Zasto su lideri kosovskih Albanaca jos jednom odlozili izbore

Povodom odlaganja albanskih izbora za kraj godine, koje je Rugova javno obrazlozio neophodnoscu bolje pripreme za njih, veoma zanimljivo je postalo pitanje izlaska Albanaca na srpske izbore, koji takodje treba da se odrze do kraja godine. Smatra se, uglavnom u srpskim krugovima, da vremensko poklapanje nije mozda puka slucajnost, ali se najvise racuna sa eventualnim snaznim pritiscima izvana da Albanci promene sadasnje ponasanje

Fehmi Redzepi

Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova po drugi put je odlozio izbore za organe albanskih paralelnih vlasti na Kosovu. Produzio je mandat poslanickom sastavu kosovskog parlamenta, koji su Albanci izabrali maja 1992. godine na svojim izborima, i svoj predsednicki mandat. Svima je mandate produzio na sest meseci, odnosno do 24. decembra, kada istice krajnji rok za odrzavanje izbora. Kao i prilikom prethodne odluke o produzenju mandata, prosle godine u ovo vreme, Rugova se i sada poziva na odredbe kacanickog Ustava o vanrednim okolnostima. U albanskoj javnosti, medjutim, ostaje vrlo nejasna formalna osnova za produzenje petogodisnjeg predsednickog mandata. Politicari i pravnici nerado govore javno o tome, ali se uglavnom pozivaju na neku Odluku od 1991. godine ranijeg sastava kosovskih narodnih poslanika, koji je navodno jos tada svu vlast, zbog posebnih okolnosti, preneo na predsednika. To se sada tumaci kao pokrice za, izgleda, neograniceno produzavanje mandata predsedniku, do prestanka tih okolnosti, po kojem predsednik ima neograniceno pravo da produzava mandat poslanicima.

Sa pravnog stanovista ima mnogo nejasnoca, ali se politicari ne bi tako ni zvali kada ne bi uspeli da protumace i iskoriste pravo onako kako im odgovara u konkretnoj situaciji. Zbog poznate situacije, politicke i pravne institucije koje su stvorili Albanci kao paralelne organe vlasti, nemaju gotovo nikakvog politickog i pravnog prostora za delovanje, i uglavnom to je uzrok nejasnoca, barem tako izgleda na povrsini. Albanski pravnici osporavaju formalnu zasnovanost ovih odluka, ali inercija cini svoje. Uostalom, ne radi se toliko o pravnim koliko o politickim problemima, koje namece kosovska situacija.

I pored svih neslaganja, niko ne osporava da bi predsednicki i poslanicki mandati bili mnogo jaci ukoliko bi bili oslonjeni na neposrednom izjasnjavanju gradjana. Ali, oni koji su skloni da lakse predju preko svega, kazu da zbog poznatog jedinstvenog opredeljenja Albanaca za samostalnost Kosova, legitimitet albanskih predstavnika i sa odlozenim mandatom nije okrnjen, bar prema njihovim istupanjima vani.

Oni, skloniji resavanju problema na ovaj nacin, znacajno opravdanje nalaze pored ostalog i u riziku zaostravanja srpsko-albanskih odnosa, ukoliko Srbija odluci da silom onemoguci albanske izbore. Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani procenjuje da zbog drugacijih unutrasnjih i medjunarodnih okolnosti Beograd ne bi sada dozvolio relativno neometano odvijanje albanskih izbora, kao maja 1992. godine.

Adem Demaci

Albanski politicari nerado, medjutim, govore o uticajima izvana. Ali i oni i albanska javnost znaju da su saveti iz inostranstva, pre svega iz Amerike, bili presudni za odlaganje izbora. Albanski predstavnici su od ranije bili upozoreni, ali na dan kada su trebali da odluce o izborima, za svaki slucaj, u Pristinu je na razgovore sa Rugovom dosao sef americke misije Ricard Majls. On se susreo i sa predsednikom Parlamentarne partije Kosova, Ademom Demacijem i posle svega, za albansku javnost neuvijeno rekao da americka vlada, zbog mogucnosti opasnog zaostravanja, ne podrzava albanske izbore na Kosovu. Od malo utehe bila je njegova opaska, bar je tako ovde bilo procenjeno, da o tome ipak treba da odluce sami albanski predstavnici. Medjutim, posle kosmara u Albaniji, albanski predstavnici ce biti mnogo oprezniji u tumacenju takvih formulacija o njihovoj slobodi delovanja i manevrisanja. U svakom slucaju, saveti iz Amerike, i pored neskrivenih nezadovoljstava, bice dovoljni da se Rugovine odluke prihvate u albanskoj javnosti, kao jedino moguce resenje u postojecoj situaciji.

