STA JE POKAZAO STRAJK ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Care, kasa je prazna

Mr Aleksandra Posarac: Podaci o prihodima ne iniciraju ovoliku krizu na sektoru javne potrosnje kolika se iskazuje u prosveti, zdravstvu i socijalnim transferima

Bojana Jager

Nakon prosvetara, sada su na redu zdravstveni radnici, a problem je isti, para za skolstvo i zdravstvo, kao ni za plate zaposlenih u ovim delatnostima kojima je drzava poslodavac - jednostavno nema. Ugrozeni su djaci, bolesnici, profesori i lekari, a problem koji su oni izneli na ulice, pa se vise ne da sakriti, samo je kamen u mozaiku predimenzionirane javne potrosnje, za koju bolesna privreda ne moze da iscedi dovoljno sredstava. U prva cetiri meseca po zvanicnim podacima drzava je prikupila oko deset milijardi dinara javnih prihoda, ili 2,9 milijardi maraka, sto je za takvu privredu mnogo, a za ukupne potrebe haoticne javne potrosnje malo.

Od te sume, srpski budzet i budzeti opstina i gradova inkasirali su 5,3 milijarde dinara, za socijalno osiguranje prikupljeno je 4,7 milijardi dinara, a za zdravstvo 1,995 milijardi dinara. Kada je drzava planirala svoju budzetsku i fondovsku potrosnju za ovu godinu, kako su je na startu upozorili strucnjaci potpuno nerealno, zdravstvo u Srbiji je na papiru trebalo da racuna na godisnje prihode od preko devet milijardi dinara.

Ono sto je prikupljeno u prvoj trecini 1997, ukoliko bi prihodi priticali istim tempom, pokazuje da bi deficit u Republici premasivao tri milijarde dinara, odnosno za toliko bi zdravstveni plan ostao nerealizovan. Solidan manjak zabelezen je u lanjskoj godini, ali se problem razvlacio na stetu kvaliteta zdravstvenih usluga i na racun sve neredovnijih isplata zarada zaposlenima, sto je vec ustaljeni manir sa kojim ova drzava pokriva svoju nesposobnost da realno odmeri obim javne potrosnje i prioritete u njoj. Naprotiv, drzava se hvali da je socijalna, jer ne smanjuje ukupna potrosacka prava, mada nema novca da ih osigura, a zaposlene u javnim sluzbama i u javnom sektoru pretvara u prinudne finansijere takve svoje nemoci.

Drugi izvori

Problem nije samo u tome sto su lane dva puta smanjivane stope za zdravstveno osiguranje, vec u tome sto se doprinosi neuredno uplacuju, a ista drzava potpuno arbitrarno od te obaveze oslobadja brojna "svoja" preduzeca ili im gleda kroz prste ako to ne cine. Na ovaj nacin drzava se u sferi privrede ponasa podjednako kao i u sferi vanprivrede, izigrava politickog i socijalnog dusebriznika koji odrzava glavu iznad vode gubitaskim i polupropalim drustvenim i, takodje, bankrotiranim javnim preduzecima. A nece da prizna da je sama proizvela tesku privrednu recesiju. Sve je pri tome stvar preracunavanja - da li je od viseg politickog prioriteta socijalni mir u metalskom kompleksu, ili u skolama i bolnicama, pri cemu se do sada drzava po pravilu vise bojala nezadovoljstva plavih od belih mantila - sve dok konacno i ovi nisu izasli na ulice. Sa Zdravstvenog odbora DSS porucuju - ukoliko propale fabrike i preduzeca nisu u stanju da placaju zdravstveno osiguranje, drzava je duzna da nadje druge izvore finansiranja zdravlja - sto drugim recima znaci da nema pravo da kroz osiromasenje jednih izdrzava druge slojeve stanovnistva. Pri tome u prosveti i zdravstvu obim posla nije smanjen, u metalskom kompleksu ne radi se gotovo uopste.

Sam direktor Fonda za zdravstvo, sada pritisnut strajkom zdravstvenih radnika, priznaje da izvestaj o preduzecima koja ne placaju doprinose ima oko 300 strana, ali on izgleda do juce nikoga nije previse zabrinjavao, i 2.000 preduzeca imaju dugove vece od tridesetak hiljada dinara...

Vlada duzna da izadje sa tacnim racunom
Naplata ukupnih prihoda za javnu potrosnju, prema aprilskim podacima, dostigla je prosek prosle godine, sa tom razlikom sto je to lane bilo ostvarivano uz inflaciju, a u ovoj godini uz stabilnost cena. Ova cinjenica pokazuje dve stvari. Najpre, da se pri sadasnjoj privrednoj aktivnosti ne moze prikupiti nominalno vise sredstava za javnu potrosnju (povecanje stopa poreza i doprinosa zaklalo bi privredu), bez proizvodnje nove inflacije. I drugo, podaci o prihodima koji se ipak prikupljaju barem na prosecnom lanjskom nivou, ne iniciraju ovoliku krizu na sektoru javne potrosnje kolika se iskazuje u prosveti, zdravstvu, socijalnim transferima (o rashodima doduse ne znamo gotovo nista).
Ukazujuci na tu cinjenicu mr Aleksandra Posarac naglasava da je zato Vlada duzna da izadje sa tacnim racunom o tome na sta se trose prikupljena sredstva, ko koliko dobija i sta koliko kosta. Recimo, u aprilu je za penzije prikupljeno oko 800 miliona dinara, sto je tradicionalno manje od mesecnih potreba, a niko ne zna kako se tu deficiti pokrivaju, sem sto je jasno da se penzije isplacuju mnogo urednije od zarada zdravstvenim radnicima, na primer.

Seljenje fonda

Gospodin Nenad Djordjevic, takodje, sada obecava da ce se sa racionalizacijom troskova ustedeti 20 odsto sredstava, ali kaze da je za to potrebno vreme, kao da nije odavno bilo jasno da tako nesto treba da se napravi, jer je guber suvise tesan. Ujedno, najavljuje da ce u najskorije vreme sredstva Fonda za zdravstvo biti izmestena iz NBJ i predata nekoj komercijalnoj banci, kako bi vukla bolju kamatu. Svojevremeno je seljenje zdravstvenog dinara pod kontrolu Centralne banke bilo objasnjavano potrebom vece kontrole, da se ne bi nenamenski koristio. Nadlezni se, izgleda, vise ne boje da bi zdravstveni dinar ponovo mogao da iscuri u druge namene, ako zagusti na nekoj drugoj neuralgicnoj tacci (sto je vise nego izvesno), vazno je da se sredstva oplodjuju i da ih bude sto vise.

Prema podacima za april u SRJ je za ukupnu javnu potrosnju prikupljeno 3,6 milijardi dinara, sto je recimo 300 miliona dinara vise nego u martu i predstavlja realni rast. Istovremeno, za zdravstvo je inkasirano oko 550 miliona dinara, ili skoro cetvrtina sume namaknute u prva cetiri meseca. To pokazuje da se u stvari odrzava ista dinamika i da je u neizmenjenim okolnostima nemoguce ocekivati mnogo vise.

- Duznost Vlade Srbije je da reprojektuje budzet (i ostale stavke javne potrosnje) i da donese zakon o njegovom sekvestru, odnosno da sa objektivnim racunima izadje u javnost, ukljucujuci i to koliko ce neispunjenih obaveza iz ove preneti u narednu godinu i ko ce za koliko biti zakinut. I naravno, da pre svega naplati sve svoje prihode, od doprinosa, poreza, carina do akciza. Na ovaj nacin stvara se osnov za siroki socijalni bunt. Ljudi su istrosili sve svoje rezerve i jednostavno ne mogu ziveti ukoliko po dva meseca ili vise ne primaju nikakve zarade. Kad dodju u situaciju da nemaju egzistencijalnog izbora, logicno, izaci ce na ulice, kaze mr Posarac.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /