David Sason, prvi ambasador Izraela u Beogradu od 1967. godine

Nije nimalo lako posle 30 godina obnoviti odnose, pokrenuti trgovinu i politicke veze. Ali, odnos ljudi prema meni ce u tome sigurno pomoci... Sve dobre veze koje bi jugoslovenski Jevreji mogli imati ovde ili u Izraelu ne bi bili ni od kakve koristi, ako generalna strategija Izraela ne bi isla u prilog obnavljanju odnosa sa SRJ. Danas je nasa strategija da veze obnavljamo i ja sam u Beogradu

Aleksandar Djordjevic

David Sason je prvi ambasador Izraela u Jugoslaviji, maloj ili velikoj, nakon prekida diplomatskih odnosa dve drzave 1967. Njegov posao se pored vaspostavljanja pokidanih medjudrzavnih veza, svodi i na trazenje adekvatnih prostorija za ambasadu, jer stara zgrada u Zmaj Jovinoj ulici danas ne ispunjava stroge bezbednosne kriterijume koje postavlja drzava ciji su diplomatski predstavnici najcesca meta terorista.

Ovaj 59-godisnji diplomata od karijere, koji je do 1996. bio ambasador u Atini, sa zadovoljstvom prica o svojim petomesecnim iskustvima u Beogradu, u kome nikada ranije nije bio.

"Divan grad, divni ljudi. Vrlo interesantno iskustvo", kaze Sason. "Osecam se prihvacenim, ljudi su veoma topli i prijateljski raspolozeni, sto je za strance veoma vazno. To ce moju misiju, koja sama po sebi nije nimalo laka, uciniti laksom. Cilj je obnoviti odnose, pokrenuti trgovinu i politicke veze, posle 30 godina nije nimalo lako. Ali, odnos ljudi prema meni ce u tome sigirno pomoci."

Posle 30 godina bez zvanicnih odnosa, odakle mislite da pocnete sa povezivanjem pokidanih veza - od ekonomije, politike?

- Tesko je reci da ambasador koji dodje da uspostavi odnose, moze imati prioritete. Oni dolaze kasnije. Trenutno istrazujem citavu lepezu stvari i vec sam stavio prst na neke koje bi mogle biti od obostrane koristi.

- Kada govorimo o ekonomiji, jugoslovenska privreda je tesko patila pod sankcijama i sada mora da se iz toga izvuce. Ja sansu za saradnju vidim u poljoprivredi, u proizvodnji nekih visokotehnoloskih artikala, u odbrambenoj industriji, medicini. Posle oko pet meseci provedenih ovde mogu reci da postoje sanse da se krene u saradnju dosta brzo. Prvenstveno mislim na poljoprivredu i medicinu. Iz medicinskog sektora saradnja bi se mogla uspostaviti u celom sistemu - da saradjuju bolnice, proizvodjaci medicinske opreme i lekova.

- Nasi fakulteti mogu da saradjuju. Mislim da bi tu saradnja bila najlaksa jer nisu potrebne velike investicije i stvari bi mogle dosta brzo da se uhodaju. Neki pocetak mora da se napravi i cini mi se da bi se odavde najlakse krenulo.

Rat koji je izbio u bivsoj Jugoslaviji, a posebno u Bosni, naterao je veliki broj jugoslovenskih Jevreja da se isele u Izrael. Medju njima ima ljudi koji su bili na vaznim polozajima u privredi i imali su razgranate veze sa drugim privrednicima. Da li su oni sada, kao Izraelci, vama od koristi prilikom uspostavljanja odnosa sa republikama bivse Jugoslavije?

- Bicete iznenadjeni - ne.

- To je zato sto mi tek uspostavljamo veze, sto se mora raditi na nivou vlada. Oni bi mogli imati uticaj samo pod uslovom da su u vladi, nekoj instituciji koja se bavi spoljnom politikom, ili ako bi se direktno obratili vladi. Drugog nacina nema. Ovde se radi o odnosima drzave prema drzavi, o interesima, o strategiji. Sve dobre veze koje bi jugoslovenski Jevreji mogli imati ovde ili u Izraelu ne bi bili od nikakve koristi ako generalna strategija Izraela ne bi isla u prilog obnavljanja odnosa sa SRJ. Danas je strategija Izraela da veze obnavljamo i ja sam u Beogradu.

- Vidite, mi Jevreji, bez obzira gde se nalazimo, smatramo se bracom. Ja takva osecanja imam prema Jevrejima u Jugoslaviji i volim ih kao svoju bracu. Predsednika ovdasnje jevrejske zajednice ja mogu pozvati da poseti Izrael i on moze mene pozvati da posetim neko mesto koje on misli da bi mi bilo interesantno. Ja njega volim kao brata, ali njemu nikada ne bih dozvolio da utice i bavi se nekim politickim pitanjem koje je Izraelu bitno u odnosima sa SRJ.

Da li vi govorite o onome sto Amerikanci nazivaju "dvojnom lojalnoscu"?

- Pa, ne znam bas. Mi smo toga svesni, Amerikanci su toga takodje svesni. Bilo je gresaka u proslosti, mi smo neke greske pravili, ali smo na njima nesto naucili. Kada je Amerika u pitanju, tamo je jevrejska zajednica mnogo veca nego sto ima Jevreja u Izraelu. Kao gradjani SAD i ljudi koji stvarno brinu o Izraelu, oni mogu imati uticaj, ali samo u okvirima koje dozvoljavaju americki interesi.

- Kada bi, recimo, dosao u opasnost opstanak Izraela kao drzave, kod americkih Jevreja bi se postavilo pitanje da li sedeti kod kuce ili izici na ulicu, potegnuti veze i to spreciti. Vi cete tesko izmanipulisati Ameriku da ucini nesto. SAD imaju svoju tradiciju demokratije, slobode, ponasanja i svako se mora kretati u okviru toga.

- Mi danas u Izraelu, po prvi put od kada drzava postoji, imamo Jevrejina za americkog ambasadora. Verujte mi, moje kolege iz Ministarstva spoljnih poslova bi vise volele da na njegovom mestu vide nekog drugog.

Kakvi su vasi utisci o jevrejskoj zajednici u Srbiji?

- Impresivno je koliko su oni ukljuceni i prisutni u intelektualnom, umetnickom, kulturnom, uopste, javnom zivotu. Mislim da nesto slicno nisam nigde video. Jugoslavija nema veliku zajednicu Jevreja, ali ih je prihvatila i oni su potpuno integrisani deo njenog drustva. Tako nesto ne secam se da sam video u zemljama gde su jevrejske zajednice mnogo vece.

Jevreji su u svetu osetljivi kada se nagovesti neka mera koja bi mogla biti protumacena kao omalovazavanje ili suzbijanje njihovog nasledja u nekoj zemlji. Poslednjih nedelja u Beogradu se dosta prasine diglo jer su opstinske vlasti Srpske radikalne stranke (SRS) u Zemunu pocele da preuredjuju nekadasnju sinagogu i pretvaraju je u nesto sto nece biti sakralni objekat. Da li ste vi povodom toga kontaktirali s nekim?

- Od mene niko nista nije trazio oko toga, ali kada bih bio zamoljen da nesto ucinim preduzeo bih to na vrlo nezan nacin. Sigurno bih nesto ucinio.

- Sinagoga za Jevreje - uostalom, za svaku veru - kuca u kojoj se mole je nesto sveto, to je deo njihove tradicije, dokaz da su oni tu, da postoje, ili da su nekada postojali. Cak i ako niste religiozni, a ja nisam religiozan, sinagoga je simbol. Nedavno smo posetili Suboticu i obisli sinagogu. To je bio izuzetan osecaj za mene.

- Sinagoge u Jugoslaviji su umetnicka dela - verujte mi na rec, jer sam ih vidjao po celom svetu. S arhitektonskog stanovista, to su neverovatna remek dela i trebalo bi da budu turisticka atrakcija. Ako se vec u njima ne obavlja sluzba, treba ih pretvoriti u turisticku atrakciju. Gledajte samo sta su od svojih starih gradjevina napravili Rim, Pariz, London, ogroman novac se u to ulaze.

Tokom rata u Jugoslaviji, sve strane su pravile paralele sa situacijom na Bliskom istoku i sebe poredile sa Jevrejima ili Palestincima, kako im je vec odgovaralo. Da li vi vidite nesto sto bi ukazivalo da analogija izmedju izraelskih sukoba sa uglavnom muslimanskim okruzenjem, ako se vera uzme kao merilo sukoba, postoji i u bivsoj Jugoslaviji?

- Znam da je postojala ovde tendencija da se prave analogije sa sukobima na Bliskom istoku, ali da bih odgovorio, mislim da treba da se vratimo osnovnim elementima sukoba. Svadja, ako bih tako mogao da kazem, ovde nije pocela zbog toga sto je neko hteo da protera Muslimane, Srbe ili Hrvate. Sve tri zajednice su priznavale postojanje one druge, ali je svaka od njih htela da druge dve dobiju manje parce teritorije. To je uproscavanje stvari, ali cinjenica je da se rat vodio oko teritorija.

- S Izraelom su stvari stajale drugacije, jer su Jevreji iz celog sveta poceli da se vracaju u svoju postojbinu i da od nje prave svoju drzavu. Na toj teritoriji naselili su se Arapi i nijedna arapska zemlja nije zelela da Jevreji tu dodju i dobiju drzavu. U Izraelu postoji jako osecanje da smo mi priterani ledjima uz more i neki od ratova koje smo vodili, bukvalno su bili ratovi za nas opstanak kao drzave i nacije.

- To je razlika u odnosu na rat u Jugoslaviji. Rat u Jugoslaviji nije bio rat za opstanak Srba, Hrvata ili Muslimana. Ne. Jer da su Muslimani bili spremni da prihvate uslove koje su im ponudili Srbi i Hrvati pre nekoliko godina, mozda bi rat bio izbegnut. Njima niko nije uskracivao pravo na teritoriju, ni Srbi ni Hrvati.

- Vera se u sukob u Jugoslaviji ukljucila tako sto se cesto pravila paralela sa Bliskim istokom i cesto pominjalo da se Srbi bore protiv Muslimana. To je bio efikasan nacin da se animira citav islamski svet za pomoc Muslimanima u Bosni. Drugo je pitanje koliko je to bilo efikasno, ali vi se teoretski sukobljavate sa citavim muslimanskim svetom.

- Na taj nacin - a to je, mozda, i najveca slicnost - Srbi su preuzeli od Izraela ulogu svetskog anfan teribla. Mi smo vam predali stafetu. Moram biti veoma subjektivan, ali drago mi je da smo se te uloge na neko vreme otarasili. Sada se doduse polako ponovo vracamo u nju, ali ce svet sada imati dva anfan teribla. Barem necemo biti sami.

Pominjanje svetskog anfan teribla inicira pitanje o dogadjajima na Bliskom istoku, gde je relativno uspesan tok mirovnog procesa naglo zaustavljen podmetanjem bombi u gradovima, izgradnjom jevrejskih naselja na spornim teritorijama i sukobima izraelske vojske i Palestinaca koji su usledili. Da li vidite mogucnost da mirovni proces uspe uprkos izgradnji naselja?

- Mislim da treba nesto razjasniti. Postoje jevrejska naselja i postoji Har Homa, koja je bila uzrok svega sto se poslednjih meseci dogadjalo. Ja apsolutno odbijam mogucnost da se Har Homa nazove jevrejskim naseljem. Ne zato sto ja tako hocu, vec zato sto ona to nije ni po definiciji, ni po izgledu, ni po polozaju.

- Pre Rata za nezavisnost (1948. godina, prim. A. Dj.) najveci deo - 82 odsto - zemljista na brdu Har Homa bio je vlasnistvo Jevreja i oni su ga prodali Arapima. Jaser Arafat nema s tim nikakve veze i, verujte mi, to ni nije njegov problem. Arapi su tu zemlju koristili, a najveca greska je sto je vlada odjednom resila da im tu zemlju oduzme i rekla 'sada cemo ovde da zidamo naselje'. Trebalo je da cela stvar bude ostavljena privatnoj inicijativi i ne bi bilo nikakvih problema. Bilo bi nekog dogovora i niko ne bi nista rekao, jer svako moze da gradi na svojoj zemlji. Ali, vlada je htela da izgradi savremen stambeni kvart, jer za tako veliku investiciju samo vlada ima novca. Dalje znate sta se desavalo.

- Kada kazem da Har Homa nije naselje ni po jednom kriterijumu, to kazem zato sto se Har Homa naslanja na vec postojeca predgradja Jerusalima. Ona nije izmedju dva arapska mesta, deset kilometara daleko od nekog grada. Ona je samo jos jedno predgradje Jerusalima.