Medjutim, ta odluka nece ostati bez negativnih posledica po unutaralbanski politicki zivot i odnose izmedju albanskih partija i organizacija. Rugova nije ostvario politicki konsenzus sa najznacajnijim albanskim politickim partijama. Pre svega, nije otklonio protivljenje Parlamentarne partije Kosova, koju vodi Adem Demaci. U albanskom politickom spektru ona je, uslovno receno, jedina ozbiljnija opoziciona politicka snaga. Potpredsednik Parlamentarne partije Bajram Kosumi izjavio je nakon okoncanih politickih konsultacija sa Rugovom, da ustavno i pravno posle 24. maja, Kosovo nece imati drzavne institucije: parlament, vladu i predsednika. Kosumi nije zeleo da se izjasni da li to znaci da njegova partija nece uvazavati te institucije sa administrativno produzenim mandatom.

Problem izbora je, preko medija, postao znacajna tema i u najsiroj albanskoj javnosti. To je bilo uslovljeno i vecim izbornim informacijama, pre svega o nepovoljnim stavovima medjunarodne zajednice, odnosno Amerike prema proglasenim krajnjim albanskim ciljevima. Nakon ovih saznanja, primarni oslonac za ostvarivanje albanskih ciljeva trazi se u mobilizaciji svih unutaralbanskih potencijala, sto direktno ili indirektno nagriza donedavno neprikosnoveni autoritet Ibrahima Rugove.

To je izgleda izazvalo zabrinutost kod njega i zbog toga sto je posle vise godina solo politike i diplomatije, osetio potrebu da privuce i druge licnosti i partije na svoju stranu. Ali, bilo je ocigledno da je rec o dekoru za stvaranje utiska u javnosti o matematickoj vecini. To je za trenutak moglo izgledati korisno za njega. Ali, vec sada se moze nazreti stetnost prihvatanja logike vecine u odlucivanju. U Koordinacionom odboru albanskih politickih partija, gde je nacelo odlucivanja opsta saglasnost, Rugova je prakticno postao strana u sporu, odnosno predstavnik jedne od vise albanskih partija i verovatno ce ga tako u buducnosti tretirati njegovi rivali. Tako su albanski predstavnici od jednog aktuelnog problema, koji je trazio neodlozno resenje, otvorili vrata izbijanju mnogo komplikovanijih problema unutar njih u uslovima kada se kao prvi po znacaju nametao zahtev za saradnjom, koordinacijom i izradom jedinstvene strategije nastupanja prema Beogradu.

Povodom odlaganja albanskih izbora za kraj godine, koje je Rugova javno obrazlozio neophodnoscu bolje pripreme za njih, veoma zanimljivo je postalo pitanje izlaska Albanaca na srpske izbore, koji takodje treba da se odrze do kraja godine. Smatra se, uglavnom u srpskim krugovima, da vremensko poklapanje nije mozda puka slucajnost, ali se najvise racuna sa eventualnim snaznim pritiscima izvana da Albanci promene sadasnje ponasanje. Takodje se spekulise sa otvaranjem odredjenih okolnosti, koje bi mozda mogle da pruze Albancima mogucnosti da ozbiljnije o tome razmisljaju. Medjutim, u ovom trenutku ova razmisljanja spadaju u domen neosnovanih spekulacija. Iz sadasnje albanske perspektive to izgleda nemoguce. U poslednjem razgovoru sa novinarima Rugova je rekao da ce Albanci imati svoje izbore i da njihovo odlaganje nije nicim vezano za srpske izbore. Osim toga, uz sve spekulacije u tom smislu, treba imati u vidu cinjenicu da pitanje ucestvovanja Albanaca na nekim srpskim ili jugoslovenskim izborima nije stvar odluke njihovog politickog vodjstva, nego visokih i sirokih zidova koji su poslednjih godina podignuti u srpsko-albanskim odnosima.

(AIM)