Predizborno eseloniranje levih snaga u Srbiji

Perisicevo poklonjenje Milosevicu je par ekselans politicki cin kojim se potvrdjuje teza da Vojska Jugoslavije jos nije odbacila jednopartijsku kosuljicu. Tek ju je malo drugacije ofarbala

Stipe Sikavica

Krsenje Ustava i zakona: General Perisic

SPS-elita vec danima defiluje ispred Kabineta svog Glavnog kormilara u Pionirskom parku u Beogradu, gde se, pretpostaviti je, perfektuira taktika predizborne borbe. (Strategija je stara: opetovana igra na nacionalnu kartu, sa tek ponekim novim reperom).

U poslednjem talasu, medju es-pe-es uglednicima koji su u petak, devetog maja, po pozivu pohodili Dvor vidjen je i nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Momcilo Perisic!? I upravo taj generalov dolazak "na raport" (moglo je i bez navodnika) Slobodanu Milosevicu izaziva mnoga pitanja i nedoumice u ovdasnjem javnom mnenju. Uprava za informisanje Generalstaba Vojske Jugoslavije, sa izgleda vestim generalom Gradimirom Zivanovicem na celu, Uprava koja u poslednje vreme deli samare i levo i desno na svaku njoj neprihvatljuvu kritiku na racun Vojske, imace ovaj put grdnih muka da objasni javnosti: kako i zasto se i nacelnik Generalstaba nasao na Dvoru, a u defileu prvaka vladajuce partije u Srbiji.

Tu vise ne pomazu nikakvi trikovi ni obmane, ovo Perisicevo poklonjenje Milosevicu tesko je drugacije tumaciti nego u kontekstu predizbornog eseloniranja Socijalisticke partije Srbije, odnosno eseloniranja tzv. levog stranackog bloka.

U krajnje siromasnoj praksi parlamentarne demokratije u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji, oficiri visokih cinova, generali napose, u vise su se navrata cak grubo ogresili o obavezu stranacke neutralnosti u odnosu na rivalstvo na politickom poligonu. Do sada se presedanom u tom smislu smatrala javna podrska Vrhovne komande SR Jugoslavije (sredinom januara ove godine) Republici Srbiji da "u okviru institucija sistema razresi probleme nastale povodom lokalnih izbora u jednom broju opstina"! Ne zna se zasto je javnost (pogotovo demokratska javnost!) onako olako presla preko tog opasnog cina. Ali, bar je iza njega stajala "institucija sistema" zvana Vrhovni savet odbrane. A sada, Slobodan Milosevic otvoreno uvodi nacelnika Generalstaba u politicko kolo svoje partije!

Tako je prvi general Vojske Jugoslavije zatecen u flagrantnom krsenju Ustava i zakona. Jer, Vojska Jugoslavije je oruzana sila savezne drzave i svekolike socijalne i politicke stratifikacije, a valjda i svakog gradjanina pod kapom Savezne Republike Jugoslavije! A ne oruzana sila jedne federalne jedinice, jos manje oruzana sila jedne politicke partije, pa bila to i Socijalisticka partija Srbije.

Da li bi Momcilo Perisic na isti nacin posao u Podgoricu da ga je na neko slicno poklonjenje pozvao predsednik Crne Gore? Kako bi general reagovao kad bi ga, sacuvaj boze, na instruktivni razgovor pozvao, recimo, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic? Dakako, pitanja su deplasirana. A moze se samo pretpostaviti kakvu bi reakciju izazvala takva ili slicna pitanja medju stratezima "deideologizacije" i "depolitizacije" Vojske Jugoslavije da su necijom nesmotrenoscu javno postavljena pre nego sto se Perisic obreo na Dvoru. Posle svega, inace jalova uveravanja propagandnog staba u Informativnoj sluzbi Generalstaba o tome kako je Vojska Jugoslavije depolitizovana - padaju u mutnu vodu: Perisicev najnoviji cin je par ekselans politicki cin, cin kojim se potvrdjuje teza da Vojska Jugoslavije jos nije odbacila jednopartijsku kosuljicu. Tek ju je malo drugacije ofarbala.

Istina je, doduse, Vojsku ne cine samo njeni generali, pa ni oni samo sa vrha hijerarhije. Ipak, oruzanom silom komanduje Vrhovni savet odbrane posredstvom Generalstaba.

Dnevna stampa je zabelezila da se Momcilo Perisic zadrzao oko sat i po u Kabinetu predsednika Republike. Ni general, bas kao ni ostali Milosevicevi sagovornici iz tog es-pe-es karavana, ni rec nije progovorio o temi razgovora. Uostalom, za ovu priliku to je posve relevantno. Bez obzira na motive ovog susreta generala i predsednika i na predmet njihovog razgovora, sve je to moglo da se izvede na elegantniji i diskretniji nacin. Medjutim, sva je prilika da je predsednik Srbije pozvao na defile na Andricevom vencu i nacelnika Generalstaba sa punom svescu o tome da ta parada ne moze ostati bez odjeka u javnosti. Ocito je naumio da impresionira biracko telo sirokim frontom tzv. levih snaga u Srbiji, u kojem rasporedu i Vojska moze da deluje ubedljivije nego sto inace jeste. Bilo to ili sta drugo, svejedno, tom igrom, narocito gledano u perspektivi, naneta je steta Vojsci Jugoslavije. Ako cemo do kraja otvoreno i posteno, sam cin je u izvesnom smislu ispod razine dostojanstva sto bi morali da ga imaju i Vojska i njen celni general.

Na toj ravni moguce je traziti izvesnu korelaciju izmedju te Perisiceve uloge, koju mu je dodelio Glavni reziser, i nedavnog sudjenja u Zadru, gde je generala tamosnji Zupanijski sud (razume se, u odsutnosti) osudio na dvadesetogodisnju robiju. Deo ovdasnje javnosti zamerio je Vrhovnoj komandi SR Jugoslavije, najpre bas Slobodanu Milosevicu kao kljucnom coveku i na toj najvisoj komandnoj instanci, zato sto se nisu stavili u odbranu i zastitu svog celnog generala.

Predsednik Srbije, medjutim, u ovom casu ima neuporedivo preca posla nego da se uplice u tamo neko levo sudjenje koje je kao od bede zbrzano za dva dana i do kojeg, po svemu sudeci, ni Franjo Tudjman nije drzao. Da je Slobodan Milosevic na bilo koji nacin taj proces mogao politicki da eksploatise, odmah bi cela ovdasnja propagandna artiljerija, i to sve sa vojnom podrskom, stupila u dejstvo i lupala po Hrvatskoj, Tudjmanu i ustasama. Procena je, medjutim, bila da je general u ovom casu najkorisniji kao ucesnik predizbornog espees defilea sto je on i ovoga puta revnosno ucinio.