EKSPERTSKI TIM IZACI CE U NAREDNIH DESET DANA S NACRTOM ZAKONA O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI

Ukoliko su preduzeca u poslovni fond unela objekte gradjene parama drustvenog standarda, i oni ce biti predmet privatizacije. Autori zakona potpuno odustali od obaveznosti i pristali na redefinisanje pozicije Akcijskog fonda

Minulog vikenda ekspertski tim prosao je "jednu ruku" u radu na srpskom zakonu o svojinskoj transformaciji, a to znaci da su sumirane primedbe iz javne rasprave i predlozena resenja koja bi trebalo da se ugrade u sam Nacrt zakona. Do kraja ove nedelje trebalo bi da bude srocen novi koncept njegove radne verzije. Kuriozitet je svakako da ce se u istom roku odrzati i rasprava u Privrednoj komori Srbije, zakazana pa otkazana u "doba sumnji".

Taj privrednicki skup treba u stvari da stavi tacku na "I" javne rasprave i valjda da pokaze da kolebanja nije ni bilo, ali cinjenica je da ce se zeleno svetlo od privrednika traziti tek posto je prava javna rasprava fakticki okoncana, a nova verzija zakona napisana. Nakon toga, definitivni Nacrt zakona o privatizaciji "proputovace" kroz republicka ministarstva i kad prodje Vladu Srbije, u junu naci ce se i pred republickim parlamentom.

Iz ovog Zakona, smatraju eksperti a saznaje "Nasa Borba", treba iskljuciti neprofitabilne organizacije, zatim sve finansijske organizacije (banke i osiguranje) i gradjevinsko zemljiste, a razjasnjen je i status objekata gradjenih parama drustvenog standarda - ukoliko ih je preduzece unelo u poslovni fond ti objekti ce biti predmet privatizacije, u suprotnom slucaju ne. Predlaze se da i naslednici prvog reda budu iskljuceni iz ovog zakona, jer bi to suvise komplikovalo ceo proces, ali su zato u privatizaciju ukljuceni poljoprivrednici (kao i ostali radnici), srazmerno vremenu koliko su uplacivali socijalno osiguranje.

Neophodna saglasnost preduzeca

Ukljucivanje stare devizne stedenje, kako je u javnoj raspravi trazeno, vec u prvi krug privatizacije u preduzecu naci ce, takodje, drugacije mesto u zakonu i za sada su data alternativna resenja, oko kojih se jos nije opredelio ni sam ekspertski tim. Jedna od alternativa je da stedise dobiju obveznice Centralne banke, sa kojima bi drzavi placale akcije u odabranim preduzecima. Oko ovih resenja bice jos rasprave, a videce se i sta ce po pitanju devizne stednje predloziti posebna komisija Savezne vlade, koja treba uskoro da ponudi svoje nacelno resenje.

Akcijski fond dobice drugaciju tezinu nego u Prvoj radnoj verziji zakona i mada mu to ime, verovatno, nece ostati trebalo bi da ima status Fonda drzavne imovine. Ipak, ideja da se u ovaj Fond, u skladu s njegovom drugacijom namenom, slije i 25 odsto sredstava dobijenih od privatizacije drustvenih preduzeca, za sada nije prosla, sto znaci da ostaje to da neprodate akcije preduzeca prelaze na prodaju kroz ovaj Fond. Medjutim, prema recima dr Vasiljevica, menjace se rezim raspolaganja sa tim akcijama i to tako sto ce Fond akcije plasirati uz saglasnost i saradnju s preduzecima.

Ravnoteza ustupaka

Kada se sve sabere ispada da je neka ravnoteza ustupaka i protivustupaka postignuta. Zvanicno se tvrdi da se od osnovnog zakonskog koncepta ne odstupa i da ce se oko 80 odsto sadrzaja Prve radne verzije naci i u Drugoj, ali je ipak primetno da su i autori zakona o privatizaciji morali u po necemu da odstupe.

Najpre, odustali su potpuno od zalaganja za obaveznost privatizacije, zatim pristali su da primena zakona bude od jeseni i na kraju sa oduzimanjem prava Akcijskom fondu da samostalno raspolaze sa akcijama preduzeca objektivno se stvara mogucnost da rastanak s drustvenom svojinom bude tezi. Kolika ce ona biti, videce se upravo kad se do kraja definisu ovi clanovi zakona.

B. Jager