Ponedeljak, 19. maj 1997.

NIKOLA MISLJENOVIC, SAVETNIK U SAVEZNOM MINISTARSTVU INOSTRANIH POSLOVA

Poslusnici umesto strucnjaka

U diplomatsko-konzularnim predstavnistvima postojece garniture su tamo predugo, preko svih rokova. Neki su, umesto cetiri, vec sestu, sedmu pa i osmu godinu u inostranstvu iz samo njima poznatih razloga

Ovakva diplomatija nema buducnost:
Nikola Misljenovic

Nikola Misljenovic (1951), Zemunac po rodjenju, vec dvadeset dve godine na raznim poslovima radi u jugoslovenskoj diplomatiji. Poceo je u Manili kao treci sekretar 1977. godine (do 1981), vratio se u zemlju da bi tri godine kasnije otisao u Japan (prvi sekretar), a na poslovima stampe informisanja i kulture (SIK) radio je u jugoslovenskoj ambasadi u Londonu. Tamo je bio do 9. marta 1991, "do dana kada su tenkovi izasli na beogradske ulice". Poslednjih godina Misljenovic je "formalno" rasporedjen u Direkciji za stampu, informacije i kulturu Ministarstva inostranih poslova, ali mu se, kaze, cini da je "svih ovih sest godina zapravo, nerasporedjen".

Radeci u diplomatiji, Misljenovic je mislio da ce na najbolji nacin "doprinositi zastiti interesa svoje zemlje". Misljenovic kao da ima nesto drukciju sliku diplomatije od ove koja je pred ocima sveta olicena u njenom sefu i vecini saradnika MIP-a.

Ugled nase zemlje pogorsan je jos narastanjem krize i kasnije s njenom internacionalizacijom. U zemlji te faktore valja traziti u svim protivrecnostima privrednog i drustvenog razvoja, posebno nedemokraticnosti politickog sistema, a tome se mogu dodati nesposobnost i neadekvatna spremnost za promene, cime su se problemi mogli resiti bez sukoba. Spolja je to sigurno posledica raspada medjunarodnog sistema bezbednosti, zasnovanog na bipolarnoj ravnotezi Severnoatlantskog saveza i Varsavskog pakta. Raspadom ovog drugog nastao je strateski vakuum, a velike sile sa Zapada koje su radile na rasturanju SSSR, radile su i na dezintegraciji Jugoslavije i njenoj fragmentaciji na vise jednonacionalnih drzavica.

Milosevic najznacajniji politicki faktor

Prakticno, smatra Misljenovic, i nema znacajnijih aktivnosti na spoljnopolitickom planu. Predsednik SRJ Zoran Lilic primio je svega nekoliko stranaca u svom dosadasnjem mandatu, a savezni premijer Radoje Kontic kao da se "uopste ne mesa u svoj posao". Mozda je to zato sto je predsednik Milosevic imao najznacajniju ulogu u odrzavanju veza sa medjunarodnom zajednicom. Stoga je za ocekivati da ce on i u narednom periodu imati krucijalnu ulogu u biranju rukovodecih kadrova i drugih nosioca spoljnopolitickih funkcija.

Misljenovic kaze da pise knjigu "Smrt jugoslovenske diplomatije", sa podnaslovom "Inside story".

Smatrate da je svet hteo raspad Jugoslavije?

- Mnogi su u tome pomogli. Prema tvrdnjama britanskog ambasadora Ajvora Robertsa podele na interesne sfere na Balkanu izvrsene su tako da su Slovenija i Hrvatska u nadleznosti germanskog faktora, Srbija i Crna Gora pod paskom Francuske i Velike Britanije, dok su Makedonija, BiH i Albanija pod najdirektnijim americkim uticajem.

Ima li krivaca za rat unutar zemlje?

- Rat je samo podstaknut spolja, a glavni akteri su unutra koji su se za prekrajanje granica sluzili etnickim ciscenjem i genocidom. Istina, medjunarodna zajednica je kao glavnog vinovnika rata odredila srpsku stranu, ali nesumnjivo krivaca ima i na drugim stranama.

Sankcije su skinute, diplomatski odnosi su obnovljeni sa preko 160 zemalja, ali SAD su i pored toga zadrzale rezervu prema SRJ?

