BRITANSKI "OBZERVER" OTKRIVA MOGUCU UMESANOST SRPSKOG PREDSEDNIKA U

Optuzujuce podatke, prema tvrdnji "Observera", prikupile su sluzbe bezbednosti Britanije i SAD, ali je tadasnji britanski ministar inostranih poslova Malkom Rifkind sprecio da dokazi stignu pred Medjunarodni sud u Hagu. Prosle nedelje predsednik haskog Tribunala Antonio Kaseze zatrazio (u vezi s tim podacima?) susret sa novim britanskim sefom diplomatije Robinom Kukom

Bivsi ministar inostranih poslova Malkolm Rifkind blokirao je medjunarodnu istragu o ratnim zlocinima o predsedniku Srbije, Slobodanu Milosevicu, tokom proslogodisnje uprave konzervativaca, doznao je Observer.

On je stavio veto na americki plan da se dostave obavestajni podaci koje su zajednicki prikupili Britanija i SAD, uprkos licnom zahtevu predsednika Suda UN za ratne zlocine u Hagu, uglednog italijanskog sudije Antonija Kasezea.

Podaci dobijeni uz pomoc britanske obavestajne sluzbe GCHQ bazirane na Kipru mogli bi da ukazu na vezu izmedju Milosevica i "etnickih cistaca" koji su klali i silovali tokom borbi u Bosni 1992. godine.

Predsednik Milosevic je neprestano nastojao da se distancira od srbijanskih paravojnih trupa koje su pocinile zverstva. Prosle nedelje, sudija Kaseze je zatrazio sastanak sa ministrom inostranih poslova Robinom Kukom, cija "eticna" administracija jedva ceka saradnju.

Samo je jedan srpski vojnik, nisko rangirani Dusko Tadic, osudjen za zlocine protiv covecnosti, otkako je istraga pocela pre cetiri godine.

Mali tim UN u Hagu sprovodio je istragu niskog profila o ponasanju hrvatskog i srbijanskog rukovodstva.

Mogucnost da Milosevic bude doveden u vezu sa ratnim zlocinima pojavila se u novembru 1995. godine, kada je glavni istrazitelj, Juznoafrikanac Ricard Goldston, posetio Vasington kako bi stavio prigovor da SAD ne saradjuju dovoljno sa medjunarodnim krivicnim sudom.

Osetljivi obavestajni materijal predstavljao je jednu od nekoliko nada da bi sud mogao da obelodani dokaze protiv Milosevica.

Krajem 1995. godine, Klintonova administracija je pristala da preda obavestajni materijal koji bi mogao da uplete Milosevica u njegove odnose sa liderima bosanskih Srba. Ali, inicijativa je otisla u vetar.

Prema izvorima bliskim Tribunalu, Nacionalna sluzba za bezbednost je bila spremna da ustupi satelitske snimke koje je prikupila. Ali, ona nije mogla da preda telefonske snimke koje je prikupila GCHQ.

Britanija je snimala "obavestajne signale" na Balkanu iz svoje baze u Ajas Nikolaosu na planinama Trudos na Kipru. Radio-operaterima za prisluskivanje iz Jedinice za signale br. 9 sa Kipra takodje se pripisuje da su "tajno" obavestavali britanske mirovne kontingente u sastavu UN u bivsoj Jugoslaviji.

Pisac o pitanjima odbrane, Mark Urban, u svojoj poslednjoj knjizi opisuje kako su mu se obavestajni analiticari hvalili da su redovno prisluskivali razgovore izmedju generala bosanskih Srba Ratka Mladica i njegovih potcinjenih, otkrivajuci njegovu "depresiju, paranoju i rastucu psihicku nestabilnost".

Uprkos licnim apelima upucenim g. Rifkindu od strane predsednika Haskog tribunala, Britanija je blokirala nagodbu. G. Rifkind je takodje odbio da izmeni ovlascenja britanskih mirovnih trupa kako bi im omogucio da uhapse dva trazena lidera bosanskih Srba, Mladica i Radovana Karadzica.

Izvori u Vajtholu juce su potvrdili da se sudija Kaseze obratio g. Rifkindu proslog aprila. U Forin ofisu je, medjutim, saopsteno da: "Bilo kakva pitanja o odlukama prethodnih ministara treba uputiti njima."

Britanija je bila optuzena za naklonost prema Srbima tokom borbi na Balkanu 1992-1993. Milosevicev rezim je tajno platio 96.000 funti pristalicama Konzervativne partije posredstvom lobisticke firme Jana Grira.

Bivsi ministar inostranih poslova Daglas Herd, koji je napustio vladu i pridruzio se bankarskoj firmi NatVest Markets, potom je takodje pomogao u trgovackim pregovorima sa Milosevicem kako bi poravnao dug Srbijanaca i privatizovao njihov telefonski sistem.

(Tekst iz "Observera" prenet u celini, oprema "Nasa Borba")