Unutrasnje stvari i spoljni poslovi

Branislav Milosevic

Pitanje naziva beogradskih ulica na najboljem je putu da bude internacionalizovano. "Politika" je, u proslu subotu, u razgovor o nazivima beogradskih ulica uvela i savetnika ruske ambasade u Beogradu. On je, "kao gradjanin i kao covek koji je prosao strahote Drugog svetskog rata i borbe protiv fasizma", izrazio svoj licni gnev zbog ideje ovdasnjih lokalnih vlasti da "ukinu" imena Crvene armije i dvojice ruskih marsala na beogradskim ulicama. Savetnik jos ne zna sta njegovi sefovi misle o tome i hoce li diplomatskim putem izraziti zvanican protest, ali on je svom razocarenju, evo, dao oduska.

Nasrtljivosti, pa i obesti gradskih vlasti, kad je u pitanju zelja da se "ovekovece" promenama naziva ulica, nema, zaista, kraja, ali ni politicka nepromisljenost "Politike" nije za potcenjivanje. Uvodjenje ruskih diplomata u lokalna politicka nadmudrivanja i nadmetanja podseca na ona vremena kad je Tito prekidao tzv. prelomne sednice najvisih partijskih foruma da bi, navodno, telefonom, razgovarao s Breznjevim, a onda obavestavao drugove da je "i drug Breznjev zabrinut situacijom kod nas".

Ambasador Rusije, koga je ovamo poslao predsednik Jeljcin, a ne, pocem, komunisticka vecina u Dumi, umece, svakako, da opomene svoga savetnika na pravila diplomatskog ponasanja koja nalazu "nemesanje" u unutrasnje stvari zemlje cije gostoprimstvo diplomata uziva. A pitanje naziva gradskih ulica je, svakako, jedno takvo, unutrasnje pitanje.

"Politika" ce, sa svoje strane, propustiti, valjda, nove prilike da se u svojoj teskoj i doslednoj borbi protiv opozicione vlasti oslanja na "tudju" pamet i iskustva. Da bi se poverovalo u principijelnost "Politikinih" namera, dovoljno je bilo da se o "reformatorskoj" rigidnosti gradskih vlasti list raspita kod onih koji su mesecima setali po ulicama i duvali u pistaljke. Javnost bi cula bolje argument protiv bahate upornosti vlasti od onih koje je ponudio ruski diplomata, a vlast bi mogla da zakljuci kuda ce je takva upornost dovesti.