- Amerika ne zuri sa uspostavljanjem bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje, sto znaci da ona - dok SRJ ne ispuni jasno izrecene obaveze - nece podrzati reintegraciju nase zemlje u medjunarodne institucije kakve su MMF i Svetska banka. Ostavljeno je nereseno i pitanje mesta SRJ u Ujedinjenim nacijama. U medjuvremenu nastale su i teskoce oko dalje implementacije Dejtonskog sporazuma, a predsednik Milosevic je ocigledno iscrpeo mogucnosti da utice na bosanske Srbe, plus sto se Republika Srpska sve vise osamostaljuje i distancira od politike Beograda i vodi svoju politiku. Osim toga, losem ugledu nase zemlje u znacajnoj meri, mozda presudnoj, doprinela je situacija stvorena nakon novembarskih izbora, kada je doslo do niza nepravilnosti zbog cega je medjunarodna zajednica najostrije reagovala. Naime, izvrsen je pritisak na vlast da prizna iskazanu volju gradjana i nalozen pristup demokratizaciji politickog zivota, oslobadjanje medija i stvaranje uslova za ravnopravnu izbornu utakmicu. Generalno gledajuci, medjunarodni ugled SRJ nesto je poboljsan posle Dejtona ali jos uvek nedovoljno dobar, sto odrazava i ulogu diplomatije u tome i njenu (ne)efikasnost.

Diplomatija bez zanata

Sta je Vasa glavna zamerka jugoslovenskoj diplomatiji?

- Mislim da savezni ministar nepotrebno ostavlja utisak da vise vodi racuna o srpskim nacionalnim i drzavnim interesima i da time zapostavlja interese druge clanice - Crne Gore. Osim toga tu je i izrazito negativna kadrovska selekcija, jer u diplomatiji je odavno poslusnost i ideoloska pripadnost stavljena ispred strucno-profesionalnih opredeljenja. U diplomatsko-konzularnim predstavnistvima postojece garniture su tamo predugo, preko svih rokova. Neki su, umesto cetiri, vec sestu, sedmu pa i osmu godinu u inostranstvu iz samo njima poznatih razloga. Posebno je tragicno sto sefovi misija ne raspolazu sa dovoljno strucnog znanja, slabo poznaju diplomatski nacin komuniciranja, ne odrzavaju redovno kontakte sa zvanicnicima u zemlji prijema i ponekad se bave sumnjivim radnjama koje izlaze iz okvira njihovih diplomatskih nadleznosti.

Sta mislite o saveznom ministru Milutinovicu s kojim se, kako kazete, interno dopisujete u MIP-a?

- Ne znam cime je zasluzio ovako visoko mesto. Kao primer navescu njegovo ponasanje za vreme dodele pobednicke medalje na prvenstvu Evrope u kosarci u Atini. Pocinje sviranje himne, publika je podivljala, zvizdi, a ambasador umesto da prekine ceremoniju dok se publika ne smiri (nalazi se u drustvu sa crnogorskim premijerom Milom Djukanovicem i jednom zenom) mirno stoji i drzi ruke u dzepovima. To se jasno videlo i na TV. U svakoj zemlji zbog takvog gafa ambasador bi bio opozvan, ali Milutinovic, umesto toga, dobija unapredjenje. Osim toga savezni ministar i diplomatija umesto da se, sto je preporuka sveta, primere svojoj ustavnoj funkciji, oni vode vlastite diplomatske napore na povezivanju sa svetom, narocito na ekonomskom planu. Zbog toga je druga federalna jedinica, nakon dosta primedbi, kroz razne vidove cak zapretila i izdvajanjem iz ovakve federacije, o cemu se dosta zna. Stoga je ovakvoj diplomatiji potrebna hitna "prepravka", posebno sa ljudima koji znaju i koji ce raditi svoj posao onako kako to dolikuje diplomatskoj sluzbi.

Ima li ovakva diplomatija buducnost?

- Tesko. Vidite da svet, za pocetak i u troje opozicionih lidera, nalazi novog sagovornika u Srbiji, odnosno SRJ i u takvim okolnostima ovakva diplomatija sve vise gubi svoju funkciju. Postavlja se i pitanje preispitivanja tekuce, ne spoljne politike vec prakse. Tako umrtvljena i nespremna za fleksibilnu i tolerantnu medjunarodnu saradnju nasa diplomatija nema buducnost, pa je realno za pretpostaviti da se tek po ostvarivanju znacajnih unutrasnjopolitickih promena na planu demokratizacije mogu ocekivati i promene i drukcija ponasanja onih koji zemlju prezentuju na spoljnopolitickom planu.

D. B.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /