CLANOVI RADNE GRUPE NE SLAZU SE OKO TOGA DA LI JE NOVI PREDLOG ZAKONA O STAROJ DEVIZNOJ STEDNJI USAGLASEN

Isplate u novom veku

Cak 80 odsto stedisa su ljudi stariji od 75 godina pa se postavlja pitanje da li ce doziveti isplatu za 13 godina. Ako se dug izmesti iz banaka to ce kod stedisa stvoriti utisak da banke nisu bile sposobne da im vrate pare

- Pa ovo je skandal! Lepo smo se dogovorili da nista ne iznosimo u javnost dok se posao ne zavrsi, a ovamo svi clanovi tima daju po nekome izjave. Posle se cudimo kad stedise docekaju predlog na noz jos pre nego sto je i usvojen - rekao nam je, sav rezigniran, jedan od clanova radne grupe koja je bila zaduzena za izradu novog Predloga zakona o staroj deviznoj stednji, posto su glavne odredbe vec procurile u javnost. Ovaj nas sagovornik tvrdi da konacna verzija jos nije usvojena i da pojedini clanovi tima, prevremenim plasiranjem u javnost, zele da "proguraju" svoje predloge.

Prema verziji koja se upravo ovih dana usaglasava, planirano je da se stedisama sa ulozima do 5.000 maraka novac isplati u roku od narednih pet godina, s tim sto bi po 100 maraka dobili odmah po usvajanju Zakona. Ova odredba je, tvrdi nas izvor, u stvari najspornija, jer je za platezne mogucnosti zemlje i to preveliki izdatak. Prema informaciji agencije "Beta", rec je o sumi od 271,8 miliona maraka, posto ima 2.718.000 ovakvih stednih knjizica. Tako se moze dogoditi da taj deo bude i promenjen. Stedisama sa ulozima vecim od 5.000 maraka, ovi ulozi ce biti pretvoreni u obveznice naplative u roku od 13 godina, s tim sto je prve tri godine grejs period u kome nece biti isplacivana glavnica, vec samo kamate. Dug ce, dakle, biti isplacen u roku od deset godina posle toga, u jednakim godisnjim ratama.

Ko ce docekati isplatu

Ovog puta je predvidjeno, kao sto smo vec pisali, da se krupnijim stedisama ponude akcije drzavnih i drustvenih preduzeca u procesu privatizacije, u zamenu za njihove stedne uloge, kao i drzavna imovina - nekretnine, umetnicka dela, prevozna sredstva i drugo. Ovaj predlog nije nov, figurirao je u jednom od prethodnih predloga zakona o staroj stednji, ali je u tisini i po kratkom postupku jednostavno izbrisan. Kako su nam predlagaci tada tvrdili, drzava zapravo nije bila spremna da dug starim stedisama zaista i vrati. Sada se situacija promenila, jer je jedan od uslova za povratak Jugoslavije u svetske finansijske institucije izmirivanje obaveza drzave prema stanovnistvu. Zato je ova varijanta ponovo aktivirana, jer spada u red najrealnijih izvora za vracanje duga stedisama, posto je novac odavno potrosen, a novi je vrlo tesko zaraditi, cak i u narednih 13 godina, kaze jedan od nasih sagovornika iz redova predlagaca ove nove verzije Zakona.

Problem sa starim stedisama je i u tome sto su one to i u bukvalnom smislu reci - prema nekim procenama, cak 80 odsto starih deviznih stedisa su ljudi stariji od 75 godina, tako da zvuci gotovo neumesno obecavati im isplatu dugova za 13 godina. S druge strane, najveci deo stedisa, cak iznad 90 procenata, pripada kategoriji takozvanih sitnih stedisa, sa ulozima ispod 5.000 maraka, tako da ce njima ulozi biti isplaceni u kracem roku, za pet godina. Mada je vec sada sasvim poznato da se stedisama ovi predlozi nece dopasti, sto su predstavnici brojnih udruzenja vec javno potvrdili, pogotovu kada se ima u vidu njihova alergija na sam termin obveznice i javni dug, jedan od predlagaca tvrdi da drugog nacina nije bilo, i da je posebno nerealno insistirati na isplatama odmah i u gotovini, kad je jasno da drzava nema para ni za tekuce obaveze, "sto svedoce strajkovi na sve stane".

I "Dafiment" stednja obuhvacena zakonom
Novina u ovom Predlogu zakona o staroj deviznoj stednji jeste preuzimanje obaveza i stedisa Dafiment banke, sto je do sada odbacivano kao "vruc krompir". Ovog puta ova kategorija stedisa moze se nadati isplatama pod istim uslovima kao i stare stedise, sto znaci da moraju zaboraviti one astronomske kamate. Stedise Jugoskandika nisu usle u kombinaciju jer je ta firma otisla pod stecaj, a i gazda Jezda je, za razliku od Dafine, pobegao.

Negativan efekat za banke

Donekle paradoksalno, medjutim, zvuci sadasnje neraspolozenje cak i pojedinih banaka da se iz njihovih bilansa izvuku dugovi po osnovu stare devizne stednje i prenesu na drzavu kad se ima u vidu da su se prethodnih godina "ubijale" dokazujuci da to nije njihov, vec dug drzave.

Jedan od bankara koji se sada protivi tom resenju ovako to objasnjava: "Nije sporno da je drzava odgovorna za ovaj dug, jer su banke prikupljene devize svojevremeno deponovale u Narodnu banku (istina, dobile su protivvrednost u dinarima za plasmane privredi), ali je sporno, iz psiholoskih razloga, da se sada ovaj dug formalno izvuce iz banaka i prenese na drzavu.

Time ce se defakto kod stedisa stvoriti utisak da banke nisu bile sposobne da im vrate pare, sto ce imati dalekosezne negativne posledice na eventualno prikupljanje buduce, nove stednje. Kako ocekivati da neko ponovo ulozi u banku kad ona nije bila u stanju da vrati ni stari dug. Stedisu ne zanima i nije u stanju da ulazi u to ko je kome, izmedju drzave i banaka, sta duzan i po kom osnovu". Drugi problem, kaze nas sagovornik, jeste pitanje sta ce u bilansima banaka uopste ostati posle najavljene transformacije - kad se izvuce stara stednja, kad dugovi i sporna potrazivanja predju u novoformirane agencije, od dobrog broja drzavnih banaka ostace samo ljustura.

Biljana M. Stepanovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /