TRAGOM VESTI O PRIPREMI ORUZANOG OTPORA MESTANA ZEMUNSKIH SELA SESELJEVOJ "RENACIONALIZACIJI"

Petrovcic. - Tragom informacije da su se mestani nekoliko zemunskih sela "ostavili pluga i motike i latili oruzja" ne bi li odbranili svoju imovinu "od nasrtaja Vojislava Seselja i njegovih saradnika", reporter "Nase Borbe" otisao je na lice mesta. Vozeci se delimicno ruiniranim "donjosremackim" putem, osmatramo okolni teren, uglavnom njive i pasnjake, trazeci pogledima naoruzane "cuvare imanja". Osim nekoliko radnika u polju i helikoptera MUP Srbije koji cas lebdi, cas nisko, sa ostrim zaokretima, leti iznad pustih njiva, pored puta i u poljima ne vidimo nikoga drugog. Krecuci se katkad brzinom od svega tridesetak na sat, stizemo do Petrovcica.

Prvi kontakt sa nekolicinom mestana zatecenih kako sede ispod strehe, zaklonjeni od vrelog majskog sunca, uspostavljen je teze nego obicno. Velika je opreznost i sumnjicavost u prvom pokusaju uspostavljanja komunikacije. "Mislili smo da si radikal", objasnjava jedan od prisutnih, posto se uverio da razgovara sa novinarom. "Znas, moramo biti na oprezu", nastavlja sagovornik, "jer od njih mozemo ocekivati sve". Na pitanje na koga misle kada kazu "njih", odgovara: - Na radikale! Oni hoce da nam oduzmu zemlju, ali mi im to necemo dozvoliti!

U nastavku razgovora dolazimo do saznanja: narod u ovom podrucju pocinje da se deli ili je - preciznije receno - vec podeljen na dve strane. Na jednoj su clanovi i simpatizeri SPS, SPO, DS, ali i politicki neopredeljeni i (za sve drugo, osim za svoj zivot) nezainteresovani mestani... Na drugoj su, prema njihovim recima - "radikali"... Objasnjavaju nam da se osecaju ugrozenim od strane novih vlasti opstine Zemun, koja hoce po svaku cenu da im uzme zemlju, proda je, uzme novac, bez plana naseli novopridosle stanovnike, mahom izbegle sa prostora "sa one strane Drine"... Argumenti se nizu jedan za drugim. Nemoguce je slusati samo jednog sagovornika. Neki unutrasnji impuls im jednostavno ne dozvoljava da se obuzdaju i ne govore "uglas".

Vracamo se na prvobitno postavljeno pitanje o "podmazanom oruzju" i "naoruzanim strazama", kao organizovanom pokusaju odupiranja Seseljevoj "renacionalizaciji" zemljisnih poseda. - Ne znam o kakvom oruzju govorite - odgovara jedan od mestana, "prvi i najjaci u selu", reklo bi se. - Mi necemo ni sa kim da se bijemo! Mi smo miroljubivi i nikoga ne diramo. Ako mislite na licno naoruzanje... nije da ga nemamo. Ukoliko dodju geometri ili ne znam ni ja ko drugi, mi smo se pripremili. Isteracemo na puteve traktore i ostalu mehanizaciju, a za dalje cemo da vidimo - bio je najprecizniji odgovor koji se na ovo pitanje mogao dobiti... Usput, saznajemo da je i u drugim selima situacija slicna, s tom razlikom sto se odnos "nas i njih" od mesta do mesta razlikuje. U Becmenu, na primer, gde, prema recima sagovornika, "ima vise njihovih", prodato je oko pedeset placeva, a otpora, pri tom, nije bilo...

M. Milunovic