DEMOKRATSKI FRONT ZA OPSTANAK I PREPOROD SRBIJE

Slobodan Petkovic

Aktuelnu situaciju u Srbiji karakterise velika politicka napetost i stalan rast socijalnih tenzija. Politicka napetost je uslovljena, s jedne strane, burnim dogadjajima posle lokalnih izbora 17. novembra prosle godine, a s druge strane, predstojecim republickim izborima. Osnovni uzrok socijalnih tenzija je katastrofalna ekonomska situacija u zemlji, koja se pogorsava iz dana u dan. Pored ovih unutrasnjih okolnosti, tezini opste situacije doprinose i spoljni faktori - neizvesna sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj i BiH, medjunarodni pritisci za resavanje problema Kosova, kao i jos uvek prakticno blokirano ekonomsko povezivanje sa svetom. Moze se, dakle, zakljuciti da je Srbija pritisnuta ogromnim problemima. Medjutim, to nije ono najgore. Gore od toga jeste cinjenica da aktuelni srpski rezim nije u stanju da resi nijedan od gorucih problema (koje je sam stvorio), a bori se svim silama da zadrzi vlast i postoji opasnost da ce uspeti u tome. Produzenje Miloseviceve vladavine jeste ono najstrasnije sto moze zadesiti srpski narod u poslednjim godinama 20. veka.

Ogromni politicki, ekonomski i socijalni problemi u ovoj zemlji u velikoj meri su uticali na opste stanje u drustvu. Sva zbivanja na ovom prostoru posle 1990. godine - raspad SFRJ, rat, progon Srba, sankcije i ekonomska kriza - doveli su do najveceg stepena dezintegracije srpskog naroda u njegovoj novijoj istoriji. Strah, ocajanje, beda i beznadje ugusili su u velikoj meri osecanje eticke solidarnosti. U mukotrpnoj borbi za golo prezivljavanje razvio se do krajnjih granica egoizam i ravnodusnost prema patnjama sunarodnika. Veliko socijalno raslojavanje poslednjih godina dovelo je do izrazitog antagonizma izmedju pojedinih drustvenih slojeva. Socijalna patologija je uzela maha, tako da u drustvenim i medjuljudskim odnosima dominiraju zavist, mrznja i netolerancija. Porast nasilja i kriminala su najekstremnije manifestacije ovakvog stanja.

S aspekta demokratskog preobrazaja Srbije poseban problem predstavlja nizak stupanj politicke svesti znatnog dela srpskog naroda, uslovljen istorijskim okolnostima. Burni dogadjaji u novijoj istoriji, ratovi i stradanja, onemogucavali su normalan razvoj politicke svesti naroda, ali ni mirnodopski periodi nisu za to bili pogodni. Balkanski model demokratije u prvoj Jugoslaviji nije bio idealan za politicko prosveciöanje naroda, dok je komuisticka diktatura u drugoj Jugoslaviji ugusila i poslednju klicu demokratske vlasti.

Milosevicev rezim nije ucinio nsta za civilizacijsko uzdizanje i politicko prosvecivanje srpskog naroda. Bolje receno, cinio je sve suprotno, jer samo politicki potpuno neprosvecen narod moze dati legitimitet ovakvom rezimu. Pomocu medijskog monopola, procesiranjem virtualne realnosti, rezim je svaki svoj poraz (a samo njih je i bilo) interpretirao kao pobedu. Umesto da ublazi napetost i antagonizme u drustvu, Milosevic igra na kartu nacionalnog rascepa (najbolji primer za to je "kontramiting" u Beogradu, decembra prosle godine). U najnovijoj predizbornoj deklaraciji SPS govori se o okupljanju levih "patriotskih" snaga (pri cemu se podrazumeva da su svi ostali izdajnici i "strani placenici"). Kad bi Milosevic i njegova partija imali trunke patriotizma, zauvek bi se povukli s politicke scene Srbije i postedeli ovaj narod daljih patnji i stradanja.

Gradjanski i studentski protest u Srbiji probudili su nadu u demokratske promene i preobrazaj srpskog drustva. Posle duzeg perioda apatije i beznadja, generisana je velika energija naroda i pojavila se optimisticka vizija buducnosti. Talas ove probudjene energije poneo je i koaliciju "Zajedno", koja je dobila odgovoran i delikatan zadatak politicke inauguracije demokratskog preobrazaja Srbije. Nazalost, najnoviji dogadjaji pokazuju da srpska opozicija nije jos uvek sasvim dorasla ovoj istorijskoj misiji. Medjutim, to nikako ne znaci da je silna energija gradjanskog i studentskog protesta otisla u vetar i da se treba pomiriti sa sudbinom da nas Milosevic i SPS-JUL vode u 21. vek (pitanje je da li bi s njima uopste tamo stigli). Naprotiv, treba angazovati sve napredne, demokratske snage u Srbiji i pomoci koaliciji "Zajedno" (sa ostalim opozicionim partijama) da pobede na predstojecim izborima.

U ovom istorijskom trenutku, demokratski preobrazaj Srbije je imeprativ opstanka srpskog naroda. U tom cilju, neophodno je formiranje najsireg demokratskog fronta sastavljenog od svih postojecih organizacija i grupa gradjana, koji imaju istu viziju buducnosti. Kroz proces demokratskog preobrazaja, Srbija bi postala otvoreno i prosperitetno drustvo, zasnovano na parlamentarnom uredjenju i trzisnoj ekonomiji.

Prvi korak u organizovanju demokratskog fronta bi mogla biti inicijativa Lige za zastitu privatne svojine i ljudskih prava za formiranje Saveta za saradnju nevladinih organizacija Srbije. Ovaj Savet bi trebalo da predstavlja jezgro buduceg demokratskog fronta u nasoj zemlji. Treba istaci da su poslednjih godina u Srbiji formirane brojne nevladine organizacije, razlicitog karaktera i profila. Ove organizacije se mogu svrstati u pet osnovnih kategorija:

- organizacije za odbranu ljudskih prava i sloboda (Helsinski komitet za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Centar za ljudska prava, Udruzenje izbeglica i prognanih lica u SPO, Liga za zastitu privatne svojine i ljudskih prava i dr),

- gradjanska udruzenja (Evropski pokret u Srbiji, Forum za etnicke odnose, Civilni pokret otpora, Centar za kulturnu dekontaminaciju i dr),

- univerzitetska udruzenja (Odbor za odbranu demokratije, Studentski parlament, Studentska inicijativa, Studentski klub i dr),

- nezavisni sindikati (po privrednim granama i po strukama),

- strukovne organizacije (Srpsko lekarsko drustvo, Advokatska komora, Udruzenje arhitekata, ULUS i dr).

Savet za saradnju nevladinih organizacija Srbije bi imao raznovrsne politicke, socijalne, ekonomske i humanitarne aktivnosti. Politicke aktivnosti bi obuhvatile izdavanje saopstenja, proglasa i dokumenata od znacaja za demokratizaciju Srbije, organizovanje protestnih manifestacija i dr. Socijalne i humanitarne aktivnosti bi se odnosile na zastitu ljudskih prava i sloboda, zastitu interesa staleskih organizacija i dr. Aktivnosti u oblasti ekonomije bi se uglavnom svodile na pripremu dokumenata i ucesce u izradi ekonomskih programa. Siroki spektar aktivnosti Saveta za saradnju nevladinih organizacija Srbije bi sigurno doprineo konsolidaciji demokratskih snaga, kako u politickim strankama, tako i izvan njih. Nema sumnje da bi se umanjio i efekat centrifugalnih sila u demokratskom bloku, kontrolom liderskih sujeta i surevnjivosti.

Stvaranje sirokog demokratskog fronta u Srbiji bilo bi od velikog znacaja za zaustavljanje procesa dezintegracije srpskog naroda. U tom cilju posebno bi se moralo voditi racuna o razvijanju etnicke solidarnosti i suzbijanju individualnog i grupnog egoizma. Drugi vazan zadatak bi se sastojao u politickom prosvecivanju sirokih narodnih masa, tako da se u buducnosti ne bi vise moglo s njima manipulisati. Istorijska misija demokratskog fronta u Srbiji ce se ostvariti samo ukoliko zapocnu revolucionarne promene srpskog nacionalnog bica: razvoj solidarnosti - umesto egoizma, demokratske svesti - umesto podanickog mentaliteta, moralne odgovornosti - umesto beskrupuloznosti i anarhije i najzad, nacionalnog konsenzusa - umesto nacionalnog rascepa. Naravno, to se ne moze desiti preko noci, ali je za Srbiju poslednji trenutak da se taj proces inicira. Milosevicev rezim to nikada nece uraditi, vec to mora uciniti demokratski front za opstanak Srbije.

(Autor je clan Inicijativnog odbora Saveta za saradnju nevladinih organizacija Srbije)