Nenadlezni za sebe

Zuzana Serences

Predsednik vojvodjanske skupstine konacno je javno priznao da institucija kojoj predsedava ne samo da nije nadlezna za Vojvodinu, vec da ne sme da ima ni sopstveno misljenje. A i sto bi imala misljenje kada su oni u Beogradu pametniji! Jer, kaze celnik pokrajinskog parlamenta, politicka ocena poslanika u Skupstini Vojvodine nema vecu politicku snagu od ocene koju moze dati Narodna skupstina. Citaj - sto bi onda i imali ovde i misljenje, a nedajboze - neke predloge.

Elem: prvi covek Skupstine Vojvodine dr Zivorad Smiljanic odaslao je poslanickoj grupi koalicije "Vojvodina" do kraja nedvosmislen odgovor: da ne postoje ustavne, zakonske, statutarne i druge normativne pretpostavke (moralne se ne pominju, kao ni zdravorazumske) da bi poslanici ovog doma mogli pred sobom da imaju dnevni red koji ukljucuje i raspravu o najnoviji, kartografskim akcijama "vojvode zemunskog" po sremskim i staropazovackim selima. Pozvao se naime na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i republicku nadleznost za pitanje prekrajanja teritorija.

Poslanicka grupa koalicije "Vojvodina", naravno, zna da stvari sa nadleznostima zaista tako stoje. To je uostalom i razlog njenog postojanja i okosnica politickog angazmana. Zna medjutim jos nesto, sto izgleda celnik ove skupstine i poslanici u njemu bliskim klubovima ocito gube iz vida. A, to je da makar i u takvom stanju stvari sa nadleznostima jos nikom nije palo na um, ili nije smeo da zapise kako nema normativnih pretpostavki da vojvodjanska skupstina barem izrekne svoje misljenje o necemu, pa i da predlozi Skupstini Srbije nesto. Uostalom, u bivsem mandatu ovaj dom se zaista i "osmelio" da u Beograd uputi cak (!) tridesetak predloga. I nije druga prica, nego upravo ista ova, sto joj docnije, na samom kraju mandata nije cak ni odgovoreno o sudbini njenih predloga. Niti je ona smatrala za potrebno da se zapita sta je sa njima.

Tri celna vojvodjanska politicka funkcionera glatko su mogla da ocute stranacno otvoreno pismo i poziv da se izjasne o teritorijalnom prekrajanju Vojvodine, koju mnogi oprezniji posmatraci dozivljavaju kao najavu rasprodaje vojvodjanskih njiva i novu kolonizaciju. Predsednik skupstine nije imao kud, morao je da se izjasni. I - odbio je da se svi u skupstini izjasne, izreknu misljenje. Dodje mu to kao kada bi predsednik skupstine, u slucaju da mu u stan upadnu geometri da premere jednu od soba sa namerom da je prikljuce drugom stanu - odbio da se izjasni. Cekajuci da kucni savet kaze svoje. Pa mozda i da to "tako treba".