DA LI CE IZBORNI USLOVI BITI RAVNOPRAVNI POVODOM NAGOVESTAJA DA SPS U TAJNOSTI PRIPREMA NOVE IZBORNE ZAKONE

Redosled poteza koje vuku socijalisti dezavuise dogovore - umesto da zakljucke panel-sesija pretoce u propise, utisak je da propisima hoce da preteknu dogovore

Uveravanja socijalista da ce zakljucci panel-sesija biti obavezujuci, jos nisu dobila potvrdu u praksi. Za ocekivati je da ce zajednicki stavovi ucesnika ovih debata, koje se pogresno poistovecuju sa okruglim stolovima, biti pretocena u zakone. Medjutim, koliko se moglo razabrati iz nekoliko, blago receno, nedovrsenih rasprava, jos nisu pretresena izborna pravila, a vec se, istina nezvanicno, najavljuju nova zakonska resenja, od kojih najvece iznenadjenje predstavlja uvodjenje proporcionalnog sistema za lokalne izbore, uz cenzus od pet odsto, sto je u suprotnosti sa opsteproklamovanim nacelom da u opstinama, gde se svi medjusobno poznaju, treba birati ljude, a ne stranke.

Proporcionalni lokalni izbori

Ideja, istina, nije od juce. O njoj je jos zimus, iza zatvorenih vrata, pripremajuci sasvim nov zakon o lokalnoj samoupravi, "ozbiljno razmisljala" Vladina ekspertska grupa (koju, koliko je poznato, vodi prof Ratko Markovic, a cije poslove, otkako je postao ministar za lokalnu samoupravu, objedinjuje Zoran Modrinic). Samo je cekala pogodan trenutak kada ce to i obelodaniti.

Taj trenutak, izgleda, jos nije stigao, pa se samo nezvanicno moze cuti da je tome razlog bilo, i ostalo, Kosovo, jer se jos ne zna kako lokalna pitanja tamo urediti. Ocekuje se da bi Vlada mozda vec ove sedmice mogla stvar da prelomi i da zakonski predlog, na kome se radi skoro pune tri godine, pusti u proceduru. U tom slucaju, on bi, ako se pitaju clanovi ekspertske grupe, mogao da se nadje vec na predstojecoj majskoj sednici Skupstine Srbije, u paketu sa jos nekim aktima kojima se uredjuju izborni uslovi (na primer o informisanju).

Razlog vise za sumnju da bi se vlast, prethodno, uopste obratila drugima za misljenje. Ako bi to i ucinila, to bi bila cista formalnost. Na to ukazuje i dosadasnji redosled poteza koje je vukla, dezavuisuci prethodne dogovore. Primera radi, zajednicki je zakljucak na jednoj od poslednjih panel-sesija bio da se utvrdjeni osnovni principi o ulozi medija u izbornom procesu pretoce u pravila, a pravila u propise. Medjutim, resorni ministar, Radmila Milentijevic, vec je najavila konacnu verziju novog zakona o informisanju za predstojecu majsku sednicu republickog parlamenta, a da jos ta pravila nisu utvrdjena. Moguce je da ce kasnije naci sebi mesto u nekom drugom zakonu, ili zasebnom, "pozitivnom" propisu.

Stoga se o pravim namerama socijalista, bar kad se o ulozi medija u izbornom procesu radi, moze samo nagadjati na osnovu sturih panel-rasprava i njihovih (ne)obavezujucih zakljucaka. Za ocekivati je da ce i konkretnim aktom stati iza daklaracije da ista pravila ponasanja vaze za sve medije, bez obzira na njihovu vrstu i ko je osnivac, kakav im je svojinski i drugi status, tiraz, domasaj, prakticna mogucnost uticaja i slicno. Cak su se slozili da se o tome stara poseban nadzorni odbor u cijem bi sastavu bili predstavnici parlamentarnih stranaka, eksperata i istaknutih javnih radnika, a njihove bi nadleznosti, broj clanova i sastav bili utvrdjeni pomenutim pravilima.

Na panelima jedno, na pres-konferencijama drugo

Medjutim, on je poseban akcenat bacio na one stavke iz osnova principa, koje su "vezane za zastitu privatnosti i licnosti", a za "neprincipijelnu trku za profitom" smatra da "dovodi do neprincipijelnosti u informisanju, bez ikakvih posledica". U tome se, po njemu, u poslednje vreme preteruje. Zato pozdravlja one stavove koji "iskljucuju vredjanja i omalovazavanja licnosti, povredu dostojanstva coveka i zloupotrebu dece u politicke svrhe". Stoga se, smatra Ilkic, opravdano insistira na pravu na odgovor.

Posebno se pozitivnim smatra stav kojim se iskljucuje svaka mogucnost povecanja cena reklama politickih stranaka i kandidata, i insistira da se svedu na realne troskove emitovanja, odnosno stampanja. U zajednicki dogovorene principe o ulozi medija u izbornom procesu, spada i pravo vodjenja predizborne kampanje na jezicima nacionalnih manjina u medijima koji se finansiraju iz javnih prihoda.

Sva ova i druga verbalna zalaganja padaju u vodu pred gotovo petnaestominutnom tiradom portparola Beogradskog odbora SPS, Dusanke Djogo Antonovic, na proslonedeljnoj konferenciji za stampu, koja se svodi na to da je prava "TV Bastilja", zapravo Studio B koji se, ocito, oslobodio dosadasnjih stega. Nakon toga je tesko ocekivati da ce i ponasanje socijalista pratiti njihove avangardne usmene deklaracije o slobodi i ravnopravnosti medija. Sta tek ocekivati kad su izborni zakoni u pitanju, za koje se nezvanicno govori da se pripremaju u velikoj tajnosti. Stoga se stice utisak da socijalisti, umesto da zakljucke panel-sesija (na kojima, uzgred, sami insistiraju), pretoce u propise, kao da propisima hoce da preteknu dogovore.

M. Torov