Vlade u donosenju finansijskih efekata ovog Zakona, najvise govori izjava Oskara Kovaca, koji je podsetio da je "koncesija izuzetak u privrednom sistemu i da nece postati glavni oblik privredjivanja stranaca u Jugoslaviji, s obzirom da je vezana samo za ono sto je u vlasnistvu drzave."

Rade Repija