Strogo kontrolisano disidentstvo

"Nikad nisam svirao za Dan mladosti. Mislim da je to uzasno primitivno, sva ta nosenja stafeta, ta nekrofilska priredba, to je jedan krajnji kiceraj. To bi trebalo ukinuti jer ne koristi nicemu... Jer, slaviti Tita na tu foru nije pametno, samo mu cine medvedju uslugu: oni stalno misle da Tita treba braniti od nekoga ili necega. Iza njega u istoriji stoji deset kontrafakata, i ti sad mozes dati trista kontrafakata, ali tih deset zbiljka zaista stoji..."

Pise: Petar Lukovic

Goran Bregovic

"Bregovic je neunistiv. Jos ga nista u zivotu nije iznenadilo i zateklo, a umeo je i te kako druge da iznenadi idejama koje svedoce o njegovoj vecnoj kameleonskoj prirodi i zeljom da stalno bude drukciji, uz privatnu molbu da ga prihvate kao starinskog tipa koji samo hoce da pise ljubavne pjesme i - nista vise". Kad sam ovaj citat napisao 1988. a objavio 1989. godine (knjiga "Bolja proslost"), nisam ni sumnjao da cu ga desetak godina docnije ispravno upotrebiti (u Bregovicevom recniku: reciklirati), bez ikakve izmene; bilo je, naime, jos onda sasvim jasno da za Gorana Bregovica nema neresivih situacija - elementarne nepogode kakve su rat, raspad zemlje, nestanak trzista ili, naprosto, nestanak ljudi, nisu nimalo uticale na rejting Zvezde koja je nedavno, u Centru "Sava", odrzala dva klasicno-spektakularna koncerta i dozivela da u prvim redovima sedi Novi Srbijanski Rock Establisment olicen u likovima g. Bogoljuba Karica & Porodice, sve uz intimisticko-drugarsko-poslovnu podrsku novog SPS-potpredsednika Milorada Vucelica, direktora "Komune", izdavacke kuce za koju je Bregovic poslovno i emotivno vezan.

Centar "Sava", Vucelic, Karic, Djindjic, kompanija Poldzgram, Kusturica... tek su neki od simbola koji govore o danasnjoj poziciji Gorana Bregovica ("Mislim da se uopste nisam kurvao. Nijedan kompromis nisam napravio", 1984); ili, da (opet) citiram/recikliram Lukoviceve reci: "Frontmen 'Bijelog dugmeta', rodjen u znaku Ovna, znaku lidera i vojskovodja, sopstvenom voljom odmetnuo se od coveka koji ima sta da peva, u coveka koji ima sta da kaze. Savrseno je shvatio da narod bez identiteta trazi korene u samo dve stvari: ljubavi i politici. I tako Bregovica nikad nisu uhvatili, jer se ove dve cuvaju...".

Bregovic iskljucen iz SKJ
Komunisti iz sarajevske mesne zajednice Mejtas odlucili su se na ovakav potez iz tri razloga. Pre svega, partijska organizacija jos ranije izrekla je opomenu Bregovicu zbog nedolazaka na sastanke i potpune neaktivnosti. Bregovic je "zaboravio" i na jos jednu partijsku obavezu - nije placao clanarinu.
Mozda bi se, u izvesnoj meri, moglo i pravdati njegovo odsustvovanje sa partijskih sastanaka zbog cestih putovanja i turneja sa njegovom grupom Bijelo dugme. Medjutim, tesko je opravdati uzastopni nedolazak na, primera radi, dvadesetak sastanaka. Utoliko pre sto se sastanci ne odrzavaju svaki dan i sto Bregovic nije najavljivao svoje odsustvo. Jos teze je objasniti cinjenicu da se potpuno oglusio na obavezu placanja clanarine.
Treci razlog zbog koga je Goran Bregovic iskljucen iz Saveza komunista je njegov carinski prekrsaj. Radi se, zapravo, o svercu instrumenata iz austrijskog grada Insbruka. U prolece 1981. godine Bijelo dugme je kao clan zvanicne sarajevske delegacije putovalo u Insbruk i u povratku Bregovic i njegovi drugovi pokusali su da prosvercuju instrumente i zvucnike. Zvanicnog objasnjenja, odnosno informacije o vrednosti opreme koju je Bregovic pokusao da prosvercuje nema. U svakom slucaju izvesno je da je Bregovic ucinio tezak carinski prekrsaj, a treba ocekivati da ce se na sudu saopstiti istina. Bregovic je, inace, u SKJ primljen jos kao student Filozofskog fakulteta.
(Januar 1983, "Vecernje novosti")

Dobro; Bregovic je iz sopstvenog rock'n'roll pastisa uspeo u onome sto se sedamdesetih godina u ovoj zemlji cinilo nezamislivim - da u zemlji samoupravnog socijalizma i nemoj-da-talasas-ideologije, zatalasa generacije koje su u zbiru etno/folk/rock motiva nasle razloga za najvecu muzicku euforiju olicenu u grupi Bijelo dugme, koncertima na otvorenom (Stadion JNA, Hajducka cesma) ili kontraverzama koje su iznova i opet zivcirale sve one koji s rock'n'rollom veze nisu imali. Uopste, nekadasnja SFRJ bila je idealni okvir za Bregovica i njegova razmisljanja; jedna predvidljivo-dosadna zemlja s glupom kvazikomunistickom ideologijom kao da je bila stvorena za strogo kontrolisano disidentstvo u cemu Bregovic nije imao premca. Hvaleci komuniste a ujedno podilazeci tad nepostojecoj opoziciji, Bregovic je "Beat The Sdzstem" ideju pretvorio u haoticni galijamatis redovnih izjava koje su vec onda govorile da je Covek Pokrio Sve Izlaze Za Slucaj Pozara ("Na komuniste se furam neuclanjeno! Najgore je sto ta moja izjava zvuci opoziciono, mada su moje simpatije za partiju na vlasti - ocigledne. Sama cinjenica da postoji socijalno osiguranje i besplatno skolovanje dovoljna je da simpatija bude argumentovana. To je onaj garantovani minimum ljudskog dostojanstva kog nema u drugim zemljama. A onda cujem da bi ova novoizdjihala burzoazija htjela da restaurira nekakav kapitalizam koji u Americi funkcionise perfektno, a koji bi kod nas zlo stvorio...", 1989, knjiga "Bolja proslost"), ukljucujuci Izlaz Za Druga Tita u vreme kad se na sve strane govorilo o Stafeti i Danu mladosti ("Nikad nisam svirao za Dan mladosti. Mislim da je to uzasno primitivno, sva ta nosenja stafeta, ta nekrofilska priredba, to je jedan krajnji kiceraj. To bi trebalo ukinuti jer ne koristi nicemu... Jer, slaviti Tita na tu foru nije pametno, samo mu cine medvedju uslugu: oni stalno misle da Tita treba braniti od nekoga ili necega. Iza njega u istoriji stoji deset kontrafakata, i ti sad mozes dati trista kontrafakata, ali tih deset zbiljka zaista stoji. Sta sad to znaci taj kiceraj poput plemenskih zabava? To je nesto u tradiciji onih totalitarnih zurki. Ja uopste ne volim takve priredbe i ne sjecam se da smo uopste ucestvovali na priredbama tog tipa. Zbog toga se nikad nisam uspio upoznati sa politicarima..." 1989, knjiga "Bolja proslost").

Buduci da je sve ovo izjavio 1988. godine, Bregovic nije imao razloga da sumnja da ce u buducnosti biti drukcije; prevario se samo utoliko sto je bas Milorad Vucelic postao njegov poslovni mentor, ali je Bregovic tu vrstu mane ocigledno smatrao vrlinom, narocito zbog cinjenice da Sarajevski Krug (Kusturica, Karajlic...) u Komuni ima odlucujuci uticaj. Ta vrsta uticaja, u novom poglavlju Bregoviceve karijere ("Pa, kao kompozitor, ja sam kolazist. Ja lepim stvari jedne na druge i sad, tamo gde lepilo drzi, kolaz ostane, a tamo gde ne drzi, jednostavno bacim i trazim novi...") pretvorila se u vrlo komercijalni manirizam koji serijom Soundtrack albuma naseg Junaka stavlja u privilegovanu poziciju - da mu na otvorenom prostoru aplaudiraju rokeri- Karici ili roker-Vucelic tj. Zmijanac; ali, kako se ove vrste primedbi Bregovica ne ticu, o njima je nesuvislo raspravljati.

Zato je prica o Bregovicu 1997, u stvari i de facto, prica o - Uspesnom Prezivljavanju. Onog casa kad je raskrstio s Bijelim dugmetom koje je pedantno i uredno arhivirao u fajl proslosti, Bregovic je - valjda prvi put - postao simbol Mainstream-trenda koji sasvim razume Bogoljub K., a narocito Milorad V.; ovaj potonji bio je predmet zestoke (neprijatne) rasprave izmedju Autora Ovog Teksta (AOT) i Junaka Ovog Teksta (JOT) negde u leto 1993. godine, kad su se na okupu nasli tzv. prijatelji koji se znaju vise od 20 godina. Bregovicevi hvalospevi Vucelicu, uz privatnu podrsku predsedniku Milosevicu, nisu nisli na simpatije AOT, narocito nacin na koji bi Bregovic globalno resavao "srpsko pitanje"; ali, Bregovic ne bi bio ono sto jeste - da dvadesetak dana docnije, usred (srpskog?) Pariza, nije sasvim zaboravio na konverzaciju koju AOT jos pamti kao prvoklasna napaljena budala.

Drugim recima, Goran Bregovic je Zbir Iskustava Ex-Jugoslavije: jedan od retkih koji i dalje s ponosom priznaje da je Jugosloven (ma sta to znacilo), jedan od onih koji se vrlo cuvao komentara glede rata na ovim balkanskim prostorima, jedan od onih koji nije zloupotrebio svoju ulogu u kampanji za Anta Markovica (secate se Bregovicevog TV-spota u kojem egzaltirano govori o multizvucnosti sarajevskih religioznih objekata), jedan od onih koji nigde javno nije podrzao Slobodana Milosevica, jedan od onih koji je s lakocom umeo da izadje na kraj s tupavim novinarima iz jos tupavijih medija, jedan od onih koji s pravom smatra da Prirodna Inteligencija nije Dar vec Sredstvo.

Sta god mislili o Bregovicu, voleli njegove pesme ili povracali nad radovima iz njegovih inozemnih filmova - jasno je da imamo posla s krajnje pametnim tipom kojeg ne mozete zajebati klasicnim balkanskim forama; taj isti Balkan, kao alibi, posluzio je Bregovicu da iza njega u Svet posalje Zvuk koji svojom viseznacno-egzoticno-tribalnom kulturom savrseno predstavlja Japi- Srbiju u doba njene enormne (ne)popularnosti; istovremeno, podrska Bregovica Studentskom protestu - logican je nastavak aktivnosti coveka koji ne zna sta su to iznenadjenja, koji Uspeh smatra navikom, koji zna da nema premca - a koji vise nego odlicno shvata da mu Niko Nista Moze, uprkos Vucelicu, Bogoljubu ili Bilo Kome; Bregovicu je, budimo iskreni, svejedno - sve dok je Domovina u pitanju ("Kad to neko ne razumije, onda ne govorimo istim jezikom, on nije isti covjek k'o ja! Stalno to ilustrujem pricom o kornjacama koje se izlegu na nekoj plazi, pa plove dvadeset godina, da se opet vrate na plazu i poloze jaja! Biologija je jebena furka!").

I za kraj: "Volio bih da zavrsim zivot sasvim normalno, prirodno... da stanujem na nekom finom mjestu, da nekome budem komsija, da nedjeljom perem kola, zena pere prozore, da mi djeca odrastu i furaju se na fudbalere. Mada, meni nedosataje jedna efektna smrt, pa da me raja vecno voli"...

Ogledalo:

O komunistima
"Turci su harali petsto godina i bilo je samo nekoliko sporadicnih ustanaka, Hrvate je guzio kako je ko navratio, s vrlo sporadicnim bunama, tu je navracao ko je htjeo, jebo te... Zato su komunisti moj favorit u istoriji ovih naroda"
(Knjiga "Bolja proslost", 1989)

O bratstvu-jedinstvu
"Jugoslavija se mora napraviti drugacija, jer je ovako bratstvo i jedinstvo napravljeno kao u kakvoj bajci. Ono se mora napraviti realno, na ekonomskoj osnovi jer je na politickoj to dogovoreno odavno: da Srbi hoce sa Slovencima zato sto imaju interes, zato i Slovenci sa Srbima, i Hrvati, zato sto je interes u pitanju. To sto je avnojevska Jugoslavija proglasena kao zbratimljeni narodi, plamenovi u grbu... to nista ne znaci u ekonomskom smislu u ovom vremenu kad ljudi, vjerovatno i narodi, izmedju sebe moraju imati neki naglaseni materijalni interes da bi bili skupa..."
(1989, "Intervju").

O Izetbegovicu
"Ja inace mislim da su Muslimani konstruktivan faktor vrlo bitan i u Bosni i u Jugoslaviji. Jako je dobro da im je na celu Izetbegovic. Jer, kad si vec vodja, onda je vrlo tesko odluciti se da ne budes i vojskovodja i umjesto toga odabrati da budes politicar. Kad se vodja odluci biti politicar, to je doista stvar za respekt. Izetbegovic je izrazito umjeren, i uopce, politicari u Bosni iz sve tri stranke pomalo izgledaju kao politicari, vjerojatno stoga sto on (Izetbegovic) namece takvu jednu atmosferu..."
(Sijecanj 1991, "Slobodna Dalmacija")

O Jugoslaviji
"Ima ljudi koji su iz hobija Jugosloveni... Ja nemam drugog izbora jer se moj otac zove Franjo Bregovic, a majka Borka Perisic, tako da ja nemam sta drugo da budem sem Jugosloven! Ja sam rodjen u Jugoslaviji i ona je moj emotivni zavicaj - to sto ona ne postoji geografski i politicki, nema za mene nikakav znacaj jer nikad nisam ni bio vezan za jugopolitiku ili geografiju: ja sam bio Jugosloven zato sto mi je srce tu stanovalo, a ne zato sto mi je guzica bila u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu"...
(Novembar 1995, "Telegraf")

O prijateljstvu
"Neka moja prijateljstva su zaista zamrznuta u toku ovog rata, ocekujem da se polako odmrznu, a neka su intenzivnija nego ikad. Ja sam zrtva rata, ali skoro pocinjem rat da shvatam kao prirodno stanje..."
(Novembar 1995, "Duga")

O Sarajevu
"Ja Sarajevo nisam nikad shvatao kao nesto politicko, kao nekakav skup zgrada u kojima se odvija nekakva neprijateljska politika. Sarajevo je moje emotivno mjesto, ni gradjevinsko ni politicko. Tamo sam odrastao, isao u skolu, tamo imam hiljadu uspomena. Ne mislim sa pozicije nekog ko je presao cetrdesetu pa prebira po uspomenama. Nemam to u karakteru. Kad bi me gonila policija, znam tacno deset vrata na koja mogu da odem. To ne znaci da u Beogradu tih deset vrata nemam, ali Sarajevo je nekako ipak moj grad. Vjerujem da neko ko je Beogradjanin moze da razume kako se osjeca covjek sa strane kad ga pitas sta si ti, a on kaze Beogradjanin."
(Maj 1997, "Vreme")

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /