STRUCNJACI INSTITUTA ZA SPOLJNU TRGOVINU UPOZORAVAJU NA MALAKSAVANJE UVOZA

Ukoliko se ne obezbede dodatni izvori za finansiranje uvoza postoji rizik njegove dalje redukcije. Nepovoljni rezultati razmene sa EU. Za cetiri meseca izvoz u Kinu 4,4 miliona dolara

Tendencija pada uvoza u aprilu preneta je i na maj (i dobija izgleda dugorocni karakter), jer nema dovoljno deviznih sredstava za placanje vecih nabavki iz sveta. Sredstva na racunima se smanjuju i zbog umanjenog deviznog priliva od izvoznih poslova. Takvo malaksavanje uvoza daje podstrek domacim monopolistima da razmisljaju o porastu cena, sto se trenutno sprecava restriktivnom monetarnom politikom i intervencijama na deviznom trzistu.

Cena toga i odrzavanja deviznog kursa je topljenje i onako skromnih deviznih rezervi, a podaci sa deviznog trzista pokazuju da je na njemu Centralna banka prodala vise nego sto je uspela da otkupi deviznih sredstava. Ukoliko se ne obezbede dodatni izvori finansiranja uvoza (a za sada se ne vidi odakle) postoji rizik da se nastavi redukcija uvoza, sto ce se u krajnjem slucaju odraziti na tempo industrijske proizvodnje i samog izvoza. Istovremeno, porasce i pritisci za korekciju deviznog kursa, izjavio je dr Radovan Kovacevic, direktor Intituta za spoljnu trgovinu, prilikom prezentacije "Belog biltena".

Po njegovim recima, za sada jos nije doslo do ove negativne povratne sprege. Objasnjenje, mozda, lezi u tome sto uvoznici jos uvek imaju interesa da na monopolizovanom domacem trzistu zaradjuju na uvozu preko visih domacih cena. A posto u uvozu i dalje dominiraju sirovine i repromaterijali, mada je vec zabrinjavajuci pad uvoza upravo ovih roba sa trzista razvijenih zemalja, jos uvek po tom osnovu nije doslo do veceg smanjenja proizvodnje. Ali je ipak jasno da se suzavanju spoljnotrgovinskog deficita sa razvijenim zemljama na bazi kresanja uvoza ne treba previse radovati.

U tom svetlu valja gledati i na izvozne sanse privrede na trzite EU, nakon vracanja trgovinskih povlastica. Nije problem samo u pitanju sta jugoslovenska privreda moze da ponudi ovom trzistu, s obzirom na strukturu svog izvoza u kojem dominiraju sirovine, repromaterijali i industrijski proizvodi nizeg stepena prerade, kao i na cinjenicu da kod kuce nije mnogo ucinjeno da se zadovolje evropske norme, standardi i zahtevi za odredjenim kvalitetom. Uz sve to domaci izvoznici mogu vrlo brzo da shvate kako su bivse jugorepublike u dobroj meri ili potpuno istrosile zajednicke ovogodisnje kontigente za bescarinski uvoz, sto znaci da ce i dalje morati da izvoze uz negativne uslove koji su vazili i pre donosenja odluke EU. Prostora ima za tekstil i izvoz juneceg mesa, gde je odredjen ekskluzivni kontigent za SRJ. Imajuci sve to u vidu postaje sve urgentnija potreba da se sacini dugorocna izvozna strategija zemlje, istice dr Kovacevic.

Zvanicno citirana velika sansa da se na trziste EU vratimo sa povecanim izvozom poljoprivrednih proizvoda, gledana u svetlu cetvoromesecnih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni sektora poljoprivrede i prehrambenih proizvoda, izgleda ovako. Taj sektor belezi upravo obrnuta kretanja od ostale privrede - izvoz stagnira, ali uvoz raste. Izvezeno je robe za 147,6 miliona dolara, a uvezeno u vrednosti od 197,5 miliona dolara, sto znaci da je kod proizvoda poljoprivredno- prehrambenog porekla ostvaren deficit od 49,9 miliona dolara. Pri tom, svi proizvodi, cak i oni strateski izvozni aduti, poput malina (sa uvozom od 272 tone) i visanja (uvoz od 40 tona) nalaze se na uvoznoj listi u prva cetiri meseca ove godine.

Konkretno, deficit je ostvaren kod vina i alkoholnih pica, stoke i preradjevina, voca i preradjevina, zita, secera i konditorskih proizvoda, a jedino duvanska industrija belezi u razmeni sa svetom suficit od 24,6 miliona dolara. To dokazuje koliko je statistika smesna kada treba da uhvati stvari, koje se mogu karakterisati kao drzavno dozvoljeni sverc. Autori "Belog biltena" pri tom isticu da koriste samo zvanicne podatke i ne mogu da odgovore odakle je drugacije podatke pokupio Mihalj Kertes kad je nedavno optuzio duvansku industriju.

A kako (lose) stoji barter aranzman s Kinom moze se zakljuciti i iz zvanicnih podataka: u prva cetiri ovogodisnja meseca na izvoznoj listi Kina zauzima 24. mesto i tu smo prodali proizvode u vrednosti od svega 4,4 miliona dolara, a na uvoznoj na 19. mestu, sa uvozom od dvadesetak miliona dolara.

Bojana Jager