AMERIKANCI PREUZELI VOJNU, POLICIJSKU I CIVILNU VLAST U BRCKOM

Gradic Pejton na severu Bosne

Najambiciozniji projekat UN i Kancelarije Visokog predstavnika za Bosnu. Major Dejvid Robinson: "U vazduhu se oseca da je ovo potencijalno zariste". Sef policije Robert Farand: "SAD u potpunosti ucestvuje u procesu." Komunikacije izmedju Srba i Muslimana koji popravljaju kuce u zoni razdvajanja - nema

Bezbednost iznad svega:
Americki vojnici na "bredliju"

Aleksandar Djordjevic
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Brckog

Brcko je na najboljem putu da u periodu do konacne odluke Arbitrazne komisije o statusu grada februara iduce godine poprimi karakter malog americkog provincijskog gradica. Glavni administrator u oblasti je americki diplomata Bob Farand, sef policije Ujedinjenih nacija (IPTF) je njegov tamnoputi zemljak Don Grejdi, a komandant americkih trupa u regionu, cija je baza "Mekgavern" na samo tri kilometra od centra grada jeste korpulentni potpukovnik Grir.

Brcko je trenutno najambiciozniji projekat UN i Kancelarije Visokog predstavnika medjunarodne zajednice Karla Bilta u Bosni. Za opstinu ce biti nadlezno 258 policajaca UN - oko 60 su iz SAD - sto je najveca koncentracija IPTF na jednom mestu u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici. Otvaranju ove stanice proslog utorka data je i adekvatna medijska promocija - portparol UN iz Beograda Suzan Manuel organizovala je odlazak grupe novinara kombijem UN u Brcko, a slicno su ucinile i njene kolege iz Sarajeva, samo sto su oni svoje klijente doveli transportnim helikopterom NATO.

"Konjica" umesto tenkova i haubica

"Iako od mog dolaska ovde pre sest meseci nismo imali nijedan ozbiljan incident, u vazduhu i u kontaktu s ljudime se oseca da je ovo mesto potencijalno zariste", kaze major Dejvid Robinson, pripadnik jedinice za specijalne operacije iz Fort Brega u Severnoj Karolini, zaduzen za vojno-civilnu koordinaciju u celoj predratnoj opstini Brcko.

"O tome govori i cinjenica da je u gradu stacioniran diplomata sa statusom zamenika Visokog predstavnika, da ce policijska stanica IPTF brojati oko 260 ljudi i da je Brcko jedini grad za koji je konstantno zaduzena jedna ceta pesadije", precizira Robinson. "Stavise, centar paznje operativne grupe 'Orao' - celog americkog kontigenta u severnoj Bosni - jeste na Brckom."

Iako Robinson broj vojnika i njihovu tehniku u bazi Mekgavern podvodi pod formulaciju "poverljiva informacija", na osnovu planova NATO pravljenih za Stabilizacione snage NATO (SFOR) od 30.000 vojnika danas rasporedjenih u Bosni, za Brcko je zaduzen jedan ojacani bataljon oklopno-mehanizovane pesadije snage oko 1.500 ljudi. Najveci deo teskih "abrams" tenkova i pokretnih haubica od 135 milimetara koje su ovde bile tokom prosle godine vise nije u bazi Mekgavern. Njihovo mesto zauzeo je veci nego ranije broj oklopnih borbenih vozila "bredli" ("konjica", u zargonu americkih vojnika) i stabilna terenska vozila "hamvi", naoruzana teskim mitraljezima i sa po dva cetvorocevna raketna bacaca. Medju vojnicima i oficirima, koji su dosli na pocetku godine da zamene Prvu oklopnu diviziju, bar u regionu Brckog, najvise je padobranaca, pripadnika specijalne jedinice "Rendzeri" i vojnih policajaca.

Manjinac iz Santa Fea
Mozda naintersantniji lik u galeriji angazovanih Amerikanaca u Brckom je lokalni sef IPTF Don Grejdi, tamnoputi inspektor iz Santa Fea u Novom Meksiku sa doktorskom titulom iz socijalnih nauka.
"Hteo sam da otkrijem nesto novo, da dozivim neko iskustvo koje ce mi biti od koristi u karijeri i koje cu pamtiti celog zivota. Razmisljao sam i dosao do zakljucka - to je Bosna. Dobrovoljno sam se prijavio i eto me ovde", opisuje svoj dolazak Grejdi.
Americki zvanicnici, koji poznaju Grejdija, kazu da je on odlican izbor za suocavanje s problematikom koja je vec prisutna i bice sve prisutnija u Brckom u mesecima koji dolaze.
"Crnci su velika manjina u Santa Feu i Grejdi zna sta znaci biti manjina", kaze jedan diploma.

Etnicki sastav pocinje da se menja

Bezbednost je najcesca rec koja se cuje od civilnih i vojnih zvanicnika medjunarodne zajednice. O toj bezbednosti, pored Robinsonovih saboraca, sada ce brinuti i multinacionalna policija UN, ciji sastav prema recima Boba Faranda treba da bude kompletiran do kraja maja. Zanimljivost u njihovom sastavu je u tome sto ce najveci nacionalni kontigent biti americki. Ako se zna da americki policajci koji su stizali u Bosnu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma zbog, kako se nezvanicno moglo cuti od predstavnika UN, "bezbednosnih" razloga nisu rasporedjivani na teritoriji Republike Srpske, njihova impozantna koncentracija u Brckom nedvosmisleno ukazuje da Vasington nema nameru da dopusti bilo kakvo iznenadjenje u regionu gde je visestruko angazovan.

"Ne znam da li je to signal za to sto vi govorite, ali je svakako signal da SAD u potpunosti ucestvuju u procesu koji je u toku u Brckom", rekao je za "Nasu Borbu" na ovakvu konstataciju Bob Farand. Pred medjunarodnim akterima uskoro bi se mogao postaviti ozbiljan problem manjinskog pitanja, koje ce morati da se resava ako Farandov plan o intenzivnom povratku izbeglica i raseljenih lica u Brcko pocne da se ostvaruje.

Etnicki sastav u rubnim delovima Brckog vec je poceo da se menja, jer se 110 muslimanskih porodica vratilo u svoje predratne domove. U rusevine juznih naselja Brod, Brodusa i Kolonija, tik uz zonu razdvajanja ostatke nekada luksuznih porodicnih kuca obnavljaju Srbi iz Drvara, Jajca, Srpskog Sarajeva, Tuzle i drugih gradova koji su po Dejtonu ostali u sastavu Muslimansko-hrvatske federacije. Unutar tri kilometra duboke zone razdvajanja, ali na teritoriji RS, svoje predratne domove obnavljaju Muslimani. Komsijskog mesanja bas i nema, iako mogu da se dovikuju. Nema ni vecih incidenata. Svako gradi za sebe.

"Poslednji veci incident i to je jedan od retkih, dogodio se pre oko tri nedelje kada su se dve grupe od po oko 15 Srba i Muslimana potukle motkama, crevima i lopatama u zoni razdvajanja. Uzrok toga je nedostatak komunikacije", kaze major Robinson.

Da bi se komunikacija popravila, SFOR i IPTF ce nastaviti da organizuju redovne nedeljne sastanke sefova policija sve tri strane, a Farand takva okupljanja priredjuje trojici gradonacelnika.

Osecanje kolektivne krivice
Prema recima majora Robinsona u Brckom je uspostavljen najefikasniji i relativno jednostavan sistem za povratak ljudi kucama koje su napustili. Treba podneti dokaz da je kuca stvarno bila vlasnistvo podnosioca zahteva pre rata i posle toga opstinske vlasti imaju 60 dana da porodici koja eventualno zivi u spornoj kuci obezbede novi smestaj. Ovo pravilo vazi za RS, dok u delu opstine pod hrvatskom kontrolom vazi princip da mogu da se vrate svi cije kuce nisu zauzele izbeglice. Na muslimansku teritoriju moze da se vrati ko hoce.
"Ne znam da se iko vratio u svoju kucu na drugoj strani linije razdvajanja", kaze Robinson. "U zonu razdvajanja naselilo se 110 porodica iz Federacije, a 447 je podnelo zahtev da se vrate kucama koje su u RS. Sistem je uveden pre dve nedelje, tako da tek treba utvrditi tacnost dokaza koje su oni prilozili".
Predstavnici medjunarodne zajednice uglavnom isticu da kod Srba nisu naisli na spremnost da se vrate u svoje domove na teritoriji Federacije.
"Kod svih strana vlada zastrasujuce shvatanje o kolektivnoj krivici onih drugih. Pa pobogu, nisu svi Srbi pucali na Sarajevo... Ako takvo uverenje nastavi da dominira, ne znam da li cemo ista moci da postignemo", ocenjuje jedan zapadni funkcioner.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /