OSNIVANJEM SAVETA ZA EKONOMSKE REFORME GO SPS POMERENO TEZISTE ODLUCIVANJA O POLITICKOM PITANJU "BROJ DVA"

Strogo kontrolisani "reformski" pomaci

Posle saopstenja iz kabineta predsednika Srbije da nema skretanja sa kursa reformi", sukobi u SPS oko tempa privatizacije nastavili da tinjaju. Osnivanjem Saveta onemoguceno "reformsko izletanje" koje prethodno partijski nije overeno

"Najvaznije je da na zakonu rade svi oni koji su predvidjeni za ovaj posao" rekao je "Gradjaninu" dr Oskar Kovac, izbegavajuci da direktno odgovori na pitanje da li je u sukobu sa ministrom za privatizaciju Milanom Bekom, i negirajuci da u SPS postoje podele oko toga kojim tempom treba uci u reforme.

Izjava dr Kovaca jedna je iz serijala kojim se opovrgava sukob kojeg je evidentno bilo (i o kojem je javno progovorio samo potpredsednik Svetozar Krstic), i koji i dalje tinja uprkos saopstenju sa najviseg mesta da "sa reformskog kursa nema (levog) skretanja". Ne samo da su tokom prosle nedelje konsultacije kod predsednika Srbije i premijera Mirka Marjanovica nastavljene (uporedo sa ponovnim startom pisanja radne verzije zakona) vec je za to vreme nastala i nova preraspodela u emitovanju reformskih impulsa iz vladajuce partije.

U petak je svoj prvi sastanak odrzao Savet za ekonomske reforme GO SPS (ciji je clan i dr Oskar Kovac) koji bi trebalo da "koordinira sve reformske zahteve", "ad hok" stvoreno telo za koje se ne zna da li ce preuzeti i vec postojece partijske zadatke Ekonomskog odbora SPS. S obzirom da je za predsednika Saveta izabran Dusan Matkovic, a kao jedan od clanova i drugi glavni ideolog socijalista Milorad Vucelic, ocito je da je teziste odlucivanja o tempu reforme izmesteno iz Ministarstva za privatizaciju (kome je prvobitno precutno taj posao bezuslovno poveren) i da je ministar Milan Beko iz tog sastava izostavljen.

Vise glava pravovernije misli

"Ne moze jednom coveku da bude povereno da odlucuje o takvim stvarima", izjavio je jedan clan Saveta, nenaklonjen ministru za privatizaciju. Slican otklon, ako se cita izmedju redova, ucinio je i Dusan Matkovic koji je, prema informaciji Tanjuga "posebno naglasio da Savet nece preuzimati nicije nadleznosti, ali ce prioritetan zadatak biti da se usvoje i dosledno primenjuju svi reformski zadaci". Na jedno direktno novinarsko pitanje, sta bi trebalo promeniti u radnoj verziji zakona o privatizaciji Matkovic je samo kratko rekao da bi ga trebalo "upodobiti realnosti", a na sledece pitanje, sta se pod tim podrazumeva, odgovorio tautologijom "realnost je realnost".

Iako je nekoliko puta pomenut kao kljucna rampa Ekonomski odbor SPS jos nije zakazan, niti je u ovom trenutku jasno da li ce se pomenutim zakonom baviti ovaj odbor, ili novi Savet.

U svakom slucaju Savet Socijalisticke partije Srbije postao je preteca najavljivanog pa demantovanog saveza levih snaga, jer je u njemu postignuto jedinstvo SPS, JUL (Nebojsa Maljkovic, Borislav Vukovic) pa i nestranackih clanova (Danko Djunic). Suprotno tome, relativno lako bi se dalo nabrojati ko je na kojoj uslovno receno "reformskoj strani", od cega ce i zavisiti dalji stavovi oko ovog politickog pitanja "broj dva". Na jednom sastanku u uzem politickom sastavu, glasanje "za" i "protiv" koncepta ubrzanih reformi proslo je sa rezultatom "pet prema tri", ali su obe grupe glasaca nastavile da intenzivno rade na promovisanju svojih ideja.

Sporedni manevri

Splet svih tih dogadjaja pa cak i kasnije demantovano nagadjanje stampe da je ministar za privatizaciju nudio cak i ostavku, stvorili su u odsustvu bilo kakve konkurencije, ministru Beku oreol reformiste. Taj imidz, stecen je, paradoksalno, podjednakim trudom i opozicije i socijalista "tvrdje struje" , na jednoj strani samom cinjenicom da je pitanje privatizacije posle kratkotrajnog uzbudjenja postalo za Koaliciju "Zajedno" efemerno, a njeni ugledni clanovi ili istomisljenici iskrenog reformskog opredeljenja (poput dr Ljubomira Madzara ili dr Miroljuba Labusa) potisnuti, i na drugoj strani, do te mere staromodnim vokabularom "antireformske struje" socijalista, da je cak i predsedniku Srbije koji je do reforme iskljucivo drzao kao do poze, a ne sustine, insistiranje na drustvenoj svojini, zazvucalo politicki neprobitacno.

Potpuno pasiviziranje opozicije i odsustvo bilo kakvih izjava na temu reforme (izuzev dva reagovanja ekonomskih odbora DS i DSS povodom politickog zapleta oko radne verzije zakona o privatizaciji), ucinili su da je SPS cak i uz sve repove ovog tinjajuceg sukoba u sopstvenim redovima, postala, ono sto nikad nije bila - nosilac reformi.

Podela "reformsko" - "antireformsko" sada se odigrava u jednom zatvorenom krugu vladajuce partije i njenih koalicionih partnera od kojih jedan, manje vazan, kakav je Nova demokratija i dalje insistira na obaveznosti privatizacije, a drugi, JUL, ima u svojim redovima, clanove apsolutno nespojivih stavova: od Nebojse Maljkovica (za koga neki neutralni slusaoci i osvedoceni reformisti tvrde da mu je svaka rec na mestu) do Aleksandra Vulina koji je, bar po svojim skorijim istupima, verovatno vise prijao uhu dr Oskara Kovaca i clanova SANU.

Ministru za privatizaciju Milanu Beku takav odnos snaga i dalje daje mogucnost za, na prvi pogled, sporedne manevre (kad je vec onaj glavni sa obaveznoscu privatizacije propao), i podgradjivanje "reformskog kursa". Jedan od takvih poteza je sklapanje sporazuma sa britanskim fondom "Nou Hau" koji je specijalizovan za davanje tehnicke pomoci zemljama u procesu privatizacije (nesretno uprilicen u jeku jos jednog skandala u kojem su glavni akteri britanski politicari i predsednik Srbije).

Tehnicka brojka

Uprkos nesumnjivo uocljivom angazmanu britanskih kompanija na vaznim ekonomskim temama u Srbiji, taj fond, naime, prvo je izabrao Crnu Goru kao daleko reformskiju republiku i, tokom izrade plana privatizacije crnogorske vlade, insistirao na tome da drzavni fondovi brzo rasprodaju akcije, ili uvedu vaucere. Koliko je poznato fond se nije odrekao svojih stavova, pa je za ocekivati da ce kao spoljni, nepartijski i strucni faktor pomoci da socijalisti steknu bolje misljenje o brzini ovog procesa.

Ministarstvo bi trebalo da dobije tehnicku pomoc i preko "Beofinesta", Agencije za razvoj koju su osnovale Beobanka i Finest (uz pomoc italijanske vlade) i ciji bi domen za pocetak trebalo da bude (izmedju ostalog) i vlasnicka transformacija domacih preduzeca interesantnih za italijansku stranu (na primer u poljoprivredi). Treci i mozda najvazniji partner vlade Srbije i samog ministarstva je "Delojt Tus" koji je u poslednje vreme poceo da pojacava svoju ekipu u Jugoslaviji i koji ce ocito imati znacajnu ulogu u restrukturiranju i pripremanju za privatizaciju nekih velikih sistema u Srbiji.

Ekipa "Nase Borbe"

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /