NA POMOLU POCETAK OSTRE BORBE ZA PRIMAT U ORGANIZOVANJU IGARA NA SRECU

Cinjenica je da igre na srecu nisu nikakav "YU-specijalitet", vec one postoje u vecini zemalja sveta. Medjutim, neke razlike izmedju nas i sveta (i u ovoj oblasti) postoje. S jedne strane, problem je u tome sto sada maltene svako moze da pocne sa organizovanjem igara na srecu - a bilo bi izuzetno naivno ocekivati da to a priori podrazumeva postenje i pridrzavanje pravila poslovnog morala - tako da je nusproizvod nehajnog odnosa prema igrama na srecu i sve veca opasnost od malverzacija.

Ivica Bizetic

Znajuci u kakvoj zemlji zivimo, ne treba da nas narocito zacudi i iznenadi sto je u poslednjih nekoliko dana doslo do prave objave tihog rata izmedju Srpske narodne lutrije i Jugolutrije DD. Jer, samo je pitanje dana kada ce se pojaviti predlog da neki trg ili ulica ponesu Kasandrino ime, kada su opstenarodni idoli problematicni tipovi i kriminalci, i kada je vrhunac uspeha u zivotu dobitak na izvlacenju "Binga". Sukob koji je izbio izmedju dve (od pet) lutrija koje egzistiraju u Srbiji jednostavno je odraz sveukupnog stanja naseg drustva.

Setnje igraca sportske prognoze i lotoa

U nastavku saopsenja, navode se podaci koji bi trebalo da dokazu kako je SNL dobro organizovano, moderno i razgranato preduzece, koje "ostvaruje 90 odsto prometa, u odnosu na 10 odsto, koliko imaju sve druge lutrijske organizacije (Jugolutrija DD, Lutrija Srbije, Lutrija Kosova i Lutrija Beograda, op.I. B.) zajedno". Isticuci da "s obzirom na finansijsko stanje drugih lutrijskih preduzeca i nedovoljno jasnu situaciju oko zahvatanja sredstava od strane drzave, SNL izrazava bojazan da ostale lutrijske organizacije nece moci da izvrse svoje obaveze prema fondu dobitaka u tzv. zajednickim igrama", Jovicic iznosi misljenje da je "neadekvatno, nerealno i apsurdno da lutrijske organizacije igre na srecu priredjuju preko Jugolutrije DD - koja nije vise ono sto je bila: Poslovna zajednica lutrijskih organizacija, nego je sada privatna firma".

Ubrzo su se oglasili predstavnici Jugolutrije DD, saopstenjem koje je potpisao generalni direktor Slobodan Lucic, objavljenim u listu "Eho". U nastojanjima da opovrgne optuzbe doskorasnjih saradnika i kolega iz SNL, Lucic naglasava da je SNL "jednostrano i bez postovanja otkaznog roka raskinula ugovor o poslovnoj saradnji u oblasti priredjivanja igara na srecu sa drugim lutrijskim preduzecima, sto ima za posledicu da od 12. maja 1997. vise ne priredjuje zajednicke igre na srecu: Loto 7/39 i Sportsku prognozu sa 10 takmicarskih parova (redovna i vanredna kola)".

Ova odluka je, kako ukazuje Lucic, dovela u krajnje neprijatnu situaciju igrace iz Vojvodine, posto tamo nije bilo moguce uplatiti Loto, odnosno Sportsku prognozu, pa da su Vojvodjani bili prisiljeni da dolaze u Beograd ili da uplate salju postom u druga mesta u Srbiji gde je uplacivanje nesmetano funkcionisalo. Konacno, Lucic najavljuje da ce Jugolutrija DD, u saradnji sa Lutrijama Srbije, Kosova i Beograda za naredna kola ove dve igre organizovati prijem uplata u svim vecim mestima u Vojvodini, cime ce se bar koliko-toliko umanjiti muke igracima, koji su se vec poceli da navikavaju na setanje od terminala do terminala, u potrazi za uplatnim mestom.

Popravka autoputeva od lozova

Nas sagovornik smatra da je, najjednostavnije receno, "neko u Srpskoj narodnoj lutriji procenio kako je doslo vreme da se ova organizacija - kao neosporno najjaca - ratosilja balasta, koji su za nju pocele da predstavljaju ostala, znatno manja lutrijska preduzeca. Sve je to samo borba oko primata, a taj primat bi mogao da se okarakterise nastojanjem da se za sebe zadrzi najveci deo kolaca. Cak i ako bi gramzljivost bila prejaka rec za objasnjenje svega sto se trenutno desava, teznja za monopolom bi bilo sasvim prihvatljiva formulacija", kaze on.

Jos jedan segment u velikom biznisu igara na srecu nije bas sasvim jasno regulisan, a to su obaveze lutrijskih preduzeca prema drzavi. Sa povecanjem broja ovih organizacija i sa haoticnim stanjem u svim sferama drustva, krajnje je diskutabilno koliko (i da li) sve brojnije "lutrije" uplacuju novac, od kojeg su se ranije redovno i uspesno finansirale mnogobrojne aktivnosti. Kao sto znamo, nekada su velike sume novca (procenti su bili krajnje precizni) od sportske prognoze isle u fondove sportskih saveza, koji su tako mogli da pomazu manjim klubovima iz nizih rangova, ili su se tim novcem finansirala takmicenja i druge sportske manifestacije.

Takodje, treba podsetiti i da novac od nekada veoma popularnih lozova nije isao samo dobitnicima manjih, vecih ili glavnih premija, vec se - opet, po preciznim procentima - upucivao u fondove za kulturu, ili je isao za socijalne ili humanitarne aktivnosti, pa cak i za popravku i odrzavanje autoputeva.

Povecana opasnost od malverzacija

U realizaciji naplate dobitaka u ovom "javnom i legalnom kockanju" sve cesce dolazi do raznoraznih skandala: od statistickog dokazivanja da se cak celi delovi drzave nalaze na nekakvim "crnim listama" (tj. da su dobici velikih nagrada u tim krajevima - konkretno, na Kosovu - ekstremna retkost), preko optuzbi da organizatori igara elegantno izbegavaju da dodele nagrade onima koji su ih zasluzili/dobili, i tvrdnji da se nagrade dele tendenciozno delimicno (npr. da od nekoliko automobila samo dva-tri budu "izvucena iz dobosa", a da se ostali podele izmedju onih koji su igru organizovali). Konacno, doslo je dotle da se povremeno otvoreno govori kako se radi o tipicnim namestaljkama.

S druge strane, problem je u diskutabilnosti vec pomenutog striktnog pridrzavanja obaveze da se drzavi uplati unapred dogovoreni procent od sredstava koja se u igrama na srecu obrcu. U svakoj (normalnoj) zemlji se tacno zna koliko ide u fond za nagrade, koliko ce zadrzati organizator, a koliko ce drzava uzeti za sebe. Zbog toga - te jasne formule koje se svi prdrzavaju - nije iznenadjujuce da je u normalnim zemljama lista znacajnih kulturnih i sportskih manifestacija, odnosno socijalnih programa i humanitarnih aktivnosti, koje se na ovakav nacin finansiraju, cesto veoma duga.

Kada je nedavno u Velikoj Britaniji doslo do prave pomame kupovine listica za njihovu lutriju (razlog je, logicno, bio u mogucnosti dobijanja ogromne sume novca, koju je srecnom i presrecnom dobitniku donosila prva nagrada: u konkretnom slucaju, oko 20.000.000 DEM), i kada su mnogi sa mrgodjenjem govorili o "nedostojanstvenoj i mahnitoj euforiji iscekivanja da se preko noci dodje do velikih para", umetnicki direktor jednog od najuglednijih londonskih pozorista im je u velikoj meri zapusio usta podacima o svim onim pozoristima, orkestrima ili festivalima, koji bi bez sredstava, dobijenih od lutrije, odmah mogli da stave katanac - njihov rad bi, jednostavno, morao da bude obustavljen.